Госпође гиздаве, служих дости лита
Вилу без забаве, најлипшу од свита,
I у све тој вриме нигдар јој не згриших
Ну славих ње име и к звиздам узвисих.
Она не кти нигдар теј службе процинит, 5
Тер за њу да ки дар буде ми учинит.
Размишљав ње липос, чудим се гди може
Нехарслва да крипос ње срце приможе,
Ер већу гди да ми ку милос буде дат,
Ње личце када ми брани мол час гледат. 10
Тај прирок њој буди, цић не ћу умрити,
Одлучив њу свуди вас мој вик слидити.
Ар можем тој рећи и туј рич свак држи,
Јур добро љубећи, добро се доврши.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
