Gorom jaše aga Hasan-aga,
gorom jaše, goru kunijaše:
»O ti goro, ne zelenila se,
što u tebi kapi vode nema,
da napojim sebe i dorina, 5
došlo mi je zaklati dorina.«
Iz gorice nešto progovara:
»Ne kun’ goru, aga Hasan-aga,
nije tebi ništa gora kriva.
Eto doli zelenog jezera, 10
al' na njemu brodarica vila,
ište vila brodarinu tešku.«
Dođe aga zelenom jezeru
pa govori brodarici vili:
»Pruži ruku, brodarice vilo, 15
da, ti tešku brodarinu platim.«
Al' da vidiš brodarice vile,
prevari se, ujede je guja,
bilu ruku iz vode pružila,
Ufati je aga Hasan-aga 20
pa je baci za se na dorina,
odvede je bilu dvoru svome,
pa je vinča sebi za ljubovcu.
Lijep porod s njome izrodio:
dvije šćeri i četiri sina. 25
Kolo igra na rosnoj livadi,
molila se Hasan-aginica
Hasan-agi uz desno kolino:
»Moj dragane, aga Hasan-aga,
hoću l’ otić na rosnu livadu, 30
da povedem kolo divojkama.«
Njojzi veli aga Hasan-aga:
»Hajde, ljubo, nernoj puno stati,
nejako ti u bešici čedo.«
Prevari se aga Hasan-aga, 35
prevari se, ujede ga guja.
Ode vila na rosnu livadu,
s divojkama kolo ufatila;
dvaput im je kolo okrenula,
treći put se pod oblake vinu. 40
Dozivlje je aga Hasan-aga:
»Vrat’ se amo, moja virna ljubo!
Što će biti s tvojom siročadi?
Što će biti s prenejakim čedom.
Iz obiaka vila progovara: 45
»Bome ne ću, aga Hasan-aga;
eto tebi dice siročadi,
eto tebi prenejako čedo!«
Ode vila nebu pod oblake,
osta aga jada gledajući. 50
Otalen se dvoru povratio,
oko sebe dicu iskupio,
pa je aga dici govorio:
»Dico moja, moja siročadi,
dosada ste vi imali majku, 55
a sada ste redom svi sirote.«
