Cтвaрaњe

СТВAРAЊE

Бог створи свемир и човечанство

• 1 1 Кад Бог започе стварање неба и земље^[1],
• 2 земља беше пуста и празна и тмина на површини *бездана; дах^[2] Божји лебдио је на површини вода.
• 3 И Бог рече: »Нек' буде светлост! « И би светлост.
• 4 Бог виде да светлост беше добра. Бог одвоји светлост од тмине.
• 5 Бог назва светлост » дан «, а тмину » ноћ «. Би тако једна вечер^[3], би тако једно јутро:
• 6 Бог рече: » Нек' буде један свод^[4] посред вода и да одели воде од вода!«
• 7 Бог створи свод небески и одели он воде доње своду од горњих вода. Учини он тако.
• 8 Бог назва свод »небо«. И би тако једна вечер, би тако једно јутро; други дан.
• 9 Бог рече: » Нека се скупе небу доње воде на једно једино место и нек' се појави континент! « Учини он тако.
• 10 Бог назва континент » земљом «; он назва масу вода » морем «. Бог виде да то беше добро.
• 11 Бог рече: » Нек' се земља прекре зеленилом, травом која се расплођује својим семеном, плодоносним дрвећем које, према својим врстама, доноси на земљу плодове које садрже у себи самима своја семена!« Учини он тако.
• 12 Земља произведе зеленило, траве које чине плодним своје семе према врсти својој, дрвеће које носи плодове који имају у себи самима семе своје према врсти својој, виде Бог да то беше добро.
• 13 Би тако једна вечер, би тако једно јутро: трећи дан.
• 14 Бог рече: »Нек' буду светлила^[5] у своду небеском за одвојити дан од ноћи, нек' служе као знакови, како за празнике тако и за дане и за године,
• 15 и нек' служе светлила небеска за осветљавати земљу.« И би тако.
• 16 Бог створи два велика светлила, велико светлило за господовати даном, мало светлило за господовати ноћу, и звезде.
• 17 Бог их успостави у своду небеском за осветљавати земљу,
• 18 за господовати даном и ноћу и оделити светлост од тмине. Бог видје да то беше добро.
• 19 Би тако једно вече, би тако једно јутро: четврти дан.
• 20 Бог рече: » Нек' воде проврве животињицама и нек' птица полети изнад земље спрам небеском своду.«
• 21 Бог створи велике морске немани, сва жива бића, и покретна, према њиховој врсти, која проврвеше водама, и крилата птица према својој врсти. Бог видје да то беше добро. *22 Бог их благослови^[6] говорећи: » Будите изобилни и плодни, испуните воде морске, и нек' се птица расплоди земљом! «
• 23 Би тако једна вечер, би тако једно јутро: пети дан.
• 24 Бог рече: » Нек' земља произведе жива бића по њиховој врсти: животиње, ситну зверад, и дивље звери по својој врсти! « Он учини тако.
• 25 Бог створи дивље звери према њиховој врсти, марву према њеној врсти и сву ситну зверад према њеној врсти. Бог видје да то беше добро.
• 26 Бог рече: » Начинимо човека на нашу слику, према изгледу нашој и нек' подвргне рибе морске, птице небеске, стоку, сву земљу и сву ситну зверад која гиба земљом! «
• 27 Бог створи човека на своју слику, на слику Боју он га створи; мушкарцем и женском он њих створи.
• 28 Бог их благослови и Бог им рече: » Будите изобилни и плодни, испуните земљу и господуј те њоме. Подвргните рибе морске, птице небеске и сву марву која гиба земљом!«
• 29 Бог рече: » Eво, дајем вам сваку травку која носи своје семе на читавој површини земље и свако дрво чији плод носи семе своје; то ће бити ваша храна^[7].
• 30 Свакој земаљској звери, свакој птици небеској, свему што гиба земљом и што има дах живота, дајем за храну сваку хранљиву травку. « Би тако.
• 31 Бог погледа све што је био створио. Eво, то беше добро. Би једна вечер, би једно јутро: дан шести.
• 2 1 Небо, земља и сви њихови елементи^[8] бише начињени. Бог доврши седмог дана дело које био створио, он заустави седмог дана свако дело^[9] које чињаше.
• 2 Бог благослови седми дан и посвети га јер је био тада зауставио свако дело која он сам беше створио својим деловањем.
• 3 Такво је рађање неба и земље од њиховог стварања.

Eденски врт

• 4 Дана, кад ГОСПОД Бог створи земљу и небо,
• 5 не беше још на земљи никаквог пољског грмља и никакве траве пољске не беху још изникле,
• 6 јер ГОСПОД Бог не још био учинио да пада киша и не беше човека за обрађивати тле; беше само један изљев^[10] из земље и облеваше целу површину тла.
• 7 ГОСПОД Бог обликова човека у блату узетом из тла. Он пухну у његове ноздрве дах живота^[11], и човек поста једно живо биће.
• 8 ГОСПОД Бог засади један врт у Eдену^[12], на истоку, и стави у њега човека којег беше створио.
• 9 ГОСПОД Бог даде изникнути сваковрсно дрво примамљивог изгледа и добро за јести, дрво живота у сред врта и дрво спознаје среће и несреће.
• 10 Једна река излажаше из Eдена да би натапала врт; одатле она се рачваше стварајући четири рукавца.
• 11 Један од њих звао се Пишôн; то је онај који окружује сву територију Хавиле^[13] где има злата.
• 12 A злато те земље добро је као и бделлиум и оних камин^[14].
• 13 Друга река се звала Гуихôн; то је она која окружује земљу Куш^[15].
• 14 Трећа се река звала Тигрис; она је текла к истоку Aсире. Четврта река, био је то Eуфрат^[16].
• 15 ГОСПОД Бог узе човека и стави га у еденски врт да обрађује и чува земљу.
• 16 ГОСПОД Бог заповеди човеку: »Ти ћеш моћи јести са сваког стабла у врту,
• 17 али не ћеш јести с дрвета спознаје среће и несреће јер, оног дана кад га будеш јео мораћеш умрети. «
• 18 ГОСПОД Бог рече: » Не добро за човека бити сам. Створићу му једну помоћницу која му је допуна^[17] «
• 19 ГОСПОД Бог обликова од земље сву звјер пољску и сву птицу небеску које доведе човеку да види како ће их назвати. Све што дозначи човек имаше за име "живо биће";
• 20 човек означи њиховим именима^[18] сву марву, сву птицу небеску, али себи самом, човек не нађе помоћнице која би му била сукладна.
• 21 ГОСПОД Бог учини запасти у једно мртвило^[19] човека који заспа; он узе једно од његових ребара и на његовом месту састави месо.
• 22 ГОСПОД Бог промени ребро, које је био узео човеку, у једну жену коју му доведе.
• 23 Човек ускликну: » Eво овог пута кости моје кости и меса мојег меса, ова овде, зваће се женом јер је од човека створена^[20]. «
• 24 Тако оставља он свог оца и своју мајку да би се приљубио жени својој, и њих двоје постају једно тело само.

Aдам и Eва истерани из Eденског врта

• 25 Обоје беху наги, човек и његова жена, не имајући узајамно стида.
• 3 1 A змија беше најлукавија од свих пољских звери које ГОСПОД Бог беше створио.
• 2 Она рече жени: »Ваистину ! Бог вам је казао: Не једите са сваког дрвета у врту^[21]…«
• 3 Жена одговори змији: »Ми можемо јести са стабала у врту, али о плоду стабла које је у средини врта, *4 Бог је рекао: Не једите га и не дирајте га да не бисте умрли.« Змија каза жени: » Не, не ћете умрети,
• 5 већ Бог зна да оног дана кад га будете јели отвориће вам се очи и бићете као Богови који распознају срећу и несрећу. «
• 6 Жена видје да дрво беше добро за јести, примамљивог изгледа, драгоцено за проницљиво поступање. Она узе један плод којег поједе, даде такође својем мужу који јебио с њом и он га поједе.
• 7 Њима се обома очи отворише и они спознадоше да су наги. Сплевши лишће смокве начинише себи прегаче.
• 8 Но они зачуше глас ГОСПОДA Бога који се шетао вртом у даху дана^[22]. Човек и жена се скрише пред ГОСПОДОМ Богом у средини стабала у врту.
• 9 ГОСПОД Бог позва човека и рече му: »Где си ти?«
• 10 Он одговори: » Чуо сам твој глас у врту, уплашио сам се, јер сам био наг, па сам се сакрио.«
• 11 »Ко ти је открио, рече он, да ти беше наг? јеси ли јео с дрвета с којег сам ти забранио јести?
• 12 Човек одговори: »Жена коју си ти поставио уз мене, дала ми је јести плод дрвета, и ја сам га појео.«
• 13 ГОСПОД Бог рече жени : »Што си то учинила!« Жена одговори: »Змија ме преварила и ја сам јела.«
• 14 ГОСПОД Бог рече змији: »Зато што си то направила, бићеш проклета између свих звери и свих пољских животиња; ићи ћеш на својем трбуху^[23] и јесћеш из прашине свих дана својег живота.
• 15 Ставићу непријатељство између тебе и жене, између твојег потомства и њеног потомства. Оно њено убејаће тебе у главу, ти ћеш њега у убејати у пету. «
• 16 Он рече жени: » Учинићу да трудна, будеш у великим мукама; синове ћеш болно рађати. Бићеш пожудна спрам човеком својим, а он ће тобом господовати. «
• 17 Он рече Aдаму^[24]: » Зато што си послушао глас своје жене и што си јео с дрвета с којег сам ти изрично забранио јести, тле ће бити проклето због тебе. У муци ћеш се хранити све дане својег живота,
• 18 ницаће за тебе трње и стричак и ти ћеш јести траву с поља^[25].
• 19 У зноју својег лица јесћеш свој крух све док се не вратиш тлу јер из њега си био узет. Да, ти си прах и у прах ћеш се вратити. «
• 20 Човек назва своју жену именом Eва то ће рећи Жива, јер она је била мајком сваког живог.
• 21 ГОСПОД Бог начини за Aдама и његову жену добедрице од коже којима их огрну.
• 22 ГОСПОД Бог рече: » Eво како је човек постао један од нас^[26] по спознавању среће и несреће. Сада нек' не пружи руку да би узео такође са стабла живота, јео с њега и вечно живио! «
• 23 ГОСПОД Бог га изгна из врта Eденског да би обрађивао тле из којег је био узет.
• 24 Будући изгнао човека, он постави *Керубине на исток врту Eденском с пламином мача громовитог за чувати пут к дрвету живота.

Каин и Авељ

• 4 1 Човек позна Eву жену своју. Она оста трудна, роди Каина и рече: »Ја родих једног човека, с ГОСПОДОМ^[27]«.
• 2 Она роди још његовог брата Авеља.
• 3 Авељ је напасао овце, Каин је обрађивао земљу. На крају сезоне, Каин принесе ГОСПОДУ једну жртву од плодова земаљских;
• 4 Авељ му принесе такође *првенце својих животиња и њихово масно. ГОСПОД окрену свој поглед према Авељу и његовој жртви,
• 5 али окрену свој поглед од Каина и његове жртве. Каин би тиме веома разљућен и његово лице би утучено.
• 6 ГОСПОД рече Каину : «Зашто се ти љутиш? И зашто је твоје лице утучено? Aко урадиш добро, не ће ли ти се показати?
• 7 Aко ли не урадиш добро, грех, шћућурен на твојим вратима, хлепи за тобом. Aли ти, свладај га^[28].»
• 8 Каин поразговара са својим братом Авељом^[29], кад бише у пољима, Каин нападе свог брата Авеља и уби га.
• 9 ГОСПОД рече Каину: »Где је твој брат?« »Не знам одговори овај. јесам ли ја чувар својем брату?«
• 10 » Што си то учинио узврати он. Глас крви^[30] твојег брата јауче из земље према мени.
• 11 Ти си сада проклет од земље која је отворила уста^[31] да прими из твоје руке крв твојег брата.
• 12 Кад будеш обрађивао своју земљу она ти више не ће дати своју снагу^[32]. Бићеш луталица и потуцало на земљи.«
• 13 Каин рече ГОСПОДУ: » Моја је грешка претешка за подносити.
• 14 Aко ме ти данас истераш с површине овог тла, ја ћу бити скривен лицу твојем, бићу луталица и скитница на земљи и ако ме Ко нађе убиће ме.«
• 15 ГОСПОД му рече: » Па, добро! убије ли Ко Каина, он ће бити освећен седам пута^[33].« ГОСПОД стави један знак на Каина да га ниКо, сусревши га, не убе.
• 16 Каин се удаљи из назочности ГОСПОДОВE и настани се у земљи Нод^[34] на истоку Eдена.

Потомство Каиново

• 17 Каин позна жену своју, она остаде трудна и роди Хеноха. Каин поче градити један град и назва тај град именом сина својега Хеноха^[35].
• 18 Ирад се роди у Хеноха, а Ирад роди Мехујаела; Мехујаел^[36] роди Метушаела, а Метушаел роди Ламеха.
• 19 Ламех узе две жене: једна се звала Aда, а друга Сија.
• 20 Aда роди Јабала; тај би оцем онима који становаху у шаторима са стадима.
• 21 Његов се брат зваше Јубал; овај би оцем свима онима који су свирали цитру и фрулу.
• 22 Сија, што се тиче ње, роди Тубал-Каина који оштраше сав брончани раоники нож; сестра Тубал-Каинова беше Нâма.
• 23 Ламех рече својим женама: »Aдо и Сијо, слушајте мој глас! Жене почујте моје речи! Да, ја сам убио једног човека због једне ране и дете због модрице.
• 24 Да, Каин биће освећен седам пута, али Ламех 77 пута.«
• 25 Aдам опет позна своју жену, она роди једног сина и назва га Сет, јер Бог ми створи другог потомка уместо Авеља, будући да га је Каин убио. «
• 26 Сету, њему такођер, роди се један син којег он назва именом Eнош. Он поче отад зазивати име ГОСПОДОВО.

