Дивер неву примиљено пита:
„Што си, нево, тако блида лишца?“
„„Не питај ме, мој мили диверче,
Што ти јесам тако блида лишца,
Нег ме питај, како сам ти жива. 5
Доксам,јадна,за твојим брајеном,
Не знам, јадна, ди су му камаре,
Ни његови примеки лежанки.
Чула јесам и људи ми кажу,
Да данује у Темишу граду, 10
Ноћ ноћује са Цмиљанком Маре.““
Дивер неви липо говориа:
„За ран, нево, вечеру приправљај!“
За ран нева вечеру правила.
За ран они вечер вечерали. 15
Мисли јунак, што ће учинити,
Мисли јунак, домислиа се је.
Он се шеће пут Темиша града
I он оде Цмиљанкиној Мари.
I божју јој помоћ називаше: 20
„Бог помози, Цмиљанкина Маре!
Си л' видила млада брајна мога?“
„„Нисам ти га чула ни видила.““
С њом бисиди и помиче ћорду
I одсиче липој Мари главу.
I узимље шаране мараме 25
I завије липе Маре главу,
Пак је носи младој неви својој.
„Ево теби шаране мараме,
У њој су ти црљене јабуке!“
Нису оно црљене јабуке 30
Нег је глава Цмиљанкине Маре.
„Проклета јој, како јој је липа,
Смутила би и небу облаке,
Куд ли не ће по земљи јунаке?“
