Rano rani mlada Katarina,
rano rani na vodicu hladnu;
za njom rani Ive dite mlado,
njezina se vidra dotaknuo,
a vidro je zvonom prozvonilo. 5
Sačula ga stara njena majka,
tere zove devet mile braće:
»Gor’ na noge, devet mile braće!
Selino je vidro zazvonilo,
tkogud joj se vidra dotaknuo. 10
Na noge se, za njim tec’te brzo,
koj na noge, koj na vrane konje!«
Svi se skaču na noge lagane,
pa uzjašu vrane konje svoje,
pa ’no gredu na vodicu hladnu. 15
S daleka ih mlada ugledala,
pa je mladom besidila Ivi:
»Evo, Ive, moje devet braće!
Skrij se, dragi, pod travom zelenom;
ja ću nabrat trave diteline, 20
i pokrit ću tebe ditelinom.«
Kako reče tako i učini.
Leže Ivo na travu zelenu;
ona guli travu ditelinu,
pa pokriva Ivu ditelinom. 25
Kad su došli devet mile braće,
svojoj seji lipo besidiše:
»Boram tebi, draga sele naša!
Koj se tvoga vidra dotaknuo,
te je vidro zvonom prozvonilo?« 30
Sestra njima lipše odgovara:
»Doletila ptica s vedra neba,
i mog se je vidra dotaknula,
pa je vidro zvonom prozvonilo.«
Kad to čuli devet mile braće, 35
meću selu na konja uza se,
pa ’no iđu k bilu dvoru svome.
Triput se je mlada obzirala,
gre li za njom Ive dite mlado.
Kad su došli k bilu dvoru svome, 40
opet ju je majka upitala:
»Koj se tvoga vidra dotaknuo,
te je vidro zvonom prozvonilo?«
Al i majci mlada odgovara:
»Doletila ptica s vedra neba, 45
i moga se vidra dotaknula,
pa je vidro zvonom prozvonilo.«