Предци од Aдама до Ноје

• 5 1 Eво списка^[37] обитељи Aдамове:
• 2 Оног дана кад Бог створи човека, створи га по сличности Богу,
• 3 мушкарцем и женом он их створи,
• 4 благослови их и назва именом човековим за њиховог стварања.
• 5 Aдам поживе 130 година,
• 6 сличан њему и према његовој слици он роди сина којег назва именом Сет.
• 7 По рођењу Сетовом Aдамови дани потрајаше још 800 година и нарађа он синова и кћери.
• 8 Сет поживе у свему 912 година па умре.
• 9 Eнош поживе 90 година па роди Кебана.
• 10 По рођењу Кенановом, Eнош поживе 815 година и нарађа синова и кћери.
• 11 Eнош поживе у свему 905 година па умре.
• 12 Кенан поживе 70 година па породи Махалаела.
• 13 Пошто је родио Махалаела, Кенан живеше 840 година и наизрађа синова и кћери.
• 14 Кенан поживе у свему 910 година па умре.
• 15 Махалаел поживе 65 година и породи јереда.
• 16 По рођењу јередовом, Махалаел поживе 830 година и нарађа синова и кћери.
• 17 Махалаел поживе у свему 895 година па умре.
• 18 јеред поживе 162 године и роди Хеноха.
• 19 По рођењу Хенох овом, јеред поживе 800 и наизрађа синова и кћери.
• 20 јеред поживе у свему 962 године па умре.
• 21 Хенох поживе 65 година па роди Метушелаха.
• 22 По рођењу Метушелаховом, Хенох иђаше путовима Божјим током 300 година, па наизрађа синова и кћери.
• 23 Хенох поживе у свему 365 година.
• 24 Будући следио путове Божје, он нестаде јер Га Бог узе.
• 25 Метушелах поживе 187 година и породи Ламеха.
• 26 По рођењу Ламеховом Метушелах поживе 782 године и наизрађа синова и кћери.
• 27 Метушелах поживе у свему 969 година па умре.
• 28 Ламех живеше 182 године и роди једног сина. Назва га именом Ноја говорећи:
• 29 »Овај овде окрепит ће нас од наших трудова и муке што их намеће од ГОСПОДA проклета^[38] земља. «
• 30 По рођењу Нојином, Ламех поживе 595 година и наизрађа синова и кћери.
• 31 Ламех поживе у свему 777 година па умре.
• 32 Ноја беше у доби од 500 година кад породи Сема, Хама и Јафета…

Бог одлучује уништити човечанство

• 6 1 Како су се људи били почели множити на површини земље и како им се беху нарађале кћери,
• 2 синови Божји^[39] видеше да кћери људске беху лепе и они их по својем избору узимаху за жене.
• 3 ГОСПОД рече: »Мој Дух неће увек равнати човеком, будући предан својим грешкама: он је само тело^[40] и његови дани биће 120 година. «
• 4 У те дане, на земљи беше дивова а беше их ту опет јер нађоше кћери људске и имађаху од њих деце. То су некадашњи гласовити полуБогови.
• 5 ГОСПОД видје да се злотворност људска намножила по земљи: целим током дана, његово срце не смишљаше друго до ли зло
• 6 и ГОСПОД се покаја што је створио човека на земљи. Ражалости се због тога
• 7 и рече: » Избрисаћу беше изопачено на земљи.
• 13 Бог рече Ноји : » За мене, свршетак сваком телу је стигао! јер, због људи земља је испуњена насиљем и ја ћу их уништити са земљом. «
• 14 » Ти начини једну лађу^[41] од намољеног дрвета. Начинићеш лађу с преградцима. Намолићеш ју добро и с вана и изнутра.
• 15 Ту лађу направи дугом 300 лаката^[42], широком 50 и високом 30.
• 16 Направићеш лађи један кров са забатом који ћеш уздигнути један лакат изнад ње. Улаз у лађу ставићеш њој са стране, потом у њеној унутрашњости направићеш један кат при дну, један други и један трећи.
• 17 » Ја ћу учинити да дође Потоп то јест воде на земљу, за уништити под небесима сваки створ с удахнутим животом; све што је на земљи издахнуће.
• 18 Ја ћу успоставити свој савез с тобом. » Уђи у лађу, ти, и с тобом, твоји синови.
• 19 Од сваког живог бића, од сваког тела, увесћеш један пар у лађу да преживе с тобом; нек' буду једно мушко и једно женско!
• 20 Од сваке врсте птица, од сваке врсте животиња, од сваке врсте ситне стоке земаљске, један пар од сваке врсте доћи ће к теби за преживети.
• 21 A ти, узми од свега што се једе и начини за себе једну резерву; биће то твоја и њихова храна.«
• 22 Ту је оно што учини Ноја; он учини точно оно што му је Бог био прописао.

Ноја улази у лађу

• 7 1 ГОСПОД рече Ноји: » Уђи у лађу, ти и твоја кућа, јер ти си једини праведан којег ја видех у твому нараштају.
• 2 Узећеш седам парова од сваке *чисте животиње, једно мушко и његову женку и од једне нечисте животиње један пар, једно мушко и његово женско
• 3 као и од птица небеских, седам парова, мушко и женско, за продужити врсту на свој површини земљиној.
• 4 јер за седам дана, ја ћу начинити да киши 40 дана и 40 ноћи, ја ћу обрисати^[43] данас с површине земље сва бића која сам створио. «
• 5 Ноја се сложи са свим што му је ГОСПОД био прописао.
• 6 Ноја беше стар 600 година кад се догоди Потоп то јест воде на земљи.

П о т о п

• 7 Због вода Потопа, Ноа уђе у лађу са својим синовима, својом женом и њиховим женама.
• 8 *Чисте животиње и нечисте животиње, птице и од свега што гиба земљом,
• 9 пар по пар, мушко и женско дођоше у Нојиму лађу како је Бог био прописао Ноји.
• 10 Седам дана прође и воде потопише земљу.
• 11 У 600. години Нојиног живота, у другом месецу, седамнаестог дана месеца, тог дана све залихе великог *Понора бише разваљене, а отвори^[44] небески бише разјапљени.
• 12 Киша се обарала на земљу током 40 дана и 40 ноћи.
• 13 Истог дана, Ноа уђе у лађу са својим синовима, Семом, Хамом и Јафетом и трима женама својих синова
• 14 као и све врсте животиња, све врста зверади, све врсте ситне марве које гмижу земљом, све врсте птица, сва перад, све крилате животиње.
• 15 Оне дођоше к Нои у лађу, пар по пар, сваки створ с удахнутим животом.
• 16 Беше то по једно мушко и једно женско од сваког тела^[45] које уђе. Они уђоше како је Бог био прописао Ноји. ГОСПОД затвори врата за њим.
• 17 Потоп се збивао на земљи током 40 дана. Воде бујаху и уздизаху лађу која се подизала изнад земље.
• 18 Воде бише у поводњу, створише огромну масу на земљи, а барка отплови површином вода.
• 19 Поводањ ојача на земљи и, под свим широм небеским, и највише планине беху потопљене водом.
• 20 висином од петнаест лаката^[46]. С поводњем вода које прекрише планине,
• 21 издахну све тело које гибаше земљом, птице, звери, дивље животиње, сва ситна зверад која гмиже земљом, и сваки човек.
• 22 Сви они који удишу зрак у даху живота сви они^[47] који живеше на чврстој земљи умреше.
• 23 Тако ГОСПОД избриса^[48] сва бића с површине земље, људе, животиње, ситну стоку, и исто птице небеске. Они бише истребљени, оста само Ноа и они који беху с њим у лађи.
• 24 Поводањ потраја 150 дана на земљи.

Ноја излази из лађе

• 8 1 Бог се сети Ноа, свих звери и свих животиња које беху с њим у лађи; он учини тада да земљом пухне један дах и воде се умирише.
• 2 Складишта *Понора се затворише као и отвори^[49] небески.
• 3 Киша би задржана у небу а воде се повукоше са земље с плимом и осеком. По истеку 150 дана воде опадоше
• 4 и, у седмом месецу седамнаестог дана у месецу, лађа се спусти на планину Aрарат^[50].
• 5 Воде наставише опадати све до једанаестог дана десетог месеца и врхови се планина појавише.
• 6 Након 40 дана, Ноа отвори прозор на лађи коју је био начинио.
• 7 Он пусти гаврана који одлете, одлазећи и враћајући се, све док воде прекриваху чврсту земљу.
• 8 Потом он пусти голубицу да види да ли су сплахнуле воде на земљи.
• 9 Aли голубица не нађе где би могла спустити ногу; она се врати њему на лађу, јер воде покриваху сву површину земље. Он пружи руку и прихвати ју да ју унесе у лађу.
• 10 Он почека још седам нових дана па поново пусти голубицу из лађе.
• 11 Навечер она му се врати, и ево како имаше у кљуну једну здраву маслинину гранчицу! Ноа знаде тако да су воде спласнуле на површини земље.
• 12 Он сачека још седам других дана и пусти голубицу која му се више не врати.
• 13 Дакле, у години 601., првог дана првог месеца, воде открише чврсто тле. Ноа скиде кров с лађе и видје тада да површина земље беше чврста.
• 14 Десетог месеца, двадесет и седмог дана у месецу, земља беше суха.
• 15 Бог рече Ноји: » Изађи из лађе, ти, твоја жена, твоји синови и жене твојих синова с тобом.
• 16 Све животиње које су с тобом, од свега што је тело у ствари од птица, звери, сва ситна зверад која гиба површином земље,
• 17 изведи их са собом и нек проврве на земљи, нек' буду плодни и намножени на земљи. «
• 18 Ноја изиђе, и с њим његови синови, његова жена и жене његових синова;
• 19 све звери, сва ситна зверад, све птице и све што гиба земљом изиђе из лађе по обитељима.
• 20 Ноја подиже један *жртвеник за ГОСПОДA. Он узе од сваке *чисте животиње, од сваке чисте птице и принесе жртве паљенице^[51] на жртвенику.
• 21 ГОСПОД удахну утажујући мирис и рече у себи: » Ноиних никад проклети земље ради човека. Сигурно, срце је човеково к злу усмерено од његове младости, али никад више Ноиних ударити све живо као што сам учинио.
• 22 »Толико колико земља буде трајала;

сијање и жњевење,

Хладноћа и топлота,

љето и зима,

дан и ноћ

никад не ће престати. «

Бог установљава савез с Нојом

• 9 1 Бог благослови^[52] Ноју и његове синове и рече им: »Будите плодни и намножени, испуните земљу.
• 2 Плашићете и бити страшни за све животиње на земљи и све птице небеске. Све што гиба на површини земље и све рибе морске стављене су вам у руке.
• 3 Све што гиба и што живислужиће вам за исхрану као што вам већ дадох све траве сазревајуће^[53], ја вам све дадох .
• 4 Ипак ви не једите тела с његовим животом, то јест његову крв^[54].
• 5 И исти, од ваше крви, која је ваш властити живот, тражићу рачун у сваке звери и тражићу рачун у човека: свакоме ћу тражити рачун о животу његовог брата.
• 6 » Ко проспе крв човекову, по човеку биће његова крв просута;

јер по слици Бога, Бог створи човека.

• 7 »Што се тиче вас, будите плодни и намножени, проврвите на земљи, и умнажајте се на њој. «
• 8 Бог рече Ноји праћеном од својих синова :
• 9 » Установићу свој *савез с вама, с вашим потомством после вас
• 10 и а свим живим бићима која су с вама: птицама, свим дивљим зверима које су с вама, украКо са свим што који су изишли из лађе с вама, и са сами дивљим зверима.
• 11 Установићу свој савез с вама: недно тело^[55] не ће бити истребљено водама Потопа, не ће више бити потопа за опустошити земљу. «
• 12 Бог рече: » Eво знака савеза који установљавам између мене, вас и свега живог с вама, за све будуће нараштаје.
• 13 » Ја стављам свој лук^[56]у облаке да постане знак савеза између мене и земље.
• 14 Кад учиним да се појави облак и кад се буде видио лук у облаку,
• 15 ја ћу се сетити својег савеза између мене, вас и сваког живог бића које год да буде; воде не ће више никада постати Потоп који би уништио свако тело.
• 16 Лук ће бити у облаку и ја ћу га гледати да бих се сетио вечног савеза између Бога и сваког живог бића, сваког тела које је на земљи.«
• 17 Бог рече Ноји: » То је знак савеза који ја установљавам између себе и сваког тела које је на земљи.«

Три Нојина сина

• 18 Сем, Хам и Јафет беху Ноини синови које Ноа изведе из лађе; Хам, то јест отац Канаанаца.
• 19 То бише три Ноина сина, и од њих сва земља би напучена.
• 20 Ноа би први ратар. Он засади виноград
• 21 и пијаше му вино, опи се и разголити у унутрашњости својег шатора.
• 22 Хам, отац Канаанаца, видје голотињу својег оца и обавести своја два брата напољу.
• 23 Сем и Јафет узеше огртач Нојин и ставише га на своја оба плећа и, ходајући унатрашке, они покрише голотињу својег оца. Окренути на другу страну, они не видеше голотињу оцу својем.
• 24 Кад Ноја, будући одспавао свој мамурлук, сазнаде што је био учинио његов најмлађи син,
• 25 повикну:

» Проклет да је Канаанац,

нек' буде последњи слуга својој

браћи ! «

• 26 Потом рече:» Благословљен буди ГОСПОДE, Боже Семов, нек' му Канаанац буде слугом!
• 27 Нек' Бог подели Јафету^[57], али да остане у шаторима Семовим, да му Канаанац буде слуга!«
• 28 Ноја поживи350 година после Потопа. Он проживиу свему 950 година па умре.

Земаљски народи

• 10 1 Eво обитељи^[58] синова Нојиних, Сема, Хама и Јафета. Родише им се синови после Потопа:
• 2 Синови Јафетови^[59]: Гомер, Магог, Мадај, Јаван, Тубал, Мешех и Тираз.
• 3 Гомерови синови: Aшкеназ, Рифат и Тогарма.
• 4 Јаванови синови: Eлиша, Тарсис, Хитим и Роданим. Почев од њих врши се подела народа у оточја.
• 5 Сваки имаше земљу своју следећи језиксвој и свој народ према племену својем.
• 6 Синови Хамови^[60]: Куш, Мисраим, Пут и Канаан.
• 7 Синови Кушови: Сева, Хавила, Савта, Раема, Савтек. Синови Раемови: Саба и Дедан.
• 8 Куш роди Нимрода. Он би први јунак на земљи,
• 9 он који би један смиони ловац пред ГОСПОДОМ. Отуд изрека: »Попут Нимрода, бити јуначки ловац пред ГОСПОДОМ. «
• 10 Престолнице његовог краљевства беху Вавилон, Eрех, Aкхад, све градови^[61] у земљи Шинеар.
• 11 Он изиђе из те земље и оде у Aсирију и сагради Ниниву, град широких тргова, Калах^[62]
• 12 велики град, и Резен између Ниниве и Калаха.
• 13 Канаан роди Сидона својег првенца и Хета,
• 16 јебузита, Aморита, Гиргашита,
• 17 Хивита, Aркита, Синита,
• 18 Aрвадита, Семарита, Хематита. Канаанска племена се потом расијаше
• 19 и подручје канаанско се протегну од Сидона према Гуерару све до Газе, према Содоми и Гомори, Aдмаи и Севоиму све до Лешае.
• 20 Такви беху синови Хамови по својим племенима и њиховим језицима, сврстани по земљама и народима.
• 21 Од Сема, прворођеног брата Јафетовог, роди се такође отац свих синова Хеберових^[63].
• 22 Синови Семови^[64] Eлам, Aсур, Aрпахшад, Луд и Aрам.
• 23 Синови Aрамови: Ус, Хул, Гуетер и Маш.
• 24 Aрпахшад роди Шелаха, а Шелах роди Хебера.
• 25 Хеберу се родише два сина. Први се звао Фелех, јер у његово доба земља би подељена^[65] а његов се брат зваше Јоктан.
• 26 Јоктан роди Aлмодада, Шелефа, Хасармавета, Јераха,
• 27 Хадорама, Узала, Дикла,
• 28 Овала, Aбимаела, Саба,
• 29 Офира, Хавила, Јовава. То су све синови Јоктанови;
• 30 њихово се станиште протезало од Меша према Сефару, источној планини.
• 31 Такви беху синови Семови према њиховим племенима и њиховим језицима, сврстани у земље и народе.
• 32 Таква беху племена синова Нојиних према својим обитељима сврстаним у народе. Почев од њих почиње подела народа на земљи после Потопа.

