А ти Лукро, дико теле,
За ког идеш да те мете?!
За младића постолара
Који нима никад пара!
Име му је мрско сваком, 5
На вино је, сестро, лаком;
То ти знадеш пијаншћина
Да је дило цаватина!
Када иде да се шеће
Оq ти главом чудно креће; 10
Ал ти иде, вируј мени,
Као тврди шћап дривени!
Он ће теби дара дати
Брез да знаде твоја мати;
Лети Лукре, лети, лети 15
Брез да знаду твоји зети!
А кад дојду зети знати
Да се оћед ти удати
За несрићног цаватина
Који нима ни солдина, 20
Зети ће ти запритити
Да се јемаш однетрити,
Ако л'не ћес ти овако
Биће теби наопако!
Ти промисли добро за те, 25
Не зна чинит ни цавате
Не зна кроја штивалетин,
Он је непар твојин зетин!
Он станује амо тамо,
По кућама тујин само; 30
Нима добре ни обуће
А камо ли своје куће!
Кад промини он обућу
I кад купи једну кућу
Па кад рече: „сад је моја, 35
„Бижи гладу, срдобоја".
Кад не буде како јаре
Смрдит више с оне паре
Ти би могла стопро тада
Његова се звати млада! 40
Јема памет ка и бена,
Мисли мало да ји жена;
Не мож' ранит препелицу
А камо ли жену, дицу!
То је, сестро, твоја воја 45
Да те зове „Лукре моја!"
M' ал' се оћеш покајати
I данке ћеш проклињати:
Да се јеси ти удала
За мајстора невајала, 50
Ки не мисли добро себи,
А камо ли јадној теби!
Ја се уфан дан и ноћи
За тог руга да неш поћи;
Ти мош наћи и на боје 55
I не знати за невоје!
Ти ћеш, сестро, бити моја;
У мене је доста поја!
I не ћеш се покајати
Јер ћеш добро уживати! 60
Марјанска вила, или Сбирка народних пјесама, скупљених у Спљету по Дујму Срећку Караману, Ново поправљено и помножено издање, У Спљету, Тискар. Драгутина Руссо издаватеља, 1899., стр. 91-93. (2. издање)
