Gospođe gizdave, služih dosti lita
Vilu bez zabave, najlipšu od svita,
I u sve toj vrime nigdar joj ne zgriših
Nu slavih nje ime i k zvizdam uzvisih.
Ona ne kti nigdar tej službe procinit, 5
Ter za nju da ki dar bude mi učinit.
Razmišljav nje lipos, čudim se gdi može
Neharslva da kripos nje srce primože,
Er veću gdi da mi ku milos bude dat,
Nje ličce kada mi brani mol čas gledat. 10
Taj prirok njoj budi, cić ne ću umriti,
Odlučiv nju svudi vas moj vik sliditi.
Ar možem toj reći i tuj rič svak drži,
Jur dobro ljubeći, dobro se dovrši.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