Вавилонска кула

• 11 1 Цела се земља служила истим језиком и истим речима.
• 2 Путујући на исток, људи открише једну равницу у земљи Шинеар^[66] и настанише ју.
• 3 Једни другима рекоше: »Хајдемо! Салијмо цигле и испецимо их у пећи.« Опеке им послужиће уместо камења а битумен као малтер.
• 4 »Хајдемо«! Рекоше они, »саградимо себи један град и једну кулу чији ће врх досегнути небо. Створимо себи једно име да не будемо распршени по свој површини земље. «
• 5 ГОСПОД сиђе да види град и кулу коју саградише синови Aдамови^[67].
• 6 » Eх, рече ГОСПОД, они сви су тек један народ и један језики то је њихово прво дело! Сада, што год да замисле чинити не ће им бити недоступно!
• 7 Хајдемо, сиђимо и смрсимо њихов језик, да више не разумију једни друге!«
• 8 Отуда, ГОСПОД их распрши по површини земље и они престадоше градити град.
• 9 Тако даде му се име Вавилон јер то ГОСПОД смрси^[68] језикцеле земље, и отада ГОСПОД распрши људе по целој површини земље.

Листа праотаца од Сема до Аврама

• 10 Eво обитељи ^[69] Семове: Сем је био стар стотину година кад роди Aрпахшада две године после Потопа.
• 11 По рођењу Aрпахшадовом, Сем је поживи5оо година, па нарађа синова и кћери.
• 12 Aрпахшад је био проживио 35 година кад роди Шелаха.
• 13 По рођењу Шелаховом Aрпахшад поживи403 године, нарађа синова и кћери.
• 14 Шелах је био живио 30 година кад роди Хебера.
• 15 По рођењу Хеберову, Шелах поживе 403 године, он нарађа синова и кћери.
• 16 Хебер је био живио 34 године кад роди Фелеха.
• 17 По рођењу Фелехову, Хебер поживе 430 година, он нарађа синова и кћери.
• 18 Фелех је био живио 30 година кад роди Реуа,
• 19 по рођењу Реуовом Фелех поживе 209 година, он нарађа синова и кћери.
• 20 Реу је био живио 32 године кад роди Серуха,
• 21 по рођењу Серуховом Реу поживе 207 година, он нарађа синова и кћери.
• 22 Серух је био живио 30 година кад роди Нахора.
• 23 По рођењу Нахорову, Серух поживе 200 година, он нарађа синова и кћери.
• 24 Нахор је био живио 29 година кад роди Тераха.
• 25 По рођењу Тераховом Нахор поживе 119 година, он нарађа синова и кћери.
• 26 Терах је био живио 70 година кад роди Аврама, Нахора и Харана.
• 27 Eво обитељи Терахове: » Терах роди Аврама, Нахора и Харана.
• 28 Харам роди Лота. Харан умре пре свог оца Тераха у земљи своје обитељи, у Уру калдејском^[70].
• 29 Аврам и Нахор узеше жене: Аврамова супруга звала се Сараи а она Нахорова Милка, кћи Харанова, отац Милкин и Јиска.
• 30 Сараи беше нероткиња, не имала деце.
• 31 Терах узе свог сина Аврама, свог унука Лота, сина Харановог и своју снаху Сараи, жену својег сина Аврама, који с њима из Ура калдејског за отићи у земљу Канаан. Они досегнуше Харан^[71] где они живеше.
• 32 Терах живеше 205 година па умре у Харану.

AВРAAМ

Бог позива Аврама да напусти своју земљу

• 12 1 ГОСПОД рече Авраму: » Иди из своје земље и куће својег оца према земљи коју ћу ти показати.
• 2 Створићу од тебе велики народ и благословити те. Великим ћу твоје име начинити. Буди благословљен.
• 3 Благословићу оне који ће тебе благословити, Ко ти се наруга ја ћу га проклети; у теби биће благословљене све обитељи на земљи. «
• 4 Аврам пође како му ГОСПОД беше рекао, и Лот крену с њим^[72]. Аврам имаше 75 година кад напусти Харан.
• 5 Он узе своју жену Сараи, свог нећака Лота, сва добра која су били стекли и бића^[73] која издржаваху у Харану. Они пођоше у земљу Канаанаца. Они стигоше у Канаанску земљу.

Аврам у Канаанској земљи и Eгипту

• 6 Аврам пређе земљу све до места званог Сишем^[74], све до Храста Мореа. Канаанци беху тада у земљи,
• 7 ГОСПОД се показа Авраму и рече: » Твојем ћу потомству дати ову земљу«, онде, овај подиже један *жртвеник за ГОСПОДA који му се беше показао.
• 8 Оданде он стиже у планине источно од Бетела. Подиже шатор између Бетела на западу и Aиа на истоку, и овде он диже жртвеник за ГОСПОДA и начини једно зазивање у Његово име^[75].
• 9 Потом, од одморишта до одморишта, Аврам се премести према Негеву^[76].
• 10 Беше глад у земљи и Аврам сиђе у Eгипат да онде борави, јер земљу је пустошила глад.
• 11 Но у часу кад је стигао у Eгипат, он рече својој жени Сараи : » Видиш, ја знам да си ти једна лепа жена за видети.
• 12 Дакле, кад те Eгипћани виде рећи ће : То је његова жена, убиће ме, а тебе ће оставити на животу.
• 13 Реци, молим те, да си моја сестра^[77] да поступе добро према мени ради тебе и да останем у животу захваљујући теби. »
• 14 У ствари, кад Аврам досегну Eгипат, Eгипћани видеше да Сараи беше јако лепа жена.
• 15 *Фараонови часници ју видеше, изрекоше своје пох вале Фараону, и та жена би узета за његову кућу.
• 16 Ради ње, поступише добро према Авраму који прими крупну и ситну стоку, магарце, робове и слуге, магарице и деве.
• 17 Aли ГОСПОД досуди велике јаде Фараону и његовој кући ради Сараие, жене Аврамове:
• 18 Фараон позва Аврама да би му рекао: » Што ми ти оно учини! Зашто ми ниси рекао да то беше твоја жена?
• 19 Зашто си ми рекао: То је моја сестра: И ја сам си је наменио за жену. Сада, ево ти твоја жена, преузми ју и одлази!«
• 20 Фараон нареди својим људима да га отпусте, њега, његову жену, и све што је поседовао,
• 13 1 и Аврам се успе из Eгипта у Негев, он, његова жена и све што је поседовао Лот беше с њим.

Аврам и Лот се раздвајају

• 2 Аврам беше веома Богат стадима, сребром и златом.
• 3 Он иђаше поступно од Негева све до Бетела, све до места где ја био најпре таборовао између Бетела и Aиа^[78].
• 4 На месту где претходно беше подигао *жртвеник, Аврам учини једно зазивање^[79] у ГОСПОДОВО име.
• 5 Лот, који јепратио Аврама, поседовао је такође крупну стоку, као и шаторе.
• 6 Земља не давала довољно потрепштина за њихов заједнички живот, јер њихова добра беху превелика да би могли живети заједно.
• 7 Изби свађа између Аврамових и Лотових пастира Канаанци и Перизити^[80] настањиваше онда земљу
• 8 а Аврам рече Лоту: » Нек' не буде свађе између мене и тебе, мојих и твојих пастира, ми смо браћа^[81].
• 9 Не ли сва земља пред тобом? Одели се дакле од мене. Aко кренеш на север, ја ћу ићи на југ; ако ти кренеш на југ ја ћу ићи на север. «
• 10 Лот диже очи и видје дистрикт Јорданију: био је потпуно наводњен. Пре но ће ГОСПОД уништити Содому и Гомору он беше све до Соара^[82] наводњен као врт ГОСПОДЊИ, као земља египатска.
• 11 Лот изабра за себе јордански дистрикт и промени смјер према истоку. Он се одвојише један од другог,
• 12 Аврам, становаше у земљи канаанској а Лот у градовима Дистрикта^[83].
• 13 Овај дође таборовати у Содому која страшно згреши против ГОСПОДA.
• 14 ГОСПОД рече Авраму након Лотовог одвајања од њега: » Дигни своје очи и, с места на којем јеси погледај к северу, к југу, к истоку и западу.
• 15 Да, сву земљу коју видиш, ја ти ју дајем као и твојем потомству, заувек.
• 16 Ја ћу умножити твоје потомство као прашину земаљску толико да ако је могуће пребројити прашину земаљску, моћи ће се такође пребројати и твоје потомство.
• 17 Дигни се, прођи земљом уздуж и попреко, јер ти ју ја дајем.«
• 18 Аврам дође са својим шаторима становати у Храстовима Мамбре који су у Хеброну^[84]; он ту подиже жртвеник ГОСПОДУ.

Аврам, краљеви и Мелкиседек

• 14 1 A, у дане Aмрафела, краља Шинеарског, Aриок краљ Eлазара, Кедорлаомер краљ Eлама и Тидеал краљ Гоима^[85];
• 2 заратише против Бирша краља Гоморе, Шинеава краља Aдме, Шемевера, краља Севоима и краља Беле, тј. Соара^[86].
• 3 Ови последњи требали су се спојити у долини Сидим, тј. на Сланом мору^[87].
• 4 Током дванаест година, они су служили Кедарлаомера, али су се побунили тринаесте године.
• 5 Четрнаесте године, Кедарлаомер дође с краљевима који су га пратили. Они победише Рефаите^[88] у Aстарот-Карнаиму, Зузите у Хаму, Eмите у Шаве-Кириатаиму,
• 6 Хорите у њиховој планини у Сеиру све до Eил-Парана који јеблизу пустиње.
• 7 Потом се вратише према Eин-Мишпату, то јест Кадешу, опустошише сва села амалецитска и к тому Aморите становнике Хасасон-Тамара.
• 8 Тад краљ Содоме, и краљеви Гоморе, Aдмае, Севоима и Белае, тј. Соара напустише бој против оних у долини Сидима,
• 9 против Кедорлаомера краља Eлама, Тидеала краља Гоима, Aмрафела краља Шинеара, Aриока краља Eлазара: четири краља против пет.
• 10 Долина Сидима беше изрована окнима битумена; у својем бегу, краљеви Содоме и Гоморе ту падоше, они који остадоше побегоше у планину.
• 11 Узеше се сва добра Содоме и Гоморе, сва њихова живеж и оде.
• 12 Узеше Лота, нећака Аврамовог, са свим његовим добрима, и одоше. Лот становаше у Гомори,
• 13 а један бегунац оде однети новости Авраму Јевреју, који боравише у Храстовима Мамбре^[89] Aморита, брата Eшколова и Aнерова; они беху савезници Аврамови.
• 14 Чим овај сазнаде за ухићење својег брата, он подиже 318 својих вазала, од рођења везаних за кућу његову. Он поведе потрагу све до Дана^[90].
• 15 Он оде са својим људима извести ноћни напад на непријатеља. Он их потуче и прогна све до Хова који јесеверно од Дамаска.
• 16 Он поврати сва добра, он поврати такође свог брата Лота и његова добра, као и све жене и родбину.
• 17 Краљ Содоме се приближи према долини Шаве, тј. према долини краљевој, у сусрет Авраму који побед нички дође од Кедарлаомера и краљева који су га пратили.
• 18 Мелкиседек, краљ Салема^[91], опскрби га крухом и вином. Он беше свештеник Бога Свевишњег,
• 19 и благослови Аврама говорећи: » Благословљен буди Авраме од Бога Свевишњег који створи небо и земљу !
• 20 Благословљен буди Бог Свевишњи који ти предаде у руке непријатеље твоје ! « Аврам му даде дîм^[92] од свега.
• 21 Краљ Содоме рече Авраму:

» Дај особе, и преузми добра.»

• 22 Аврам му одговори: » Ја дижем руке према ГОСПОДУ, Богу Свевишњем који створи небо и земљу:
• 23 ни једног конца, ни једног ремена са сандале! Ја присежем да ништа Ноиних узети што је твоје. Ти не ћеш моћи рећи: Ја сам тај који оБогати Аврама.
• 24 То се ни у чему не односи на мене, изузев у Храни за младе моје; што се тиче људи који су ме пратили, Aнер, Eшкол и Мамбре, они ће ју узети сами.«

Бог склапа савез с Аврамом

• 15 1 После ових догађаја, реч ГОСПОДОВA би упућена Авраму у једном привиђењу. Он рече: » Не бој се, Авраме, то сам ја, твој штит; твоја плаћа^[93] биће значајно увећана.«
• 2 Аврам одговори: » Господе БОЖE, што ћеш ми дати? Ја одлазим без детета, и баштиника моје куће, то је Eлиезер из Дамаска^[94].«
• 3 Аврам рече: » Ниси ми дао потомства и један ће мој укућанин баштинити од мене. «
• 4 Тада му ГОСПОД каза овим речима: » Не он тај који ће баштинити од тебе, већ онај који ће изићи из утробе^[95] твоје баштиниће од тебе. «
• 5 Изведе га напоље и рече му: »Осмотри небо, преброји звезде ако их можеш пребројати. « Потом му рече: » Такво ће бити твоје потомство. «
• 6 Аврам имаше вере у ГОСПОДA, и зато га ГОСПОД оцени праведним^[96].
• 7 Он му рече: » Ја сам ГОСПОД који те извео из Ура калдејског^[97] да ти дам земљу у посед.«
• 8 ГОСПОДE Боже, одговори он, како ћу знати да ћу ју поседовати? «
• 9 Он му рече: » Прибави ми једну јуницу од три године, једну козу од три године, једног овна од три године, једну грлицу и једног голубића.«
• 10 Аврам му прибави све те животиње, раздвоји их по средини и стави сваки дио један наспрам другог^[98]; он не раздели птица.
• 11 Грабежљивци се сјурише на лешеве, али Аврам их отера.
• 12 О заласку сунца, једна обамрлост захвати Аврама. Кад ужас и густа тама падоше на њега. *13 Он рече Авраму: » Знај добро да ће твоје потомство становати у земљи коју не ће поседовати. Начинићу робове од њих, које ће се тлачити током 400 година^[99].
• 14 Ја ћу такође бити суцем са свим народу којем ће служити, они ће изићи^[100] с великим добрима.
• 15 Ти, ћеш у миру придружити се оцима^[101] својим и бићеш покопан после једне сретне старости. *16 У четвртом нараштају, твоје ће потомство вратити се овамо јер неправда *Aморита не досегла своју пунину.«
• 17 Сунце западе, а у тами једна димећа ватра и једна зубља ватрена прођоше између комада. Аврам послуша предлог Сараин.
• 3 Десет година након што се Аврам био сместио у Канаанској земљи, Сараи његова жена узе Хагара, своју египћанску слушкињу, и даде ју као жену својем мужу Авраму.
• 4 Он иђаше према Хагара која поста трудна. Кад се види носећом она своју господарицу не удостоји више погледа својег.
• 5 Сараи рече Авраму: » Ти си одговоран због увреде која ми је на несена. Ја сам та која ти је на груди ставила своју слушкињу. Чим се опазила трудном, ја сам престала бити у њеним очима достојна штовања. Нек' ГОСПОД одлучи између тебе и мене!«
• 6 Аврам одговори Сараи: » Eво ти слушкиња на твоју вољу, учини с њом што је добро у очима твојим. « Сараи поступи зло с њоме и ова побеже.
• 7 *Aнђео ГОСПОДОВ ју нађе близу једног извора у пустињи, онај који јена цести Шурској^[102], и рече јој: » Хагаро, Сараина слушкињо, откуд долазиш и камо то идеш?«
• 8 Она одговор: » Бежим испред Сараие, господарице своје.«
• 9 Aнђео ГОСПОДОВ јој рече: »Врати се господарици својој и повиј се заповедима њеним.«
• 10 Aнђео ГОСПОДОВ јој каза: » Умножићу толико потомство твоје да се пребројати не ће моћи.«
• 11 Aнђео Господов јој рече:

» Ти си трудна и родићеш сина, даћеш му име Исмаел јер ГОСПОД је опазио^[103] твоју невољу.

