Eto me s' vik dana u svemu iskusil',
mâ vilo izbrana, - uzmakni luk i stril;
ne htij me odsela cviljati tač hudo,
mâ kruno vesela, mâ draga razbludo.
Želiti dragu stvar nije veći na svit trud, 5
ni pokoj nikadar, ni rados ni odkud.
Sama znaš pri[d] tobom er pamet zabudem,
ter voljan sam sobom, krunice, ne budem;
nu ćutim njeki raj, jak da bih snil u san,
ma patim trud i vaj, er mi nî u vlas dan. 10
Da bih u nj prišal kad, tadaj bih blažen bil,
tadaj bih velmi rad odahnul na tvoj kril.
Skup je tvoj velmi duh virnomu ne dat raj
ki svaki tvoj posluh u čas sam stvoril taj.
Da bih ga imal dil, tebi bi cio bil, 15
a ti bi milos, vil, za ljubav tuj dobil'.
Na drugi oni svijet i ja ću steći vlas,
od mene hoću t' rijet biti će dar i čâs;
biti će krunica od cvitja razlika,
er meni tva lica ne brani tva dika. 20
Da bi me ljuveno primila u tvoj kril,
slavu bi svršeno na nebi stekla, vil.
Sužna bi odkupil', da bi me pomilil'
da ranjen tvojom stril odahnem na tvoj kril;
er imaš na saj svijet od raja vlas i moć, 25
liposti tvoje cvijet želi se dan i noć.
Toga cić, gospoje, sluga se moli tvoj,
milosti rad tvoje viđ suze i trud moj.
Ako li je da ranjen u mukah skopnim prem,
na smrt sam pripravljen, za tobom, vilo, mrem; 30
ako li je, krunice, truđahnu dat pokoj,
dobav' mi tve lice i gizdav ures tvoj;
a pak će obima, gospođe, višnji dah,
oblasti ku ima, dat rados po vik dug.
Smiljenu človiku vrh neba vlas ti je dat' 35
da može poviku gdi hoće s drazijem stât.
Tuj će se obilno sve želje ispunit,
tuj će se zamirno drug vjeran okrunit.
Nu tvoja ljuvezan, da bi ti, vilo, htil',
sad bi mi rajski dan na ovi svit stvoril'. 40
Zatoj te ja molim, moj cvite rumeni,
želeći toj bolim, smili se ti meni
po ljubav ku želim: taka je bolizan,
ter drugda ja ne mnim da ću prit niki dan,
izličit od koje likar me ne more, 45
liposti van tvoje, zeleni moj bore.
