Hranila je majka sinka jedinoga,
da će si za starost pomoć nahraniti.
Kad ga ’e nahranila ’z mala velikoga,
tad mi ga je sinak majki progovoril:
»Sad ću, majko, projti doli v dolnju zemlju, 5
doli v dolnju zemlju za kraljevum vojskum
kadi se proliva lipa krv junačka,
nimčka i ugrska, najviše hrvatska.«
»»Nejdi, sinko, nejdi, drago dite moje,
stara ti je mati, stara i bolovna.«« 10
»Moram pojti moram, mila majko moja,
sad mi je list došal od samoga kralja.«
»»Kad ću ti se, sinko, nazad nadijati?««
»Va našem je vrti jedna žuta vrba,
kada ona vrba sis grozjem urodi, 15
onda mi se, majko, nazad nadijajte.«
»»Ah joj meni, sinak, to nigdar ne bude.««
Išla ’e majko gledat jutrom i večerkom,
je li vrba grozje, je li sinak došal:
nit je vrba grozje, nit je sinka domom. 20