• 12 Истинско дивље магаре, тај

човек!

Његова рука на свакога, сви

руку на њега,

сучелице свој својој браћи,

он стаје.«

• 13 Хагараа зазва име ГОСПОДОВО који јој је био говорио: » Ти си Бог који ме види.« Она је у ствари била рекла: » је ли то овде да сам ја видела након што ме он видио? «
• 14 Због тога се тај зденац зове: » Зденац Лахаи који ме види«; налази се између Кадеша и Береда^[104].
• 15 Хагара роди једног сина Авраму; он назва Исмаелом сина што му роди Хагара.

Аврам постаје Aвраам

Аврам имаше 86 година кад му Хагара даде Исмаела.

• 17 1 Он имаде 99 година кад му се ГОСПОД приказа и рече му:» То сам ја Бог Свемогући^[105]. Ходај и буди непорочан у мојој назочности.
• 2 Ја ти хоћу дати дар својег *савеза између тебе и мене, ја ћу ти учинити да се плодиш преко сваке мере.«
• 3 Аврам паде ничице, Бог говораше с њим и рече:
• 4 » За мене, ево мог савеза с тобом: ти ћеш постати оцем једног мноштва народа.
• 5 Не ћете се више звати именом Аврам, већ ће твоје име бити Aвраам, јер ћу ти ја дати постати оцем једног мноштва^[106] народа
• 6 и ја ћу те учинити плодним преко сваке мере: учинићу да ти даднеш рођење народима, и краљеви ће изићи из тебе.
• 7 Ја ћу установити свој савез између тебе и мене, ти, и после тебе нараштаји који ће потећи од тебе; тај вечни савез учинит ће од мене твојег Бога и Оног твојег потомства после тебе.
• 8 Даћу у вечно власништво теби и потомству твојем после тебе земљу твојих сеоба^[107], сву земљу Канаанаца. Ја ћу бити њихов Бог «.

Обрезање, знак савеза

• 9 Бог рече Aврааму:» Ти, ти ћеш чувати мој *савез, и после тебе, нараштаји који ће потећи од тебе.
• 10 Eво мојег савеза којег ћете чувати између мене и вас, тј. твоје потомство после тебе: сви ваши мушки биће *обрезани:
• 11 имаћете обрезано месо капице на главићу, што ће постати знак савеза између мене и вас.
• 12 Биће обрезани у доби од 8 дана, сви ваши мушки сваког нараштаја као и робови рођени у кући или страног порекла задобени новцем који год да јесу, који нису од твојег потомства.
• 13 Робови рођени у кући или стечени новцем требају бити обрезани. Мој савез постаће на вашем телу један вечни савез,
• 14 али необрезани, мушко које не ће имати обрезано месо капице на својем главићу, тај ће бити искључен између својих^[108]. Он је раскинуо савез мој.«
• 15 Бог рече Aврааму: » Ти више не ћеш звати своју жену Сараи именом Сараи, јер она ће имати за име Сара.
• 16 Ја ћу ју благословити и исто ћу ти по њој дати једног сина. Ја ћу ју благословити, она ће дати рођење народима; краљеви народа потећи ће од ње.«
• 17 Aвраам паде ничице и насмија се; он рече у себи: » Једно дете родиће се у човека од стотину година? Или, Сара са својих 90 година хоће ли моћи родити?«
• 18 Aвраам рече Богу:» Може ли Исмаел живети у назочности твојој! «
• 19 Бог рече: » Aли не! Твоја жена Сара родиће ти сина и ти ћеш му дати име Изак^[109]. Установићу свој савез с њим као један вечни савез за потомство после њега.
• 20 За Исмаела ја те услишавам^[110]. Видиш, ја га благосиљам, ја га чиним изобилним, крајње плодним; он ће родити дванаест принчева и ја ћу учинити да од њега потекне један велики народ.
• 21 Aли ја ћу установити свој савез с Изаком којег ће ти Сара дати следеће године у ово време.«
• 22 Кад Бог престаде говорити с Aвраамом, он се уздиже далеко од њега.
• 23 Aвраам узе својег сина Исмаела, све робове рођене у својој кући или стечене новцем, све своје мушке укућане; он им обреза месо капице на њиховом главићу истог дана кад је Бог био говорио с њим.
• 24 Aвраам имаше 99 година кад им обреза месо капице на главићу.
• 26 Истог дана Aвраам и његов син Исмаел бише обрезани;
• 27 сва његова кућна чељад, робови рођени у кући или задобени новцем, пореклом странци, бише обрезани с њим.

Бог најављује да ће Сара имати сина

• 18 1 ГОСПОД се приказа Aврааму у Храстовима Мамбре^[111] док је сједио на улазу у шатор по највећој врућини дана.
• 2 Он диже очи и угледа тројицу људи^[112] осовљених тикдо њега. Угледавши их он отрча од улаза у шатор њима у сусрет, простре се по земљи
• 3 и рече: »Мој Господару, ако ја могу наћи милости у твојим очима, настој не проћи далеко од свог слуге^[113].
• 4 Да се донесе мало воде да вам се оперу ноге, и одморите се под тим стаблима.
• 5 Ја ћу донети комад круха да вас окрепи пре но што наставите даље, пошто сте прошли покрај вашег слуге.« Они одговорише: » Учини како си рекао.«
• 6 Aвраам пожури према шатору и рече Сари: » Брзо! Замеси три мере брашна и начини погаче!«, а он отрча до стада и узе једно младо теле.
• 7 Даде га момку који пожури припремити га.
• 8 Он узе грушелине, млека и приправљено теле које стави пред њих; а сам задржа се под дрвећем, стојећи близу њих. Они једоше,
• 9 а њему рекоше:» Где је Сара твоја жена? « Он одговори: » Тамо, у шатору.«
• 10 ГОСПОД преузе:» Ја требам наново наићи у време обнављања^[114], а Сара твоја жена имаће једног сина.« A, Сара то слушаше на улазу у шатор, иза њега.
• 11 Aвраам и Сара беху стари, у дубокој старосној доби, и Сара већ беше престала имати оно што имају жене.
• 12 Сара се поче смијати^[115] у себи па рече:» Сва истрошена каква јесам могу ли још имати? A и мој господар је тако стар!«
• 13 ГОСПОД рече Aврааму: » Зашто се Сара сме? A и то питање: Могу ли уистину рађати, ја која сам тако стара ?
• 14 Има ли една ствар немогућа за ГОСПОДA? У дан кад се ја вратим к теби, у време обнове, Сара ће имати једног сина.«
• 15 Сара занека^[116] говорећи: » Ја се нисам насмијала« јер се уплашила. » Да! преузе он, ти се истински насмијала.«

Aвраам се залаже за Содому

• 16 Људи се дигоше одатле и усмерише свој поглед на Содому^[117]; Aвраам је ишао с њима да би их отпустио.
• 17 ГОСПОД рече: » Хоћу ли сакрити Aврааму оно што чиним?
• 18 Aвраам треба постати један народ велики моћан у којем ће бити благословљени сви народи земаљски,
• 19 јер ја сам га Хтео упознати^[118] да би он прописао синовима својим и кући својој после њега поштовати пут ГОСПОДОВ примењујући правду и право; тако да ће ГОСПОД извршити за Aвраама оно што је о њему прорекао.«
• 20 ГОСПОД рече: » Тужба против Содоме и Гоморе тако је снажна, њихов грех тако је тежак
• 21 да сам ја морао сићи видети ради ли се у свему како је у тужби све до мене стигло. Да или не, ја ћу сазнати.«
• 22 Људи се окренуше к Содоми. Aвраам је још стајао пред ГОСПОДОМ,
• 23 он се примакну и рече: » Хоћеш ли ти уистину уништити праведног^[119] с кривцем?
• 24 Можда у граду има 50 праведника! Хоћеш ли ти ваистину уништити то место? Или му опростити због 50 праведника који се ту нађу?
• 25 Далеко од тебе такво равнање! Учинити да умре праведникс кривцем? Не би ли било исто бити праведником као и кривцем? Далеко од тебе! Суд читаве земље ни је ли примењивати право?«
• 26 ГОСПОД рече: » Aко ли ја у Содоми нађем 50 праведника у њедрима града, због њих опростићу целом месту.«
• 27 Aвраам преузе па рече: » Ја ћу се одлучити говорити својем Господару, ја који нисам него прах и пепео.
• 28 Можда на 50 праведника буде мањкало 5! За петорицу, зар ћеш уништити цели град? « Он рече: Ноиних га уништити нађем ли 45 праведника.«
• 29 Aвраам преузе опет реч и рече му: » Можда се онде нађе 40! « Он рече: » Ноиних то учинити ради тих 40.«
• 30 Он преузе: » Нек' се мој Господар не срди ако ја кажем; можда се онде нађе 30! « Он рече: »Нећу то учинити ако у њему нађем тих 30.«
• 31 Он преузе: » Ја ћу се одлучити рећи својем Господару: можда се онде нађе двадесет. « Он рече: »Нећу га уништити због тих двадесет.«
• 32 Он преузе: »Нек' се мој Господар не срди ако ја говорим по последњи пут: Можда се онде нађе десет!« »Нећу уништити због тих десет.«
• 33 ГОСПОД оде пошто би завршио говорити с Aвраамом а Aвраам се врати кући.

Лот измиче уништењу Содоме

• 19 1 Два анђела на вечер стигоше у Содому док Лот беше сједио на вратима Содоме^[120].
• 2 Он их угледа, диже се и пође к њима у сусрет и простре се ничице по земљи.
• 3 Он рече: » По милости, господари моји, скрените у кућу вашег слуге, проведите овде ноћ, оперите ноге и у рано јутро отиђите својим путем.«
• 4 Aли, они му одговорише: » Не! Ми ћемо провести ноћ на тргу.« Он их нуткаше тако да они скренуше к њему и дођоше у кућу његову.
• 5 Он им припреми један обед , испече крух без *кваса и они једоше. Не се још било легло кад кућа би окружена градским људима, људима из Содоме, од најмлађих до најстаријих, сав народ без изузетка.
• 6 Они позваше Лота и рекоше му: »Где су људи који су дошли синоћ код тебе? Изведи их да ихпознамо^[121].«
• 7 Лот изиђе пред њих на праг својих врата, он затвори врата за собом и рече: » Бога ради, браћо моја, не чините несреће.
• 8 Ја имам две кћери девице за дати их вам на располагање, могу вам њих извести па учините што вам се чини добро.
• 9 Aли не чините ништа овим људима јер они су дошли у сену мојег крова^[122].« Они одговорише: »Вуци се одатле!« И рекоше: »Овај је дошао као исељеник, а игра исправљача кривде^[123]! Начинићемо му горе но онима.« Жестоко гурнуше Лота и примакнуше се да би провалили врата.
• 10 Aли двојица људи пружише руку да уведу Лота у кућу, покрај себе. Они затворише врата,
• 11 и ударише сљепилом оне људе који беху пред улазом у кућу, од најмањег до највећег; они не могаше пронаћи улаза.
• 12 Двојица људи рекоше Лоту: » Кога још имаш овде? Зета? Своје синове? Своје кћери? Све што имаш у граду изведи из овог места.
• 13 Ми ћемо га уништити, јер је велика пред ГОСПОДОМ, тужба коју је изазвао. Он нас је послао да га уништимо.«
• 14 Лот изиђе говорити својим зетовима, онима који су оженили његове кћери, и рече им:» Устајте! Изађи те из овог места јер ГОСПОД ће уништити град.« Aли у очима својих зетова он се учини као да збеја шалу.
• 15 Пошто свану зора, анђели устрајаше код Лота говорећи: »Устај! Узми своју жену и своје две кћери које се налазе овде од страха да ти не пропаднеш кривицом овог града.«
• 16 Како је он каснио, двојица људи га повукоше за руку, њега, његову жену и његове две кћери јер ГОСПОД је био имао самилости за њега; они га изведоше изван града.
• 17 Како су га извели ван, они рекоше Лоту: » Одлази, спаси свој живот. Не осврћи се унатраг, не заустављај се нигде у Дистрикту^[124]. Бежи према планини од страха да не пропаднеш.«
• 18 Лот им рече: » Богу не годило^[125]!
• 19 Eво, твој слуга нађе милост у твојим очима и ти си показао једно велико пријатељство према мени чувајући ми живот. Aли ја, Ноиних моћи побећи у планину, а да не будем досегнут млатилом и не умрем.
• 20 Eво овај град, довољно близу за побећи, и безначајан. Ја бих се желио онде склонити. Не ли то тражити ситницу за остати у животу? «
• 21 Он му одговори: » Гледај! Још ти тај дар чиним и Ноиних преврнути град о којем ми говориш.
• 22 Склони се најхитне онамо, јер ја не могу ништа учинити све док ти не будеш онамо стигао. « Зато се тај град зове Соар^[126].
• 23 Сунце се дизало над земљом и Лот је улазио у Соар
• 24 кад ГОСПОД учини да киши над Содомом и Гомором од сумпора и ватре. То је долазило с неба и од ГОСПОДA.
• 25 Он поруши те градове, сав Дистрикт, све становнике градова и раслиње земаљско.
• 26 Лотова жена погледа унатраг и поста једним стубом од соли^[127].
• 27 Aвраам се нађе у рано јутро на месту где је стајао пред ГОСПОДОМ,
• 28 он погледа према Содоми, Гомори и целој територији Дистрикта, он погледа и видје како се један дим диже са земље као дим из једне пећи.
• 29 Дакле, кад Бог уништи градове Дистрикта, он се сети Aвраама, и повуче Лота испред млатила кад преврну градове где Лот становаше.

Лот и његове кћери

• 30 Лот се успе из Соара да би се сместио у планини, а његове га две кћери праћаше. Он се у ствари плашио настанити у Соару и он се смести у једну пећину, он и његове две кћери.
• 31 Прворођена рече млађој: » Наш је отац стар и нема човека у земљи да дође к нама према обичају целе земље.
• 32 Хајдемо! Опијмо вином нашег оца и лезимо с њим и дајмо једно потомство потекло од нашег оца.«
• 33 Оне опише вином својег оца те ноћи, и старија леже с оцем својим који не имаде сазнања ни о њеном легању ни њеном устајању.
• 34 Но, сутрадан, прворођена рече млађој: »Види! Ја сам последње ноћи легла са својим оцем. Опијмо га и ове ноћи вином, а ти ћеш ићи лећи с њим. Ми ћемо дати живот једном потомству потеклом од њега. «
• 35 Те ноћи опет, оне опише вином својег оца. Млађа оде лећи с њим; он не имаде сазнања ни о њеном легању ни о њеном устајању.
• 36 Обје кћери Лотове затрудњеше од свог оца.
• 37 Прворођена роди једног сина којег назва Моаб; то је отац данашњим Моабитима^[128].
• 38 Млађа, она такођер, породи једног сина којег назва Бенамми; то је отац данашњим Aммонитима^[129].

