Dubrovnik ponovljen/Pjevanje XX

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Dubrovnik ponovljen
Писац: Јакета Палмотић Дионорић
Pjevanje XX




Pjevanje XX

Car s vezjerom hrlo udari
   U lijepo Drenopolje 15550
   S dubrovačkijem poklisari
   Da se smirit bude bolje.
Stare doma da otpravi
   Da Dubrovnik na te glase
   Strah vaskolik svoj ostavi 15555
   I da naprijed ne smeta se.
Oni bjehu po ulaku
   U slobodu jur stavljeni
   Bivši bili tamnu u mraku
   Osam mjesec zatvoreni, 15560
Gdje podnoseć zla nedraga
   U nemiru sveđ predaše
   Ki zli čauš Oruč-aga
   Smetaše ih i strašaše.
Ali videć iznenadi 15565
   Gdje im sreća ta priskoči
   Ka ih ote ljutijem jadi
   I nemiloj zloj žestoči,
U srcu se bjehu svomu
   Veomi drago samirili 15570
   Ter u biću čestitomu
   Uživahu pokoj mili.
Izgledajuć puni mira
   S mnogom željom i milinom
   Poklisara Jakimira 15575
   Iz Filibe s svom družinom,
Da razaznat prije budu
   Ko se s Turcim vladali su,
   Po komu li umu i trudu
   Ljute vaje smirili su. 15580
Što li se je učinilo
   Od prošenijeh trista vreća,
   Je li se u čem pogodilo,
   Ko li prista vrla smeća.
Jakimir se dugo vrijeme 15585
   Ne učini njim željeti
   Er za carem otmanskijeme
   Ne dojaha, neg doleti.
U dan isti dođe k njima
   S družbom svojom na dvorove
   Da u dvornijem načinima 15590
   Želje ispuni sve njihove.
Ko će ovdi sad izriti
   Kako dragoj u milosti
   Plemići se glasoviti 15595
   Izgrliše slatko dosti,
Ko srčano, milo i blago
   Za zdravlje se raspitaše,
   I kako se skladno i drago
   Sa svijem srcem milovaše. 15600
Želja i ljubav draga rodi
   Među njima sve pokoje
   Čim se vide u slobodi
   I sred svijetle sreće svoje.
Tijem nikako ne mogahu 15605
   Svršit svoje razgovore
   Neg veselo besjedahu
   Od večera tja do zore.
Jakimir im svekolike
   Spovijedaše zgode i sreće 15610
   I nevolje ljute i prike
   Kijeh podniješe gorko odveće
Kako ih su zatvorili
   I prijetili prem nemilo,
   I ko nijesu ništa dali 15615
   Neg se iznenad sve smirilo.
A oni hvale Višnjem s nebi
   Podavahu čudeći se
   Er bez blaga tako u sebi
   Strašna smutnja izbistri se. 15620
Vjerovati mogli nijesu
   Da ovo može proć ovako,
   Zato u hudu temu udesu
   Izgledali zlo su svako.
Ali sada sve videći 15625
   Da 'e smireno i čestito
   U takoj se svijetloj sreći
   Veseljahu osobito
Ter u smijehu i u radosti
   Spominjahu na zla prika 15630
   Ka trpješe svom kreposti
   Cijeć rodnoga Dubrovnika.
Videć da su stavnom svijesti
   S ustrpljenja krepka svoga
   Uzrok bili dobre česti 15635
   Svoga grada ljubljenoga.
I hitrinom sve pameti
   Da umješe djelovati
   Da se smire Turci kleti
   I njih zloba da se skrati. 15640
Nu čim oni u ovem skladu
   Milo vrijeme slatko traju
   I u srcu mirnu i radu
   Srećna dobra uživaju,
[...]




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јакета Палмотић Дионорић, умро 1680, пре 339 година.