Bona Fata u bašči boluje,
pokrila se kumašli-jorganom;
po njoj pada inje od oraha,
dolazi joj miris od katmera,
od katmera i od tugišaha. 5
Bona Fata njima govorila:
»Ne padaj mi inje od oraha,
ne dolaz’ mi, miris od katmera,
od katmera i od tugišaha!
Voljela bih, da mi dragi dođe, 10
da mi dođe, i da me obiđe!«
Ona misli, to niko ne čuje,
a to dragi i sluša i gleda,
pa on stade tješit svoju dragu:
»Čuješ, Fato, čuješ, moje zlato 15
da se može bolovo bih za te,
da se može, i umro bih za te!«
Al mu Fata ljepše odgovara:
»Čuješ, dragi, moje milovanje,
skin’ dolamu pa lezi uza me; 20
čini mi se, lakše bi mi bilo.«