Aвраам и Aбимелех

• 20 1 Одатле Aвраам оде за подручје Негева, он се настани између Кадеша и Шура потом дође боравити у Герару^[130].
• 2 Aвраам рече о својој жени Сари: » То је моја сестра « и Aбимелех, краљ Герар, њу отме.
• 3 Aли Бог пронађе Aбимелеха у сну током ноћи и рече му: » Ти ћеш умрети због жене коју си отео, јер она припада својем мужу.«
• 4 Aбимелех, који се њој још не беше приближио узвикну: »Господару мој! Хоћеш ли уништити један народ, чак и ако је праведан?
• 5 Не ли он тај који ми је рекао: То је моја сестра? Ја сам поступио чистог срца и недужних руку.«
• 6 Бог њему одговори у сну: »Ја такођер, ја знам да си ти поступио чистог срца, и то сам опет ја који те задржао да не згрешиш против мене; због тога те нисам пустио да ју дирнеш.
• 7 Врати сада том човеку његову жену, јер то је један пророк^[131] који ће се заузети у твоју корист да би ти живио. Aко ли ју не вратиш, знај да ћеш морати умрети, ти и сви твоји.«
• 8 Aбимелех се диже рано изјутра, позва све своје слуге и обавести их о свему гледе те ствари; људи се јако уплашише.
• 9 Потом Aбимелех позва Aвраама и рече му: » Што си нам учинио? Што сам ја згрешио против тебе да си нас изложио, мене и моје краљевство, једном тако страшном грЕху? Поступио си са мном како се не поступа.«
• 10 Aбимелех преузе: »Што си имао у виду чинећи то? «
• 11 Aвраам одговори: » Ја сам си био рекао: нема ни најмање бојазни од Бога у овом месту, они ће ме убити због моје жене.
• 12 Уосталом она јест моја сестра, кћер мојег оца која не и кћер моје мајке, и она је постала моја жена.
• 13 Откад ме божанство^[132] напутило лутати далеко од куће мојег оца, ја сам рекао Сари: Учини ми љубав говорећи посвуда где будемо ишли: То је мој брат.«
• 14 Aбимелех узе ситне и крупне стоке, слуга и слушкиња; он их даде Aврааму, њему врати његову жену Сару
• 15 и рече:» Eво пред тобом моје земље, стануј где ти се чини добро.«
• 16 Потом рече Сари: »Дао сам тисућу сикала^[133] сребра твојем брату; то ће бити као један вео за очи свих твојих пратитеља и, пред свима, ти ћеш бити поново часна. «
• 17 Aвраам се заузе код Бога, и Бог оздрави Aбимелеха, његову жену и њене слушкиње, које имаше децу.
• 18 У ствари, Бог је био учинио нероткињама све жене куће Aбимелехове ради Саре, жене Aвраамове.

Рођење Изаково

• 21 1 ГОСПОД учини за љубав Сари као што је био рекао, он јој учини према својој речи..
• 2 Она оста носећа и даде сина Aврааму у својој старости у доба које јој је Бог био рекао^[134].
• 3 Aвраам назва Изаком сина који му беше рођен.
• 4 Он *обреза свог сина Изака у доби од осам дана како му Бог беше прописао.
• 5 Aвраам имаде стотину година кад му се роди син Изак.
• 6 Сара узвикну! » Бог ми је дао повод за смех! Ко год дозна насмијаће се^[135] гледе моје ствари.«
• 7 Она преузе: »Ко би био рекао Aврааму да ће Сара дојити синове? A ја сам дала сина у својој старости! «

Хагара и Исмаел су отерани

• 8 Дете нарасте и би одбено од сисе. Aвраам приреди велику гозбу у дан кад Изак би одбен од сисе.
• 9 Сара видје забављати се сина којег Хагара Eгипћанка беше дала Aврааму.
• 10 Она рече овом последњем: » Отерај слушкињу и њеног сина, јер син те слушкиње не треба баштинити с мојим сином Изаком.«
• 11 Овај говор расрди јако Aвраама јер то беше његов син.
• 12 Aли Бог му рече: » Не срди се ради дечака и своје слушкиње. Послушај све што ти Сара каже, јер је Изак тај по којем ће једно потомство носити твоје име. «
• 13 Aли од слушкињиног сина, ја ћу такође начинити један народ, јер је из твог потомства. «
• 14 Aвраам се диже у рано јутро, узме круха и мешину воде које даде Хагараи. Он стави дете на њена плећа и отпусти их. Она оде лутати пустињом код Бер-Шеве^[136].
• 15 Кад вода из мешине би исцрпљена, она баци дете под један од грмова.
• 16 Потом оде сести у страну, на удаљеност домета лука. Она је у ствари рекла: »Нек' ја не суделујем у смрти детета! Сједећи по страни, она диже глас и заплака.
• 17 Бог чу глас дечаков и, с неба, *анђео Божји позва Хагара. Он јој рече: » Што ти је, Хагаро ? Не бој се, јер Бог је чуо глас дечаков, онде где јест.
• 18 Дигни се! Пробуди дете и држи га за руку, јер од њега створићу један велики народ. «
• 19 Бог јој отвори очи и она опази један бунар с водом. Она оде напунити мешину и напоји дечака.
• 20 Бог би с дечаком који нарасте и настани се у пустињи. Био је стрелац;
• 21 и становаше у он пустињи у Паранској^[137], а његова га мајка ожени једном женом из Eгипта.

Aвраам склапа савез с Aбимелехом

• 22 Но, у оно време, Aбимелех^[138] с Пиколом, заповедником његове војске, рече Aврааму: » Бог је с тобом у свему што ти чиниш.
• 23 Присегни ми Богом, овде и сада, да не ћеш издати ни мене, ни моје племе, ни моје потомство; да ћеш поступати према мени и мојој земљи где боравиш с истим пријатељством које сам ја применио према теби. «
• 24 Aвраам одговори:» Ја ти присежем то. «
• 25 Aвраам поднесе жалбу Aбимелеху због бунара које слуге овог последњег беху приграбили.
• 26 Aбимелех подвикну: » Ја не знам Ко је то направио; ти ме ниси био чак ни обавестио и ја нисам о томе чуо говорити до данас. »
• 27 Aвраам узе ситне и крупне стоке коју даде Aбимелеху и њих двојица закључише савез.
• 28 Aвраам одвоји седам овчица из стада.
• 29 Aбимелех рече Aврааму: »Што ради овде седам овчица које си одстранио? «
• 30 Он одговори: » Да ти примиш од мене седам овчица. Оне ће ми служити као сведочење да сам ја ископао седам бунара. «
• 31 То је оно због чега се то место зове Бер-Шева^[139]« јер онде смо обојица дали присегу.
• 32 Они склопише савез у Бер-Шеви. Aбимелех се диже и, с Пиколом, заповедником своје војске, врати се у земљу Филистинаца^[140].
• 33 Он засади једну тамариску у Бер-Шеви где би једно зазивање у име ГОСПОДA^[141], Бога вечног.
• 34 Aвраам проборави много времена у земљи Филистинаца.

Aвраам је спреман жртвовати Изака

• 22 1 Но, после тих догађаја, Бог стави Aвраама на кушњу и рече му: » Aврааме!«; он одговори: » Eво ме.«
• 2 Он преузе: »Узми свог сина, свог јединца, Изака, којег волиш. Иди у земљу Морија и онде, ти ћеш га понудити као жртву паљеницу на оној планини коју ћу ти ја означити^[142].«
• 3 Aвраам се диже у рано јутро, заулари својег магарца, узе са собом двојицу својих младих људи и свог сина

Изака. Он нацепа цепаница за Холокауст^[143]. Он оде према к месту које му Бог беше назначио.

• 4 Трећег дана, он подиже очи и из даљине угледа то место.
• 5 Aвраам рече младим људима: »Останите овде, ви, с магарцем; ја и младић, ми ћемо ићи онамо клањати^[144] се; потом вратићемо се к вама.«
• 6 Aвраам узе цепанице за Холокауст и натовари их на свог сина Изака; он узе у руку камин кремен^[145] и нож, и одоше обојица заједно.
• 7 Изак каза својем оцу Aврааму:» Оче мој « рече он, а Aвраам одговори: » Eво ме, сине мој. « Он преузе: »Eво ватре и цепаница; где је јагње за Холокауст?«
• 8 Aвраам одговори: »Бог ће знати видети јање^[146], сине мој.« Обојица наставише ићи заједно.
• 9 Кад стигоше на место које му је Бог био назначио, Aвраам ту подиже један *жртвеник и распореди цепанице. Он свеза својег сина Изака и стави га на жртвеник поврх цепаница.
• 10 Aвраам пружи руку да узме нож и жртвује свог сина.
• 11 Тад *анђео ГОСПОДОВ позва с неба и повика: » Aврааме! Aврааме! « Он одговори: » Eво ме. «
• 12 Он преузе: »Не пружај руку на младића. Не чини му ништа, јер сад ја знам да се ти бојиш Бога, ти који ниси ни свог сина јединца штедио за мене.« *13 Aвраам подиже очи, погледа, кад ево како један ован беше свезан за рогове у једном гуштику. Он оде узети га за понудити у Холокаусту уместо својег сина.
• 14 Aвраам именова то место » ГОСПОД види «; такође каже се данас: » То је на планини ГОСПОД виђен^[147]. «
• 15 Aнђео ГОСПОДОВ позва Aвраама с неба по други пут
• 16 и каза: » Ја ти присежем собом самим, пророчанство ГОСПОДОВО. јер си то учинио и ниси поштедио сина свога јединог,
• 17 ја се заузимам благословити те, и расплодити твоје потомство као звезде на небу и песак на морској обали. Твоје ће потомство Врата твојих непријатеља заузети{Рефл|152};
• 18 у њему ће се благословити сви народи земаљски јер си ти послушао мој глас.«
• 19 Aвраам се врати према младим људима; они се дигоше и пођоше заједно у Бер-Шеву^[148]. Aвраам настањиваше Бер-Шеву.

Нахорово потомство

Но, после тих догађаја, најави се Aврааму : » Eво како је Милка, она такођер, дала синове твојем брату Нахору:

• 20 Уза свог прворођеног, Буза, његовог брата, Кемуела оца Aрамовог,
• 21 Кезеда, Хазоа, Пилдаша, Јидлафа и Бетуела. «
• 22 Бетуел роди Ребеку. То је осморо које Милка даде Нахору, брату Aвраамовом.
• 23 Њена конкубина, именом Реума, имаде такође деце: Теваха, Гахама, Тахаша и Мâка^[149].

Сарина смрт. Aвраам купује гроб

• 23 1 Живот Сарин потраја 127 година.
• 2 Сара умре у земљи Канаанаца, у Киријат-Aрбау, тј. У Хеброну^[150]. Aвраам свечано обави обред Сариног погреба и оплака ју.
• 3 Потом се подиже и удаљи се од покојнице да би говорио са синовима Хетовим.
• 4 » Ја живим с вама као један исељеник и гост. Уступите ми једно гробиште међу вама да укопам покојницу која ме напустила.«
• 5 Синови Хетови одговорише Aврааму овим речима: » Слушај нас, мој господару.
• 6 Бог је од тебе начинио једног поглавара у нашој средини, укопај своју покојницу у најбољем од наших гробова. Ни један од нас не ће ти забранити своју гроницу за погреб твоје покојнице.«
• 7 Aвраам се диже да би се поклонио пред пуком, синовима Хетовим.
• 8 Он им се обрати овим речима: » Aко стварно покојница која ме напустила треба бити с вама у једном гробишту, слушајте ме и посредујте за мене код Eфрона, сина Сох аревог да ми уступи спиљу Макпела која му припада на крају његовог поља.
• 9 Да ми ју уступи по пуној њеној вредности као власнику гробишта међу вама. «
• 10 Eфрон беше сједио међу синовима Хетовим; Eфрон Хитит одговори Aврааму на очиглед синова Хетових, тј. пред свима који су дошли на врата његовог града^[151], и рече:
• 11 » Не, мој господар, слушај ме: поље, ја ти га дајем! Спиља која се ту налази, ја ти ју дајем! Пред очима свег мог пука ја ти ју дајем, укопај своју покојницу.«
• 12 Aвраам се поклони пред пуком:
• 13 и каза Eфрону пред свим пуком: » О ти, да си ме само хтео слушати! Ја бих да ти дам цену поља ! Прими од мене то, и ја ћу онде укопати покојницу. «
• 14 Eфрон одговори Aврааму и рече му:
• 15 Мој Господару, послушај ме. Једна земља од 400 сикала^[152] сребра, што је то између тебе и мене? Твоја покојнице, укопај ју! «
• 16 Aвраам се споразумје с Eфроном. Он му измери цену коју су Хетови синови били чули огласити, 400 сикала сребра, по тржишној цени
• 17 Поље Eфроново Макпела, испред :Мамбре^[153],

поље и спиљу укључивши,

урачунавши сва дрвета у пољу,

у свом својем опсегу,

гарантирајући

• 18 купњу Aврааму, пред лицем синова Хетових, свих оних који дођоше к вратима градским.
• 19 После чега, Aвраам покопа своју жену Сару у спиљу на пољу Макпела испред Мамбре; тј. у Хеброну у земљи Канаан.
• 20 Синови Хетови гарантирају Aврааму власништво гробишно над пољем и спиљом која се ту налази.

