Deset krat zora dan skončavši noć stvori Писац: Динко Златарић
PJESAN CVII
Deset krat zora dan skončavši noć stvori,
odkle zla boljezan gizdavu vil mori;
i Ljubav boleć s njom oči joj sveđ ište,
ke nemoć prikri trnom, i tužno zatište;
sveđ okol njih lita, ke su stan slatki svoj, 5
i oblas čestita, kraljevstvo i pokoj;
uzdane podire, ne pristav sve cvili,
gdi ništor još ne gre na bolje toj vili:
tač slavic obliće gnijezdo pun nemira,
kad nađe da ptiće zmija mu proždira; 10
ispustiv plačan glas, tužeći odkriva,
koli je ljut poraz koji ga snebiva.
A ja sam prominjen od bitja prvoga
i mramor učinjen bez reda svakoga,
toli me pridobi rat ove gorkosti, 15
što nemoć osnobi jedine liposti;
ter život želi oć, ako prem u skore
ne ođe mrkla noć prisvijetle pozore.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 230, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
