Diver nevu primiljeno pita:
„Što si, nevo, tako blida lišca?“
„„Ne pitaj me, moj mili diverče,
Što ti jesam tako blida lišca,
Neg me pitaj, kako sam ti živa. 5
Doksam,jadna,za tvojim brajenom,
Ne znam, jadna, di su mu kamare,
Ni njegovi primeki ležanki.
Čula jesam i ljudi mi kažu,
Da danuje u Temišu gradu, 10
Noć noćuje sa Cmiljankom Mare.““
Diver nevi lipo govoria:
„Za ran, nevo, večeru pripravljaj!“
Za ran neva večeru pravila.
Za ran oni večer večerali. 15
Misli junak, što će učiniti,
Misli junak, domislia se je.
On se šeće put Temiša grada
I on ode Cmiljankinoj Mari.
I božju joj pomoć nazivaše: 20
„Bog pomozi, Cmiljankina Mare!
Si l' vidila mlada brajna moga?“
„„Nisam ti ga čula ni vidila.““
S njom bisidi i pomiče ćordu
I odsiče lipoj Mari glavu.
I uzimlje šarane marame 25
I zavije lipe Mare glavu,
Pak je nosi mladoj nevi svojoj.
„Evo tebi šarane marame,
U njoj su ti crljene jabuke!“
Nisu ono crljene jabuke 30
Neg je glava Cmiljankine Mare.
„Prokleta joj, kako joj je lipa,
Smutila bi i nebu oblake,
Kud li ne će po zemlji junake?“
