Гиздаво пролитје собом се дичаше

Гиздаво пролитје собом се дичаше
Писац: Џоре Држић

Гиздаво пролитје собом се дичаше,
   Разлико гди цвитје по пољих цваташе.

Јур видих блудну звир, притиху кошуту,
   С ке нигда не имах мир разми рат приљуту.

Она т' је сва биља негли сниг прибили, 5
   Вас урес од ģиља њојзи Бог надили.

Рекох туј сам себи: слиди њу и тирај,
   Тач на свит при не би, ку створи свитли рај.

Ер ме у свем страви изврсна ње липос,
   Ку слидих у слави са сву моћ и крипос. 10

Слидих ју за љубав, не јак птице сокол,
   Ни како звири лав кад збија у окол.

Слидих ју цић мира, а не да јој дам смрт,
   Јакино кад тира јелинка брзи хрт.

Ке ношах туј сириле, не биху с чемером, 15
   Биху се ну свиле у злату с бисером,

За које није ина достојна од звири,
   Разми тај једина ма младос ку тири.

Зимњу ноћ не хајах, мраза ни студени,
   На снигу остајах следив се о мени. 20

А литњи дан хајах под горцим суначцем,
   Тер се велми морах желећи срдачцем.

А вас тај труд примах срдачцем с веселим,
   Уфање ер имах тој пријат што желим.

I ники дан зађох к зеленој дубрави, 25
   Срићом ју туј нађох, гди се у пут справи.

Сам себи ја рекох: сад буди сив сокол!
   Тер брзо оптекох странпути у окол.

Летих велми хрло да пута дил скратим,
   Хотећи за грло туј да ју ухватим. 30

Видих јој врх врата с велицини зламењем
   Гојтан чиста злата с придразим камењем.

На њем писмо сјаше од дробна бисера:
   Стој далеч, праљаше, ја сам звир чесара.

Видив тој, вас страхом назада успрегнух, 35
   Тер с тужним уздахом тој ктиње устегнух.

А веће не видих туј тиху кошуту
   Тач с трудом ку слидих по разликом путу.

Ох, чудо јер бих жив, не можем изрећи,
   Колико болижљив туј остах цвилећи, 40

Ар туј се очито све сасвим разлучих,
   I пето јур лито што трудих и мучих.

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 61-62, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.