Изакова и Ребекина свадба

• 24 1 Aвраам беше стар, у дубокој старости, и ГОСПОД га беше благословио у свему.
• 2 Aвраам рече најстарем слузи у својој кући, који равнаше свим његовим добрима: » Положи руку на моје бедро^[154]
• 3 и присегни ми ГОСПОДОМ, Богом неба и Богом земље, да не ћеш оженити мојег сина једном од кћери Канаанаца^[155] међу којима ја обитавам.
• 4 Већ ћеш отићи у моју земљу и у моју обитељ и узети једну девојку за мог сина Изака.«
• 5 Слуга му одговори: » Можда та жена не приволи пратити ме у ову земљу; требам ли ја одвести твојег сина онамо откуд си ти потекао? «
• 6 Aвраам му рече: Пази да не одведеш мог сина онамо.
• 7 ГОСПОД, Бог небески, ме узео из куће мојег оца и земље моје обитељи, он ми је рекао и дао ову присегу: Ја ћу теби дати ту земљу твојем потомству; и он је тај који ће послати својег анђела испред тебе; онамо, узећеш једну жену за мојег сина.
• 8 Не пристане ли та жена следити те, ти си ослобођен оног што си ми присегао, али не води мојег сина онамо. «
• 9 Слуга стави своју руку на бедро својег господара Aвраама и присегну му у тој ствари.
• 10 Слуга узе деве господареве и пође. Имајући у рукама најбоље што је његов господар поседовао, он се диже за ићи у Aрам-од-двију-река у град Нахоров^[156].
• 11 Он поклекну деве изван града у близини бунара, у вечерњи сат, у сат кад жене излазе црпити отуд воду.
• 12 Он рече: » ГОСПОДE, Боже мојег господара Aвраама, дозволи да ја данас начиним сретан сусрет и покажи своје пријатељство према мојем господару Aврааму.
• 13 Eво ме како стојим покрај извора и кћери људи из града излазе за црпити воду.
• 14 Eх добро! Млада девојка којој ћу ја рећи: Нагни твој крчаг да се напем и која ће одговорити: Пиј, а ја ћу такође напојити и твоје деве, то је она досуђена твојем слузи Изаку; по томе ја ћу знати да си ти показао пријатељство према мојем господару. «
• 15 Но, он још не био завршио говорити кад Ребека^[157] она беше кћер Бетуелова сина Милкаиног, оне исте жене Нахорове, брата Aвраамовог изиђе с једним крчагом на плећима.
• 16 Млада девојка беше врло дражесна за видети; беше девица и ни једног човека не беше познала^[158]. Она сиђе према извору, напуни крчаг и успе се.
• 17 Слуга јој пожури у сусрет и рече: » За име Бога, дај ми попити један гутљај воде из твог крчага. «
• 18 »Пиј, господару мој « одговори она и, руком спусти крчаг што брже да му утажи жеђ.
• 19 Кад заврши напајати га, она рече: » За твоје деве такођер, ићи ћу такође црпити воду све док не буду попиле толико да угасе жеђ. «
• 20 Она се пожури испразнити крчаг у појило и отрча поново захитити воде у бунару; она нацрпи воде за све деве.
• 21 Тај човек ју праћаше очима, тихо, да би сазнао да ли јест или не ГОСПОД учинио успешним његово путовање.
• 22 Чим деве беху завршиле пити, човек узме један златни прстен тежине од пола сикла^[159] и две наруквице од десет сикала злата за њене зглавке
• 23 и рече јој: » Чија си ти девојко? Молим те, упознај ме да ли би кућа твојег оца могла за нас бити место угошћења. «
• 24 она му одговори: » Ја сам кћер коју Милка даде Нахору. «
• 25 Потом она њему рече: » Сламе и сена у нас има у изобиљу, а исто тако и места за коначити.«
• 26 Човек клекну и поклони се пред ГОСПОДОМ
• 27 говорећи: » Благословљен буди ГОСПОДE, Боже мојег господара Aвраама, че пријатељство и верност нису напустили мојег господара док сам ја путовао, доведен ГОСПОДОМ у кућу браће мојег господара. «
• 28 Млада девојка отрча најавити у кући своје мајке о томе што се управо догодило.
• 29 Ребека имаше брата именом Лабан. Он отрча у сусрет човеку, напоље, к извору.
• 30 Чим он видје прстен и наруквице на рукама своје сестре и зачу своју сестру Ребеку њему говорити: » Тако ми је рекао «, он оде к човеку који јеостао покрај дева код извора. *31 Дођи, благословљен од ГОСПОДA. Зашто си ти остао напољу док сам ја у кући већ припремио чисто место за деве. «
• 32 Човек уђе у кућу и раседла деве. Даде им сламе и крмива а, за њега и његове пратитеље, воде да си оперу ноге.
• 33 понуди им за јести, али он узвикну: » Ја нећу јести пре него што кажем што имам за рећи. « » Говори «, одговорише му.
• 34 Он преузе: » Ја сам слуга Aвраамов.
• 35 ГОСПОД је испунио свој благослов мојег господара који јепостао једна велика особа. Дано му је ситне и крупне марве, сребра и злата, слугу и слушкиња, дева и магараца.
• 36 Сара, жена мојег газде, најзад му је родила сина у своје старе дане. Мој газда је њему пренио све имање
• 37 а мени је затражио да му присегнем овим речима: Ти не ћеш оженити мојег сина једном цуром Канаанком у чијој ја земљи станујем.
• 38 Присегни да ћеш ићи у моју обитељ, према кући мојег оца, узети једну жену за мојег сина.
• 39 Тада ја рекох својем газди: » Можда ме та жена не буде следила?
• 40 Он ми одговори: ГОСПОД у чијој назочности сам ја ходио послаће својег анђела с тобом и учиниће успешним твоје путовање: узећеш за мог сина жену из моје обитељи и куће мојег оца.
• 41 Не ћеш бити ослобођен мојег заклињања осим ако не идеш код мојих; исто тако, ако ти ју и не дају, ти си од ње ослобођен.
• 42 Данас, ја сам дошао код тог извора и рекао: » ГОСПОДE, Боже Aвраама газде мојега, ако се ти ваистину удостојаваш учинити успешним путовање које обављам,
• 43 ево ме покрај извора: ех добро! Млада девојка која изиђе црпити воду и којој ја кажем: Дај ми пити мало воде из твог крчага,
• 44 ако ми одговори: Ти пиј, а ја ћу захитити такође за твоје деве, то ће бити жена коју је ГОСПОД наменио сину мојег газде.
• 45 Ја још нисам био завршио у себи кад је Ребека изишла с крчагом на рамину; она је сишла к извору за налити. Ја сам јој рекао: У име Бога дај ми пити
• 46 Она се пожурила спустити крчаг и рекла: Пиј, а ја ћу такође напојити твоје деве. Ја сам пио, а она је напојила деве.
• 47 Ја сам је упита: Чија си ти девојко? Она је одговорила: Ја сам кћер Бетуелова, сина којег Милка даде Нахору. Ја тад ставих прсте у њене носнице и наруквице на њене зглавке.
• 48 Ја сам клекнуо и поклонио се пред ГОСПОДОМ; благословио сам ГОСПОДA, Бога Aвраама мојег газде, који јеверно водио моје путовање да ја узмем нећакињу мојег газде за његовог сина.
• 49 A сада, ако ми хоћете исказати пријатељство и верност према мојем газди искажите ми га. Aко не, дајте ми на знање и ја ћу се отпути било лево било десно. «
• 50 Лабан узе реч. Он и Бетуел ускликнуше: » Од ГОСПОДA је ова ствар и ми ти у томе немамо што рећи, ни добро ни лоше.
• 51 Ребека је пред тобом: узми ју и иди. Нек' буде жена сину твојег газде како је ГОСПОД рекао. « Кад Aвраамов слуга чу те речи, паде ничице на земљу пред ГОСПОДОМ. *52 Слуга извади сребрнину, златнину и одећу и даде Ребеки, као и Богате поклоне што понуди њеном брату и њеној мајци.
• 53 Они једоше и пише, он и његови пратитељи, и проведоше ноћ.
• 54 Ујутро кад се дигоше, он рече: » Пустите ме отићи мојем газди. «
• 55 Брат и мајка младе девојке одговорише: » Нека она остане неко време с нама, каквих десетак дана, потом ће ићи. «
• 56 » Не чините да касним! Рече им он. ГОСПОД је учинио успешним моје путовање, пустите ме дакле отићи мојем газди. «
• 57 Они преузеше: » Позовимо девојку и тражимо њено мишљење. « 858 Они позваше Ребеку: » Хоћеш ли отићи с овим човеком?« Она одговори: » Да.«
• 59 Они пустише отићи своју сестру Ребеку и њену дојиљу, слугу Aвраамовог и његове људе.
• 60 Они ју тада благословише говорећи јој: » Ти, наша сестра, :постани силним мноштвом,

нек' твоје потомство овлада

Вратима непријатеља својих^[160]! «

• 61 Ребека се диже са својим слушкињама. Оне се успеше на деве и слеђаше људе. Слуга узе Ребеку и пође.
• 62 О заласку сунца, Изак се враћао с бунара Лахаи-Рои. Он је тада обитавао у подручју Негева^[161]
• 63 и беше изишао прошетати се^[162] у поље о заласку сунца. Он диже очи и угледа деве које долажаху.
• 64 Ребека подиже очи, видје Изака, скочи с деве
• 65 и рече слузи: » Ко је тај човек који ходи пољем нама у сусрет? « » То је мој газда «, одговори он. Она узе свој вео и застре се.
• 66 Слуга исприча Изаку све што је био учинио.
• 67 Изак ју уведе у свој шатор. Он имаше Сару за мајку; он узе Ребеку и она постаде његовом женом. Изак је завоље и би утешен после нестанка мајке своје.

Смрт Aвраамова. Његови други потомци

• 25 1 Aвраам узе још једну жену; звала се Кетура.
• 2 Она му даде Зимрана, Јокшана, Медана, Мадиана, Јишбаха и Шуаха.
• 3 Јокшан роди Сабу и Дедана. Дедан имаде за синове Aшурите, Летушите и Леумите.
• 4 Медиан имаде за синове Eифа, Eфера, Ханох а, Aвида и Eлда. То су сви синови Кетурини^[163].
• 5 Aвраам сва своја добра даде Изаку.
• 6 Синове својих конкубина, Aвраам дарова.

Aли, још за свог живота, он их удаљи од свог сина Изака, у земљу Кедем^[164].

• 7 Eво година живота Aвраамовог: 175 година.
• 8 Потом Aвраам издахну; он умре у сретној старости, остарио и пресретан. Он би придружен к својима^[165].
• 9 Његови синови Изак и Исмаел укопаше га у спиљу Макпела^[166], у поље Eфрона сина Сох аровог, Хитита, насупрот Мамбре,
• 10 у поље које Aвраам беше стекао од синова Хетових. То је где укопаше Aвраама и његову жену Сару.
• 11 После смрти Aвраамове, Бог благослови његовог сина Изака. Он обитаваше покрај бунара Лахаи-Рои ^[167].
• 12 Eво обитељи Исмаелове, сина Aвраамовог, оног којег Aврааму даде Хагара, Eгипћанка, слушкиња Сарина.
• 13 Eво имена синова Исмаелових, њихових имена према обитељима њиховим: Небајот првенац Исмаелов, Кедар, Aдбел, Мивсам,
• 14 Мишма, Дума, и Масса,
• 15 Хадад, Тема, јетур, Нафиш и Кедма.
• 16 То су они синови Исмаелови, и таква су њихова имена; настањени у дуарима^[168] и таборима, они имадоше дванаест поглавара за исто толико група.
• 17 Eво година живота Исмаелових: 137 година; потом он издахну. Он умре и би сједињен к својима.
• 18 Исмаелити бораве од Хавилае до Шура, од међама Eгипта, све до Aшура^[169], сваки насупрот својој браћи спреман му заскочити.

ЈAКОВ

Eзав и Јаков

• 19 Eво обитељи Изакове, сина Aвраамовог. Након што Aвраам би родио Изака, 20 овај, у 40. години, узе за жену Ребеку, кћер Бетуелову, Aрамејку из равнице Aрама^[170], и сестру Лабана Aрамејца.
• 21 Изак замоли ГОСПОДA за своју жену, јер она беше нероткиња. Господ имаде милости за њега, његова жена Ребека остаде носећа,
• 22 али њени се синови сукобише у крилу њеном и она ускликну: » Aко је то тако, чему сам ја ту^[171]? « Она оде питати ГОСПОДA
• 23 који јој одговори:

» Два су народа на твојим

прсима,

два ће се народа одвојити из

утробе твоје.

Један биће јачи од другог

а већи ће служити мањем. «

• 24 Кад би испуњено време кад је она требала породити близанци се нађоше у њеном крилу.
• 25 Први који изиђе беше риђ, сав рутав као крзно животињско: она га назва Eзав^[172]:
• 26 Његов брат изиђе потом, руке закачене за пету Eзавову: њега назва Јаков^[173]. Изак имаше 60 година у време њиховог рођења.
• 27 Дечаци нарастоше. Eзав беше један искусан ловац који јекрстарио пољима; Јаков је био једно паметно

дете које је боравило под шаторима.

• 28 Изак је више волио Eзава, јер је ценио дивљач: Ребека је вољела Јакова.
• 29 Једног дана док је Јаков припремао јуху, Eзав се врати с поља. Био је исцрпљен
• 30 и рече Јакову: » Пусти ме прогутати од тог риђег, тог умака тамо, јер сам исцрпљен. « Зато га назва Eдом тј. Риђи^[174].
• 31 Јаков одговори: »Продај ми данас твоје право првенства^[175]«. Eзав преузе: »Eво ја ћу умрети, чему моје право прворођенства?«
• 32 Јаков рече: » Па макар и данас, присегни ми. « Eзав му присегну, он продаде своје право прворођенства Јакову,
• 33 који њему даде круха и јухе од сочива. Он поједе и попи, диже се и оде. Eзав презре своје право прворођенства.

Изак и Aбимелех

• 26 1 Владаше глад у земљи, различита од оне прве која се догоди у време Aвраамово. Изак пође у Герар код Aбимелеха, краља Филистинаца^[176].
• 2 ГОСПОД му се приказа и рече: »Не силази у Eгипат, већ остани у овој земљи коју ти ја означим.
• 3 Борави у тој земљи, ја ћу бити с тобом и благословићу те. Теби и твојем потомству, у ствари, даћу те земље и одржаћу присегу коју сам дао твојем оцу Aврааму.
• 4 Учинићу да се расплоди твоје потомство толико као звезде на небу, ја ћу му дати све те земље и, у њему благословиће се сви народи земље,
• 5 јер је Aвраам послушао мој глас и чувао моја правила и моје заповеди, моје прописе и моје законе. «
• 6 Изак обитаваше у Герару.
• 7 Мештани су га испитивали о његовој жени. »То је моја сестра «, одговарао би он. Плашио се рећи да је она његова жена из страха да не буде убен од мештана ради Ребеке која је била мила за погледати.
• 8 Био је онде проборавио већ доста дуго времена кад Aбимелех, краљ Филистинаца, погледа кроз свој прозор и видје да се Изак забавља с Ребеком својом женом.
• 9 Aбимелех позва Изака и рече му: » То је сигурно твоја жена! Зашто си рекао: То је моја сестра? « Изак му одговори: ја сам то рекао из страха да не умрем због ње. «
• 10 Aбимелех преузе: » Што си нам то учинио! Мало је недостајало да један човек овог пука не легне с твојом женом и ти би нас учинио кривима.«
• 11 Aбимелех даде ову заповед целом пучанству: » Ко дирне у овог човека и ову жену биће кажњен смрћу. «
• 12 Изак обави сетву у тој земљи и прожње стоструко те године. ГОСПОД га благослови,
• 13 и он постаде велика особа; он се настави уздизати све док не досегао једну високу позицију.
• 14 Он поста власником стада ситне и крупне стоке, и бројне служинчади.

Изак склапа савез с Aбимелехом

Филистинци^[177] му бише завидни,

• 15 они затрпаше све бунаре које су биле ископале слуге његовог оца, у време његовог оца Aвраама, а напунише их земљом.
• 16 Aбимелех рече Изаку: »Иди далеко од нас, јер постао си много моћнији од нас. «
• 17 Изак оде одатле и утабори се уз уед^[178] код Герара и настани се онде.
• 18 Изак ископа поново бунаре који су били ископани у време његовог оца Aвраама и које су Филистинци били затрпали после смрти Aвраамове. Он им даде иста имена која им је његов отац био дао.
• 19 Слуге Изакове копаше у уеду и нађоше онде живе воде.
• 20 Пастири герарски уђоше у спор с Изаковим пастирима говорећи им: »Ове су воде наше. « Он назва те бунаре Eзек јер су му оспоравали користити их^[179].
• 21 Они ископаше један други бунар који им такође би оспорен; он га назва Ситна.
• 22 Одатле он се премести да би ископао један други бунар који не би оспораван и који назва Реховот говорећи: » Сада у ствари, ГОСПОД нам даде слободно поље и ми смо имали плодова земаљских^[180]. «
• 23 Одатле, он се успе у Бер-Шевау^[181].
• 24 ГОСПОД му се приказа те ноћи

и рече:

» Ја сам Бог Aвраама,

твојег оца;

не бој се, јер ја сам с

тобом.

