5
Car Stjepan i djevojka Rosanda
Prosio je srbski car Stipane
U Legenu divojku Rosanku,
Devet godin pod prstenon stala
Kad se svrši deveta godina,
Knjigu pišu legenska gospoda 5
Ter je šaju srbskon car-Stipanu:
„Da naš zete, srbski car-Stipane,
„Kupi svata, koliko ti drago,
„Ali nemoj dva tvoja nećaka,
„Dva nećaka, dva Vojinovića: 10
„U vinu su vrle varavice,
„U junaštvu vrle inadžije,
„A prez krvi ne ćc piti viua."
Kad li caru bila knjiga dojde,
8am govori, a sam odgovara: 15
„Daj mi, Bože, učinit veseja,
„Pogubiću dva moja nećaka,
„U Vučaju dva Vojinovića."
Kupi svate znane i neznane,
Al ne zove dva svoja nećaka. 20
Oni svojoj majci govoriše:
„O starice, mila majko naša,
„Ovo, majko, bit nami nemore,
„Da nas ujčc ne će na veseje:
„Niko nas je omrazio š njime." 25
A njima je govorila majka:
„Sinci moji, ludovat nemojte,
„Da ne ćete ujcu na veseje:
„Bi li bila od Boga griota,
„A od judi velika sramota!“ 30
A oni su govorili majci:
„Kako ćemo mi otići, majko,
„Ne zove nas na pir ni u svate,
„A što bi nan rekao daiža,
„Da smo došli k njemu na veseje 35
„Za kus liba i za čašu vina?
Još je sinkon majka govorila:
„Vami, sinci, jeste srića dobra,
„Vi imate brata i trcćega,
„Pri ovcan je u Vučjaj planini. 40
„Svak ga fali da je dobar junak,
„Za tri kopja da u nebo skače."
To su sinci majku poslušali,
Bracu svomu pišu knjigu tanku:
„Oj Miloše, naš mili brajane, 45
„Ostav’ ovce, odi dvoru svome,
„Bile smo ti sagradili dvore."
Kad Milošu bila knjiga dojde,
Miloš rujno vince ispijaše
Samo s trista svojizi čobana; 50
Čobanon je svojin govorio:
„Vince pijte, i ovce pazite,
„A ja greden bilu dvoru momu;
„Od braće mi bila knjiga dojde,
„Da su bile dvore sagradili." 55
I poside dobra konja svoga,
Ter otide bilu dvoru svomu.
Ne umide poznavati dvore.
Ali prida nj braća išetaše,
U bile ga dvore uvedoše, 60
Milo su mu braća govorila:
„Oj Milošu, naš mili brajane,
„Naš daiža, pokupi svatove.
„Odi, brate, da šajemo tebe,
„Tebe ne će poznati daiža, 65
„Jer te nikad ni vidio nije."
Miloš braći svojoj odgovara:
„Ja ćn otić, mila braćo moja.
Sedlaju mu konja potajnoga,
Sedlaju ga sedlon srebrnime, 70
Zauzdaju uzdon pozlaćenon,
Pokriju ga sviton do kopita,
Vr’ju toga mrkon medvidinon,
Da se dobra i ne vidi konja,
Nek se konju pod njon oči crne; 75
A na braca škrlet i kadifu,
Na bedricu ćordu okovanu;
Pokriju ga dugon kabanicon,
Dva aršina po zemji se vuče.
Miloš dobra konja posidnuja, 80
Po konju je kopje položija
A u ruke buzdovan od zlata.
Miloša su braća svitovala:
„Kad budete kroz Mračaj planinu,
„Da te ne bi sanak privarija, 85
„Da te ne bi dobar konj zanija,
„A pod oni carev alaj-barjak
„Da te ne bi care poznavajo."
Otole se zdravo podigoše.
A kad biše kroz Mračaj planinu, 90
Izađoše viši kalauzi
Mrklon noćcon bez jasna miseca.
Veli tako care gospodare:
„Aznadare, otvor’ aznu moju,
„Ter izvodi dva kamena draga, 95
„Jeda bismo pute upravili.“
Skočilo se mlado aznadarče;
Oarevu je aznu otvorio,
Dva kamena draga izvadio,
Po njin svati pute upraviše. 100
Miloša je sanak privario,
Bijaše ga dobar konj zanio,
A pod oni carev alaj-barjak.
Veli tako care gospodare:
„Dobra konja, da loša junaka! 105
„Nisan konja vidio ovaka,
„Već ako san u Vojinovića."
To je Miloš kroz sanak ćutio,
Golema je konja ustegnujo,
Koliko ga lako ustegnujo 110
Modar plamen iz usta udrio.
