Kako ja proslavit možem vik u pjesni
gizdavi oni cvit svom slavom uresni
od koga lipota i miris čestiti
ovoga života može se raj riti?
Jer spivat uprav čâs i hvale njegove,5
ni vrijedan jasni glas, Mantua kim slove,
a neg moj ki mukal vazda bi odveće,
a sad je zamukal cijeć hude nesreće.
Jer da znaš, nevolje ku čine rat meni,
i ki me sad kolje nepokoj pakljeni, 10
rekal bi prosuziv: „Čudim se kako mož',
Zlatariću, bit živ, trpeć tu zala množ."
I sam se čudim toj, nu pogled sunčani
drage vil' život moj od smrti mnim brani.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.180, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
