Гором јаше ага Хасан-ага,
гором јаше, гору кунијаше:
»О ти горо, не зеленила се,
што у теби капи воде нема,
да напојим себе и дорина, 5
дошло ми је заклати дорина.«
Из горице нешто проговара:
»Не кун’ гору, ага Хасан-ага,
није теби ништа гора крива.
Ето доли зеленог језера, 10
ал' на њему бродарица вила,
иште вила бродарину тешку.«
Дође ага зеленом језеру
па говори бродарици вили:
»Пружи руку, бродарице вило, 15
да, ти тешку бродарину платим.«
Ал' да видиш бродарице виле,
превари се, уједе је гуја,
билу руку из воде пружила,
Уфати је ага Хасан-ага 20
па је баци за се на дорина,
одведе је билу двору своме,
па је винча себи за љубовцу.
Лијеп пород с њоме изродио:
двије шћери и четири сина. 25
Коло игра на росној ливади,
молила се Хасан-агиница
Хасан-аги уз десно колино:
»Мој драгане, ага Хасан-ага,
хоћу л’ отић на росну ливаду, 30
да поведем коло дивојкама.«
Њојзи вели ага Хасан-ага:
»Хајде, љубо, нерној пуно стати,
нејако ти у бешици чедо.«
Превари се ага Хасан-ага, 35
превари се, уједе га гуја.
Оде вила на росну ливаду,
с дивојкама коло уфатила;
двапут им је коло окренула,
трећи пут се под облаке вину. 40
Дозивље је ага Хасан-ага:
»Врат’ се амо, моја вирна љубо!
Што ће бити с твојом сирочади?
Што ће бити с пренејаким чедом.
Из обиака вила проговара: 45
»Боме не ћу, ага Хасан-ага;
ето теби дице сирочади,
ето теби пренејако чедо!«
Оде вила небу под облаке,
оста ага јада гледајући. 50
Отален се двору повратио,
око себе дицу искупио,
па је ага дици говорио:
»Дицо моја, моја сирочади,
досада сте ви имали мајку, 55
а сада сте редом сви сироте.«