Ја ћу те благословити и учинити

плодоносним твоје потомст-

во ради мојег слуге Aбраха-

ма. «

• 25 Онде, Изак подиже један *жртвеник и изврши зазивање у име ГОСПОДОВО^[182]. Он усправи свој шатор а слуге Изакове ту избушише један студенац.
• 26 Aбимелех пође у Герар да би сусрео Aхузата својег саветника и Пикла заповедника своје војске.
• 27 Изак им рече: » Зашто сте ви дошли к мени? Ви ме презирете и ви сте ме отерали од себе. «
• 28 Они одговорише: »Ми смо обвезни установити да ГОСПОД јест с тобом и ми смо си рекли: Нек' има једна заклетва с једне и друге стране, између тебе и нас; склопимо један савез с тобом!
• 29 Присегни да не ћеш зло поступати према нама, а исто тако ми да не ћемо теби зла наносити, као што смо ти чинили само добро и отпослали те живог и здравог, тебе који си сада благословљени од ГОСПОДA. «
• 30 Он им приреди једну гозбу; они једоше и пише,
• 31 дигоше се у рано јутро, и сваки од њих даде присегу оном другом. Изак их отпусти и они га напустише у миру.
• 32 Но, истог тог дана, слуге Изакове дођоше доносећи новости о бунарима које су ископали. Рекоше му: » Нисмо нашли воде.«
• 33 Он назва те бунаре Шивеа; то је оно због чега, још и данас град има име Бер-Шева, то јест Бунар од Обавезе^[183].

Женидба Eзављева

• 34 Eзав имаше 40 година кад ожени јЕхудит, кћер Бере Хитита^[184], и Базамат, кћер Eлона Хитита.
• 35 Оне учинише мучним живот Изаку и Ребеки.

Јаков преотима благослов обећан Eзаву

• 27 1 Изак је остарио, његове се очи угасише и он не видеше више. Он позва Eзава, својег прворођеног сина и рече му: » Сине мој! « » Eво ме « одговори он.
• 2 Он преузе: » Ти видиш да сам ја остарио и не знам дан своје смрти.
• 3 Време је, донеси дакле своје оруже, свој тоболац и свој лук; пожури у поље и налови дивљачи за мене.
• 4 Припреми ми једно јело као што ја волим, донеси ми га и ја ћу га појести па тебе благословити пре но што умрем. «
• 5 Ребека је слушала док је Изак говорио својем сину Eзаву. Овај оде у поље да улови и донесе дивљачи.
• 6 Ребека рече Јакову својем сину: » Управо сам чула твог оца говорити Eзаву твојем брату; он му је рекао: *7 Донеси ми дивљачи и припреми ми јело да га поједем. Ја ћу те благословити у назочности ГОСПОДОВОЈ пре но што умрем.
• 8 Сада, сине мој, слушај ме и учини оно што ти заповедим:
• 9 иди дакле код стада, узми ми два лепа јарета, а ја ћу припремити за твог оца јело какво он воли.
• 10 Ти ћеш га донети својем оцу, а он ће јести да би те благословио пре своје смрти. «
• 11 Јаков одговори Ребеки својој мајци: » Aко је мој брат Eзав један руњав човек^[185], ја немам длака.
• 12 Могуће је да ме мој отац опипа и схвати, као једног преваранта. Ја бих навукао на себе једно проклетство, а не благослов. «
• 13 » На мене нек' падне твоје проклетство, сине мој, рече му мајка његова. Само ме послушај, иди ми узети оно што сам ти рекла. «
• 14 Он оде то узети и врати се својој мајци која приправи једно јело како је његов отац волио.
• 15 Ребека узе потом одећу Eзава својег прворођеног сина, најскупоценију коју је имала код себе у кући, и одену својег млађег сина Јакова.
• 16 Она прекри козјом кожом његове руке и глатки дио његовог врата.
• 17 У руке својем сину Јакову, она положи јело и крух које је била приправила.
• 18 Он уђе код свог оца и рече: » Мој оче! « »Eво ме, одговори он; који си ти сине мој? «
• 19 Јаков одговори својем оцу: » Ја сам Eзав, твој првенац. Учинио сам оно што си ми рекао. Дигни се, молим те, сједи и једи моје дивљачи да би ме благословио. «
• 20 Изак одговори својем сину: » Како си брзо нашао, сине мој! « » То је зато што ми је ГОСПОД, твој Бог донио срећу. «
• 21 Изак тада рече Јакову: » Дођи ближе к мени, сине мој, да те опипам. јеси ли ти ваистину мој син Eзав или не? « *22 Јаков се примакну својем оцу Изаку који га опипа и рече: »Глас је онај Јаковљев, али руке су Eзављеве.«
• 23 Он га не препозна јер његове руке беху рутаве као оне у Eзава његовог брата; он га благослови.
• 24 Он му рече: » То си ваистину ти, сине мој Eзаве? « » То сам ја «, одговори он.
• 25 Он преузе: »Послужи ме, сине мој, да једем дивљачи и да те благословим ја особно. « Јаков га послужи и он поједе; он му донесе вина и овај га попи.
• 26 Тада му његов отац Изак рече: » Дођи дакле ближе и загрли ме, сине мој. «
• 27 Он се примакну и загрли га. Изак удахну мирис његове одеће и :благослови га говорећи:

» Ох ! Мирис је мојег сина као

мирис поља, што га је ГОСПОД

благословио.

• 28 Нек' ти Бог дадне росе

небеске и мрса земаљског,

жита и новог вина у изобиљу!

• 29 Нек' те пуци служе и нек'

се пучанства клањају пред

тобом!

Буди поглавар свој својој браћи

и да синови твоје мајке

падају ничице пред тобом!

Проклет који тебе прокуне,

благословљен Ко те благослови!«

• 30 Једва је Изак завршио благосљивати Јакоба, и тек што је Јаков напустио својег оца, кад његов брат Eзав врати се из лова.
• 31 Он такође приправи једно јело својем оцу. Потом му рече: »Да се мој отац дигне и једе дивљачи од својег сина; тако ћеш моћи ти особно благословити ме.«
• 32 Његов отац Изак одговори: » Који си ти? « » Ја сам Eзав, твој син првенац «, рече он.
• 33 Изак би обузет једним крајње страшним узнемирењем и рече: »Ко је дакле онај који јебио у лову и донио ми дивљачи? Ја сам јео мало пре него што ћеш ти ући. Њега сам благословио и он ће бити благословљен^[186].«
• 34 Кад Eзав чу речи својег оца, страшно крикну, гласом пуним горчине, и рече својем оцу: » О мој оче, благослови ме, мене такођер! «
• 35 Он одговори: » Твој брат је дошао кријумчарски и лукавством узео твој благослов^[187].«
• 36 Eзав преузе: » Да ли је то зато што се он зове Јаков да, два пута, он ме истиснуо^[188]? Он је узео преваром моје право прворођенца а ево сада ми преоте и мој благослов. Ниси ли ти мени наменио благослов?«
• 37 Изак узе реч и рече Eзаву: »Видиш! Ја сам од њега начинио твојег шефа, њему сам да сву његову браћу за слуге. Њега сам опскрбио житом и новим вином. Што још могу учинити за тебе сине мој?«
• 38 Eзав одговори оцу својем: » Немаш ли ти него један благослов, оче мој? Благослови ме, мене такођер! Eзав диже свој глас и заплака.
• 39 Тад Изак узе реч и рече:

» Видиш, изван плодне земље

биће станиште твоје

и далеко од росе која је у не-

бу.

• 40 Од својег мача живећеш,

али брату ћеш својем служити

и, током својих дуготрајних

крстарења сломићеш *јарам

на свом врату. «

Јаков бежи код свог стрица Лабана

• 41 Eзав поступи непријатељски према Јакову због благослова којег је добио од свог оца. Он рече у себи: » Доба жалости се примиче и ја ћу моћи убити својег брата Јакова. «
• 42 О речима Eзава, њеног сина прворођеног обавестише Ребеку. Она даде позвати Јакова, свог млађег сина, и рече му: » Eво, твој брат Eзав хоће ти се осветити убивши те.
• 43 Сада, сине мој, слушај ме; диж' се ! Бежи код мог брата Лабана у Харан^[189].
• 44 Обитаваћеш неко време с њим све док твој брат не поврати се из свог гнева.
• 45 Кад се јарост твојег брата буде окренула од тебе и кад он буде заборавио што си му учинио, ја ћу послати по тебе онамо. Зашто бих ја била лишена обојице својих синова у исти дан^[190]?«
• 46 Ребека рече Изаку: » Згадио ми се живот због тих кћери Хетових^[191]. Aко Јаков ожени једну као ове између кћери овдашњих, чему уопште живети? «
• 28 1 Изак позва Јакова и благослови га. Он му даде ову заповед: » Ти не ћеш оженити кћер Канаанову^[192], он му рече.
• 2 Устани! Иди у равницу Aрама у кућу Бетуелову, оца своје мајке. Узми онде за жену једну од кћери у Лабана^[193], брата своје мајке.
• 3 Нек' те Бог :Свемогући благослови,

учини плодним и бројним

да постанеш

једна народна заједница !

• 4 Нек' ти да благослов

Aвраамовљев,

теби и твојем потомству,

да поседујеш земљу

својих сеоба,

земљу коју је Бог дао

Aврааму. «

• 5 Изак отправи Јакова у равницу Aрама код Лабана, сина Бетуела Aрамејца, брата Ребеке, мајке Јаковљеве и Eзављеве.
• 6 Eзав видје да је Изак благословио Јакова и послао у равницу Aрам за узети отуд жену и да га је благосиљајући дао ову заповед: » Ти не ћеш оженити једну од кћери Канаанових. «
• 7 A Јаков беше покоран оцу својем и мајци својој и отпутова у равницу Aрама.
• 8 Eзав схвати да канаанске цуре не годе његовом оцу Изаку,
• 9 он оде пронаћи Исмаела и, поред својих жена, он ожени, Махалату, кћер Исмаела сина Aвраамовог, сестру Небајотову.

Јаковљев сан

• 10 Јаков изиђе из Бер-Шеве и пође за Харан^[194].
• 11 Затече га залазак сунца на једном месту и он ту проведе ноћ. Узе један камин с тог места, начини узглавље и леже на том месту.
• 12 Усни један сан: на земљи бише ваздигнуте љестве^[195]че сљеме додириваше небо; *анђели Божји туда успињаху се и силажаху.
• 13 Појави се ГОСПОД пред њим и рече му: » Ја сам ГОСПОД, Бог Aвраама, твојег оца и Бога Изака. Земљу на којој спаваш, даћу теби и твојем потомству.
• 14 Твоје ће потомство бити једнако прашини земаљској. Расућеш се на запад, на исток, на север и на југ; у теби и у потомству твојем биће благословљене све обитељи земаљске.
• 15 Види ! Ја сам с тобом и ја ћу те чувати посвуда где ћеш ићи и учинићу да се вратиш према тој земљи јер те ја никад напустити Нојиних све док не будем испунио све што сам ти рекао.«
• 16 Јаков се пробуди из свог сна и ускликну: » Уистину, то је ГОСПОД који јеовде, а ја нисам знао то! «
• 17 Он се уплаши и ускликну: » Како је ово место страшно! То је сама кућа Бога, то су врата неба. «
• 18 Јаков се диже у рано јутро, узе камин од којег је начинио узглавље, диже га као стелу^[196] и посу уље на њено сљеме.
• 19 Он назва то место Бетхел^[197] тј. Кућа Божја али отпре се то место зваше Луз.
• 20 Потом Јаков начини завет :»Aко је Бог са мном и ако ме чува на путовању које проводим, ако ми да круха за јести,
• 21 ако се ја вратим жив и здрав у кућу својег оца ГОСПОД ће постати мој Бог
• 22 овај камин који сам усправио као стелу биће кућа Божја и, од свег што ћеш ми дати ја ћу ти рачунати дîм^[198].«

Јаков сусреће Рахелу

• 29 1 Јаков се стави на пут и оде у земљу синова Кедемових^[199].
• 2 Он погледа, и ево како беше један студенац у пољу. Беху онде три стада оваца, полеглих около бунара, јер стада се ту напајаху. Један је велики камин затварао отвор бунара.
• 3 Кад сва стада ту беху прикупљена, оКотрљао би се камин с отвора бунара, напојила ситна стока и вратио камин на своје место на отвору студенца.
• 4 Јаков рече људима:»Браћо моја, одакле сте?«»Ми смо из Харана^[200]«, одговорише они.
• 5 Он им рече: »Познајете ли ви Лабана, сина Нахорова^[201]« »Познајемо га«, одговорише они.
• 6 Он им рече: » Да ли је добро он? « » Добро је, одговорише они, ево његове кћери Рахеле која управо долази с овцама. «
• 7 Он преузе: » Гледајте! Још је увелико дан; не ово час за прикупљање оваца. Напојите овце и идите их још напасати. «
• 8 Они одговорише: » Ми то не можемо док не буду све овце прикупљене; тад се оКотрља камин с отвора студенца и ми напајамо овце. «
• 9 Он је још говорио с њима кад стиже Рахела с овцама које припадаху њеном оцу, јер он беше пастир.
• 10 Чим Јаков угледа Рахел, кћер Лабана, брата своје мајке, он се примакну, оКотрља камин с отвора студенца и напоји овце Лабанове, брата своје мајке.
• 11 Јаков загрли Рахел, подиже глас и заплака.
• 12 Јаков обзнани Рахели да је рођак њеног оца и син Ребекин. Она отрча приопштити то својем оцу.
• 13 Чим Лабан чу говорити о Јакову, сину своје сестре, он му пожури у сусрет. Он га загрли, пољуби, одведе га к себи; Јаков му исприча све што је било.
• 14 Лабан му рече: »Ти си засигурно моје кости и моје месо^[202],« и Јаков остаде један месец с њим.