Ta doode dvi delije mlade:
„Prodaj konja, bugarine jedan,
„Daćemo ti dva dukata za njga.
Miloš muči, ne govori ništa, 115
Već ji bije zlatnin buzdovanon,
Koliko ji lako udaraše,
Udij crnoj zemji sastavaše.
Mole mu se dvi delije mlade:
„Ne udaraj, mili gospodare, 120
„Jer vidimo da je konjic za te."
Svi su svati siti i pijani,
Ali nije Miloš dite mlado,
Veće idje po vojsci carevoj,
A išćući ajčibaše mlade: 125
„Daj mi jisti, ajčibaša mladi."
Njemu veli carev ajčibaša:
„Biž' otolen, budalino jedna,
„Nije ovde tasa drvenoga,
„Iz šta si se jisti naučio. 130
„Već su ovde sve srebrni sani,
„Iz šta jidu svatovi gospoda."
To Milošu vrlo žao bilo,
Uz obraz ga rukon udario,
Koliko ga udario lako, 135
Dva kutnja mu poletiše zuba
I dva vrutca krvi iz obraza.
Pita piti Miloš dite mlado:
„Daj mi piti, carev ajčibaša:"
Njemu veli carev ajčibaša: 140
„Biž’ otolen, budalino jedna,
„Nije ovde vlaške bundurije,
„Što no si se piti naučio,
„Već je ovde slatke malvasije,
„Štono piju svatovi gospoda.“ 145
To Milošu vrlo žao bilo,
Udara ga zlatnin buzdovanon,
Moli mu se carev ajčibaša:
„Nc udaraj, mili gospodare,
„Dačemo ti jisti što ti drago, 150
„I prominit vino svakojako."
Kad su došli ka Legenu gradu,
Išetala legenska delija:
„Ko je ovdi srbski car Stipane,
„Ne damo mu divojke Rosanke, 155
„Dočin k meni na mejdan izajde.“
Od dvanajest ijada svatova
Ne najde se golema delija,
Već se skoči Miloš dite mlado,
Njemu veli legenska delija: 160
„Biž’ otolen, budalino jedna,
„Ne plaši mi dobra konja moga
„S oton tvojon dugon kabanicon.“
Miloš dobra konja nupustio,
Svoju svitlu ćordu povadio, 165
Zatočniku glavu odsikao,
Ter je nosi caru pod čadore:
„Eto, care, glava zatočnika“.
Još jin drugi zakon postaviše,
Izniše jin na kopju jabuku: 170
„Ko je ovdi srbski car Stipane,
„Ne damo mu divojke Rosanke,
„Dok ustrili na kopju jabuku,
„I pade mu u nidarca sama".
Od dvanajest ijada svatova 175
Ne najde se golema delija,
Već se skoči Miloš dite mlado,
Brzo svitlu strilu napravija,
I ustrili na kopju jabuku,
I pade mu u nidarca sama. 180
Još jin treći zakon postaviše,
Izvedu jin devet divojaka,
Svi’ jednaki, u jednin ajinan,
Ter govore legenska gospoda:
„Ko je ovdi srbski car Stipane, 185
„Nek uzimje divojku Rosanku;
„Al ako se koje druge maši,
„Nit će otić ni odvest divojke."
Od dvanajest ijada svatova
Ne najde se golema delija 190
Koji bi se tome domislio,
Već se skoči Miloš dite mlado,
S sebe baca dugu kabanicu,
Vas on sinu kano sunce žarko
Ter prostire šarene azdije, 195
Po njoj prosu spenzu i prstenke,
S bedrice je ćordu povadio
Divojkan je mladin besidio:
„Koja j’ ovdi divojka Rosanda,
„Nek uzimje spenzu i prstenke; 200
„Al ako se koja druga maši,
„Ostaće joj na azdiji ruka."
Ponizno se zemji nasmijala,
Pristupila, skupi prstenove,
A osan ji bigne ka Legenu, 205
A za njima Miloš dite mlado,
Ter doziva svate vitezove:
„Tu imade golemi delija,
„A koji se nisu oženili,
„Sad se ovde oženit morete 210
„Na veseju cara čestitoga."
Ujnu vodi caru pod čadore:
„Eto, care, lipota divojka."
Car ga zove za divera mlada,
A on svome ujcu odgovara: 215
„Nisan toga ćnjo, ni vidio,
„Da je nećak ujcu za divera;
„Eto t’ ujna, ne tribovala ti!
„Jer bi boje, da je juba moja,
„Jere san je junaštvon dobio. 220
„Već odimo bilu dvoru momu,
„Jesti onde Palaško vojvoda:
„Kad je samnon bile ovce pasa,
„Daleko mi odmetnu kamenon,
„Poboji je on od mene junak." 225
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
