Горчи је живот мој, ох, винче бисерни

Горчи је живот мој, ох, винче бисерни Писац: Шишко Менчетић

397. песма првог дела Рањинина зборника.

* * *

Горчи је живот мој, ох, винче бисерни,
   неголи бил'је тој и налип чемерни,
цвилећи љувено, смишљаје сваки час
   тве личце румено од кога слове глас.
Свак има разговор гди твоја љепос сја, 5
   и минут кроз твој двор свак море, него ја
не смим те видити; дану сам сâм узрок,
   да т' за ме слидити не буде ки прирок.
Ар смишљам кад прије све бијеше рич твоја:
   "Бога дил, да ти је придана чâс моја." 10
Такођер ја прављах: "Нека сам, вило, твој!"
   тер живот постављах у руке твоје мој.
Почтен'је тве не би придано мени ман,
   а не знам да теби јесам ли ја придан.
Нека т' се још придам, чин' да се не згубим, 15
   чим те се нагледам и личца наљубим.
Ово ки обита име тве прославит,
   кому ти да свита да га нећ оставит.

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.