Бона Фата у башчи болује,
покрила се кумашли-јорганом;
по њој пада иње од ораха,
долази јој мирис од катмера,
од катмера и од тугишаха. 5
Бона Фата њима говорила:
»Не падај ми иње од ораха,
не долаз’ ми, мирис од катмера,
од катмера и од тугишаха!
Вољела бих, да ми драги дође, 10
да ми дође, и да ме обиђе!«
Она мисли, то нико не чује,
а то драги и слуша и гледа,
па он стаде тјешит своју драгу:
»Чујеш, Фато, чујеш, моје злато 15
да се може болово бих за те,
да се може, и умро бих за те!«
Ал му Фата љепше одговара:
»Чујеш, драги, моје миловање,
скин’ доламу па лези уза ме; 20
чини ми се, лакше би ми било.«
