Da pozinaš, gospoje, boljezan, ka travi
mu mlados cieć tvoje jadovne ljubavi,
ljuvena usilos i moj plač priljuti
činil bi, da milos tve srce oćuti.
Za č taka jes ljubav u meni na sviti,5
koja mi ne pristav svegj čini cviliti,
ter kamen od gore jurve bi prosuzil,
vidjeti da more ovi moj grozni cvil;
dubrave i luzi gorko bi suzili,
kada bi u tuzi mu mlados vidili; 10
sve zvieri i ptice željno bi cvilile,
kad bi me tužice i plač moj slišile;
svako bi stvorenje mu mlados žalilo,
ptica, zvier, kamenje i sama ti, vilo,
da mores začuti u plaču boljezni, 15
ke život moj ćuti zacjeć tve ljuvezni.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
