Рано рани млада Катарина,
рано рани на водицу хладну;
за њом рани Иве дите младо,
њезина се видра дотакнуо,
а видро је звоном прозвонило. 5
Сачула га стара њена мајка,
тере зове девет миле браће:
»Гор’ на ноге, девет миле браће!
Селино је видро зазвонило,
ткогуд јој се видра дотакнуо. 10
На ноге се, за њим тец’те брзо,
кој на ноге, кој на вране коње!«
Сви се скачу на ноге лагане,
па узјашу вране коње своје,
па ’но греду на водицу хладну. 15
С далека их млада угледала,
па је младом бесидила Иви:
»Ево, Иве, моје девет браће!
Скриј се, драги, под травом зеленом;
ја ћу набрат траве дителине, 20
и покрит ћу тебе дителином.«
Како рече тако и учини.
Леже Иво на траву зелену;
она гули траву дителину,
па покрива Иву дителином. 25
Кад су дошли девет миле браће,
својој сеји липо бесидише:
»Борам теби, драга селе наша!
Кој се твога видра дотакнуо,
те је видро звоном прозвонило?« 30
Сестра њима липше одговара:
»Долетила птица с ведра неба,
и мог се је видра дотакнула,
па је видро звоном прозвонило.«
Кад то чули девет миле браће, 35
мећу селу на коња уза се,
па ’но иђу к билу двору своме.
Трипут се је млада обзирала,
гре ли за њом Иве дите младо.
Кад су дошли к билу двору своме, 40
опет ју је мајка упитала:
»Кој се твога видра дотакнуо,
те је видро звоном прозвонило?«
Ал и мајци млада одговара:
»Долетила птица с ведра неба, 45
и мога се видра дотакнула,
па је видро звоном прозвонило.«
