A ti Lukro, diko tele,
Za kog ideš da te mete?!
Za mladića postolara
Koji nima nikad para!
Ime mu je mrsko svakom, 5
Na vino je, sestro, lakom;
To ti znadeš pijanšćina
Da je dilo cavatina!
Kada ide da se šeće
Oq ti glavom čudno kreće; 10
Al ti ide, viruj meni,
Kao tvrdi šćap driveni!
On će tebi dara dati
Brez da znade tvoja mati;
Leti Lukre, leti, leti 15
Brez da znadu tvoji zeti!
A kad dojdu zeti znati
Da se oćed ti udati
Za nesrićnog cavatina
Koji nima ni soldina, 20
Zeti će ti zaprititi
Da se jemaš odnetriti,
Ako l'ne ćes ti ovako
Biće tebi naopako!
Ti promisli dobro za te, 25
Ne zna činit ni cavate
Ne zna kroja štivaletin,
On je nepar tvojin zetin!
On stanuje amo tamo,
Po kućama tujin samo; 30
Nima dobre ni obuće
A kamo li svoje kuće!
Kad promini on obuću
I kad kupi jednu kuću
Pa kad reče: „sad je moja, 35
„Biži gladu, srdoboja".
Kad ne bude kako jare
Smrdit više s one pare
Ti bi mogla stopro tada
Njegova se zvati mlada! 40
Jema pamet ka i bena,
Misli malo da ji žena;
Ne mož' ranit prepelicu
A kamo li ženu, dicu!
To je, sestro, tvoja voja 45
Da te zove „Lukre moja!"
M' al' se oćeš pokajati
I danke ćeš proklinjati:
Da se jesi ti udala
Za majstora nevajala, 50
Ki ne misli dobro sebi,
A kamo li jadnoj tebi!
Ja se ufan dan i noći
Za tog ruga da neš poći;
Ti moš naći i na boje 55
I ne znati za nevoje!
Ti ćeš, sestro, biti moja;
U mene je dosta poja!
I ne ćeš se pokajati
Jer ćeš dobro uživati! 60
Marjanska vila, ili Sbirka narodnih pjesama, skupljenih u Spljetu po Dujmu Srećku Karamanu, Novo popravljeno i pomnoženo izdanje, U Spljetu, Tiskar. Dragutina Russo izdavatelja, 1899., str. 91-93. (2. izdanje)
