Десет крат зора дан скончавши ноћ створи Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН CVII
Десет крат зора дан скончавши ноћ створи,
одкле зла бољезан гиздаву вил мори;
и Љубав болећ с њом очи јој свеђ иште,
ке немоћ прикри трном, и тужно затиште;
свеђ окол њих лита, ке су стан слатки свој, 5
и облас честита, краљевство и покој;
уздане подире, не пристав све цвили,
гди ништор још не гре на боље тој вили:
тач славиц облиће гнијездо пун немира,
кад нађе да птиће змија му прождира; 10
испустив плачан глас, тужећи одкрива,
коли је љут пораз који га снебива.
А ја сам промињен од битја првога
и мрамор учињен без реда свакога,
толи ме придоби рат ове горкости, 15
што немоћ осноби једине липости;
тер живот жели оћ, ако прем у скоре
не ође мркла ноћ присвијетле позоре.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 230, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
