Gizdavo prolitje sobom se dičaše

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Gizdavo prolitje sobom se dičaše
Писац: Џоре Држић


Gizdavo prolitje sobom se dičaše



Gizdavo prolitje sobom se dičaše,
   Razliko gdi cvitje po poljih cvataše.

Jur vidih bludnu zvir, pritihu košutu,
   S ke nigda ne imah mir razmi rat priljutu.

Ona t' je sva bilja negli snig pribili, 5
   Vas ures od ģilja njojzi Bog nadili.

Rekoh tuj sam sebi: slidi nju i tiraj,
   Tač na svit pri ne bi, ku stvori svitli raj.
 
Er me u svem stravi izvrsna nje lipos,
   Ku slidih u slavi sa svu moć i kripos. 10

Slidih ju za ljubav, ne jak ptice sokol,
   Ni kako zviri lav kad zbija u okol.

Slidih ju cić mira, a ne da joj dam smrt,
   Jakino kad tira jelinka brzi hrt.

Ke nošah tuj sirile, ne bihu s čemerom, 15
   Bihu se nu svile u zlatu s biserom,

Za koje nije ina dostojna od zviri,
   Razmi taj jedina ma mlados ku tiri.

Zimnju noć ne hajah, mraza ni studeni,
   Na snigu ostajah slediv se o meni. 20

A litnji dan hajah pod gorcim sunačcem,
   Ter se velmi morah želeći srdačcem.

A vas taj trud primah srdačcem s veselim,
   Ufanje er imah toj prijat što želim.

I niki dan zađoh k zelenoj dubravi, 25
   Srićom ju tuj nađoh, gdi se u put spravi.

Sam sebi ja rekoh: sad budi siv sokol!
   Ter brzo optekoh stranputi u okol.

Letih velmi hrlo da puta dil skratim,
   Hoteći za grlo tuj da ju uhvatim. 30

Vidih joj vrh vrata s velicini zlamenjem
   Gojtan čista zlata s pridrazim kamenjem.

Na njem pismo sjaše od drobna bisera:
   Stoj daleč, praljaše, ja sam zvir česara.

Vidiv toj, vas strahom nazada uspregnuh, 35
   Ter s tužnim uzdahom toj ktinje ustegnuh.

A veće ne vidih tuj tihu košutu
   Tač s trudom ku slidih po razlikom putu.
 
Oh, čudo jer bih živ, ne možem izreći,
   Koliko boližljiv tuj ostah cvileći, 40
 
Ar tuj se očito sve sasvim razlučih,
   I peto jur lito što trudih i mučih.



Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 61-62, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 519 година.