Господину Динку Рањини властелину дубровачкому

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Господину Динку Рањини властелину дубровачкому
Писац: Динко Златарић





ПЈЕСАН XXV.


ГОСПОДИНУ ДИНКУ РАЊИНИ ВЛАСТЕЛИНУ ДУБРОВАЧКОМУ.

 
   Како ја прославит можем вик у пјесни
гиздави они цвит свом славом уресни
   од кога липота и мирис честити
овога живота може се рај рити?
   Јер спиват управ чâс и хвале његове,5
ни вриједан јасни глас, Мантуа ким слове,
   а нег мој ки мукал вазда би одвеће,
а сад је замукал цијећ худе несреће.
   Јер да знаш, невоље ку чине рат мени,
и ки ме сад коље непокој пакљени, 10
   рекал би просузив: „Чудим се како мож',
Златарићу, бит жив, трпећ ту зала множ."
   I сам се чудим тој, ну поглед сунчани
драге вил' живот мој од смрти мним брани.



Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.180, Загреб, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 407 година.