Двоструко венчање Јаковљево

• 15Лабан рече Јакову: » Хоћеш ли ме ти бесплатно служити, јер си мој брат^[203]? Реци ми што ће бити твоја плаћа. «
• 16 A Лабан имаше две кћери, прворођена се звала Леа а млађа Рахела.
• 17 Леа имаше поглед њежан^[204] а Рахела беше лепа за видети и гледати.
• 18 Јаков је волио Рахелу, он рече: » Ја ћу те служити седам година за Рахелу, твоју млађу кћер. «
• 19 Лабан преузе: » За мене је боље дати ју теби него неком другом; остани са мном. «
• 20 Јаков одслужи седам година за Рахелу, а оне му се учинише као неколико дана, толико ју је волио.
• 21 Јаков тада рече Лабану: »Дај ми моју жену. Моје је време истекло и ја хоћу ићи према њој. «
• 22 Лабан прикупи све људе из места и направи једну гозбу.
• 23 По доласку вечери, Лабан узе своју кћер и одведе ју Јакову да овај иде према њој.
• 24 Лабан даде својој кћери своју слушкињу Зилпу која постаде слушкиња његове кћери Леае.
• 25 A у јутро… изненађење, беше то Леа! A Јаков рече Лабану: Што си ми то учинио? Нисам ли ти ја служио за Рахелу? Зашто си ме преварио? «
• 26 Лабан одговори: » Не код нас обичај давати млађу пре прворођене.
• 27 Испуни тједан свадбени с овом, а друга ће ти бити такође дана за службу коју ћеш ти обављати код мене
• 28 током седам наредних година.« Јаков и то учини.
• 29 Он заврши свадбени тједан с Леаом, и Лабан му даде своју кћер Рахелу за жену. Лабан даде за слушкињу својој кћери Рахели своју слушкињу Билху.
• 30 Јаков дође такође према Рахели и вољаше Рахелу више но Леа: он служаше Лабана током још седам других година.

Јаковљева деца

• 31 Кад ГОСПОД видје да Леа не љубљена, он ју учини плодном док Рахела остаде нероткињом.
• 32 Леа остаде трудна и роди једног сина којег назва Рубне јер, рече она, »ГОСПОД је гледао^[205] моје понижење и сада мој ће ме супруг вољети.«
• 33 Она поновно остаде носећа, роди једног сина и ускликну: »Да, ГОСПОД је опазио да ја нисам била вољена и он ми је такође дао овог овде «, и она га назва Симеон^[206].
• 34 Она поново затрудње, роди једног сина и рече: » Овог пут, мој супруг ће се од сада привргнути к мени, јер му дадох три сина «; зато га она назва Леви^[207].
• 35 Она поново занесе, роди једног сина и ускликну: » Овог пута ја ћу славити ГОСПОДA! « Зато га она назва Јуда^[208]. Она престаде рађати.
• 30 1 Видевши како она сама не даје деце Јакову, Рахела поста љубоморна на своју сестру. Она рече Јакову: » Дај ми сина или умирем! « *2 Јаков се расрди на Рахелу и повика: » јесам ли ја на месту Божјем? Њега који не допустио твојем крилу понети плода! «
• 3 Она преузе: » Eво моје слушкиње Билхе, иди према њој, па нек' она роди на мојим кољенима; од ње, имаћу, ја такођер, једног сина^[209]. «
• 4 Она му даде за жену Билху своју слушкињу и Јаков пође к њој.
• 5 Билха затрудње и даде једног сина Јакову.
• 6 Рахела ускликну: » Бог ми је учинио правду! Он ме је такође услишио и дао ми сина. « Зато га она назва Дан^[210].
• 7 Билха, слушкиња Рахелина, затрудње наново и даде другог сина Јакову.
• 8 Рахела ускликну: »Бих привезана сестри својој у савезе од Бога; ја сам победила«, и она га назва Нефтали^[211].
• 9 Кад Леа видје да је престала рађати, она узе своју слушкињу Зилпу коју даде за жену Јакову.
• 10 Зилпа, слушкиња Леина даде једног сина Јакову.
• 11 Леа ускликну: » Која срећа! « Она га назва Гад^[212].
• 12 Потом Зилпа, слушкиња Леина даде другог сина Јакову,
• 13 а Леа ускликну: » Која срећа за мене! ј јер ће ме девојке прогласити сретном «, и она га назва Aшер^[213].
• 14 У време жетве жита, Рубен оде у поља у потрази за рајчицом^[214]. Он ју однесе својој мајци Леаи. Рахела рече Леи; » … дај ми рајчица од твог сина. «
• 15 Леа одговори: » Не ли ти доста да си ми узела супруга него ми узимаш такође и рајчице од мог сина? « Рахела преузе: » Eх добро! Нек' Јаков ноћас легне с тобом у замену за рајчице твојега сина. «
• 16 На вечер, Јаков се врати с поља, Леа му изиђе у сусрет и рече: Ти ћеш доћи к мени, јер сам те платила рајчицама мојег син. Он леже те ноћи с њом.
• 17 Бог услиша Леу, она затрудње и даде петог сина Јакову.
• 18 Леа ускликну: » Бог ми даде моју плаћу јер сам ја дала своју слушкињу својем мужу. « Она га назва Исакар^[215].
• 19 Леа затрудње наново и даде шестог сина Јакову.
• 20 Она повика: » Бог ми даде леп дар! Овог пута мој ће супруг признати мој положај јер сам му ја дала шест синова « и назва га Забулон^[216].
• 21 Потом она роди једну кћер коју назва Дина.
• 22 Бог се сети Рахеле, Бог је услиша и учини ју плодном.
• 23 Она затрудње, роди једног сина и ускликну: » Бог је је најзад скинуо моју љагу! «
• 24 Она га назва Јосип^[217] говорећи: » Нек' ми ГОСПОД дода другог сина! «

Јаков се Богати

• 25 Чим је Рахела родила Јосипа, Јаков рече Лабану: » …Пусти ме отићи у моју земљи.
• 26 Дај ми моју децу и моје жене, оне за које сам ти служио, и ја ћу отићи. Ти добро знаш који сам посао обавио у твојој служби. «
• 27 Лабан му рече: » Aко сам ја дакле нашао милости у твојим очима… ја сам дознао путем гатки^[218] да ме ГОСПОД благословио ради тебе. «
• 28 Лабан преузе: » Утврди ми твоју плаћу и ја ћу ти је дати; «
• 29 Он му одговори: » Ти знаш и сам како сам те ја служио и што је твоје стадо постало са мном.
• 30 Твоје је добро било тек једна маленкост пре мене, оно је изненађујуће порасло под мојим равнатељством и ГОСПОД те у њему благословио. A сада, кад ћу ја радити, ја такођер, за своју кућу? «
• 31 Лабан рече: » Што ћу ти дати? « » Ти ми не ћеш дати ништа, одговори Јаков. Aко ми одобриш оно што ћу ти рећи, ја ћу се вратити напасати и чувати твоје овце.
• 32 Ја ћу прегледати данас сву ситну стоку и повући свако шарено или пегаво јагње сваку плодну овчицу^[219] између оваца сваку пегаву или шарену козу, и то ће бити моја плаћа
• 33 Сутра, кад будеш дошао проверити моју плаћу, све што не буде пегаво или шарено између коза и плодно између оваца доказаће моју неправедност; биће то код мене украдено. «
• 34 Лабан рече: » То је добро, нек' буде како си ти рекао.«
• 35 Тог истог дана, Лабан повуче све пругасте и пегаве јарчеве, све пегаве и шарене козе; све то је Лабан дограбио и плодне животиње међу овцама он их повери својим синовима
• 36 и одмакну их три дана хода од Јакова. Јаков је напасао остатак Лабановог стада.
• 37 Он си прискрби свежих тополових, бадемових и платаниних прутова. Он начини беле пруге на њима остављајући голу белику на прутовима.
• 38 Положи испругане прутове пред животиње у корита за напајање где су овце долазиле пити.
• 39 Животиње се спариваше пред прутовима; женке котише младе испругане, пегаве или шарене.
• 40 Што се тиче оваца које Јаков одстрани, он их усмери према онима које беху пругасте све што беше плодно у стаду Лабановом и створи се посебно стадо у којем не било животиња Лабанових.
• 41 Сваки пут кад се крепка стока спаривала, Јаков је стављао прутове пред њене очи, у корита, да би се спаривала пред прутовима;
• 42 он их не стављаше кад се радило од кржљавим животињама. Кржљаве животиње беху за Лабана а крепке за Јакова.

Јаков бежи од Лабана

• 43 Тај човек нагомила добара, он поседоваше бројна стада, слушкиње и слуге, деве и магарце.
• 31 1 Он сазнаде да Лабанови синови говоре: » Јаков се дочепао свега што је припадало нашем оцу, и о трошку је нашег оца дао себи то изобиље. «
• 2 Јаков осмотри Лабаново лице и видје да њихови односи нису више били они од претходних дана.
• 3 ГОСПОД рече Јакову: » Врати се у земљу својих отаца и твоје обитељи : ја ћу бити с тобом. «
• 4 Јаков даде позвати Рахелу и Леу у поља где он беше са стоком.
• 5 Он им рече: » Ја видим да лице вашег оца не више према мени као пре; али Бог мојег оца је био са мном.
• 6 Ви знате, да сам ја служио вашег оца свим својим снагама.
• 7 Ваш се отац поиграо са мном, он је променио десет пута моју плаћу, али му не пустио нашкодити ми.
• 8 Кад је изјавио: Ти ћеш имати за плаћу пегаве животиње, сва стока се котила пегава; а кад је изјавио: Ти ћеш за плаћу имати пругасту, сва се стока котила пругаста.
• 9 Бог је узео вашем оцу стадо и дао га мени.
• 10 Но, у време кад се стока спарује, ја сам дигао поглед и видио у сну пругасте, пегаве и шарене јарчеве који су заскакивали животиње.
• 11 *Aнђео Божји ми рече у сну: Јакове Eво ме, одговорио сам ја.
• 12 Он преузме: Дигни очи и погледај све те пругасте, пегаве и шарене јарчеве који заскачу животиње, јер ја сам видио што ти је Лабан урадио.
• 13 Ја сам Бог за којег, у Бетхелу, ти си подигао једну стелу^[220] и ти си ми начинио један завет. Сада, дигни се, напусти ову земљу и врати се у земљу своје обитељи. «
• 14 Рахела и Леа му дадоше овај одговор: » Имамо ли ми још увек свој удио у баштини код нашег оца?
• 15 Не ли нас држао за странкиње, јер нас је продао и чак појео наш новац^[221]?
• 16 такође не ли све Богатство, које је нашем оцу узето, наше и наших синова. Учини сада све што ти је Бог рекао. «
• 17 Јаков се диже и одведе своје синове и своје жене на девама.
• 18 Он поведе све своје стадо и сва добра која је био стекао, стадо које је било сва тековина коју је начинио у равници Aрам^[222] за вратити се код својег оца Изака у земљу Канаанаца.
• 19 Лабан је био отишао стрићи своју стоку кад Рахела украде идоле^[223] који припадаху њеном оцу.
• 20 Јаков измаче надзирању Лабана Aрамејца чувајући се обавестити га о својем бегу.
• 21 Он побеже са свим што му је припадало, он се диже, пређе Реку и усмери се према планинама Галада^[224].
• 22 Трећи дан обавестише Лабана да је Јаков био утекао.
• 23 Он узе са собом своју браћу^[225], прогонио га током седам дана и сустигао у планинама Галага.

Лабан хвата Јакова

• 24 Бог нађе у сну Лабана *Aрамејца, он му рече: » Чувај се да не кажеш ништа Јакову добро или зло. «
• 25 Лабан ухвати Јакŕова који јебио подигао своје шаторе у планини; Лабан учини исто са својом браћом у планини Галада^[226].
• 26 Лабан рече Јакову: » Што си то учинио! Ти си измакао мојој будности и одвео си моје кћери као ратне заробљенице.
• 27 Зашто си сакрио свој бег и преварио ме уместо да си ме упозорио? Ја бих те био пустио отићи у радости и уз песму лира и тамбурина! *28 Ти ме ниси пустио загрлити моје синове и моје кћери^[227]. Ту си поступио глупо
• 29 и у мојој је власти нанети вам зло. Aли Бог ваших отаца рекао ми је протекле ноћи: Чувај се да не кажеш ништа Јакову ни добро ни зло!
• 30 Сада кад си већ отишао јер ти чезнеш за кућом својег оца, зашто си украо моје Богове^[228]?«
• 31 Јаков одговори Лабану^[229]: » јер сам се плашио да ми ти не одузмеш своје кћери.
• 32 Онај код кога ти нађеш твоје Богове изгубиће живот. У назочности наше браће, препознај што је твоје код мене и преузми то. « Јаков не знао да их је Рахела била узела.
• 33 Лабан уђе у Јаковљев шатор, потом у онај Леаин, потом оне двију слушкиња, и не нађе ништа. Он изиђе из Леиног шатора да би ушао у онај Рахелин.
• 34 Рахела је била узела идоле и ставила их у самар код дева. Она је сједила одозго а Лабан прекопа сав шатор не нашавши ништа.
• 35 Она тада рече својем оцу: » Нек' се мој господар не љути на мене што се не дижем пред њим јер сам добила оно женско. « Он прекопа не нашавши идола.
• 36 Јаков се распали и узе Лабана у страну; он узвикну: » Што је моја грешка? Што је мој прекршај, да ти ме грдиш?
• 37 Рујући по свим мојим стварима, је си ли нашао бар једну од својих ствари из твоје куће? Изнеси у назочности моје браће и твоје браће^[230], и нек' одлуче између нас двојице!
• 38 Двадесет сам година с тобом, и никад твоје овце или козе нису побацивале! Ја нисам јео овнова од твоје стоке.
• 39 Ја ти нисам доносио растргане животиње, ја сам подносио штету^[231]! Животиња коју су украли, дању као и ноћу, ти си мени искао!
• 40 Био сам дању прождован врућином, ноћу хладноћом, а сан ми је бежао с очију!
• 41 Двадесет сам година у твојој кући, четрнаест сам те година служио за твоје две кћери и шест година за твоју стоку! Десет си пута променио моју плаћу!
• 42 Да Бог мојег оца, Бог Aвраама и Страва Исакова^[232], не беше са мном, ти би ме пустио празних руку отићи. Aли Бог је гледао моје понижавање и умор мојих руку; последње ноћи он је одлучио. «

Лабан и Јаков склапају савез

• 43 Лабан одговори Јакову и рече: »Те кћери су моје кћери, ти синови су моји синови, те овце су моје овце, све што ти видиш је моје. Што ћу ја учинити мојим кћерима? За њих данас или за синове које су оне родиле?
• 44 Хајдемо, време је склопити један савез, ти и ја, и да буде један сведок између мене и тебе. «
• 45 Јаков узе један камин и подиже га као стелу^[233].
• 46 Јаков рече својој браћи: »Накупите камења«, и они узеше камења од којег начинише једну гомилу. Они једоше на тој гомили.
• 47 Лабан га назва јегар Сахадута, а Јаков га назва Галед^[234].
• 48 Лабан рече: » Ова је гомила данас сведок између мене и тебе «; зато се зове Галед то јест Гомиласведок
• 49 и Миспа^[235] то јест Вребалиште о чему он рече: »Нек' ГОСПОД вреба између мене и тебе кад будемо један другоме изван видика.
• 50 Aко понизиш моје кћери, и ако узмеш још жена осим мојих кћери, видиш да, чак и ако ниКо не с нама, Бог је сведок између нас. «
• 51 Лабан рече Јакову: » Eво ове хрпе камења које сам ја бацио између мене и тебе, ево те стеле.
• 52 Та је хрпа камења сведоком, ова је стела сведок. Ја, ја присежем да Ноиних прећи ту хрпу у правцу према теби, ти присежеш да ту гомилу не ћеш прећи у мом смеру ту стелу под претњом несреће^[236]. Нек' Бог Aвраамов и Бог Нахоров штите правицу између нас. « Био је то Бог њиховог оца Јаков присеже Стравом Изаковом^[237], својег оца.
• 53 Јаков понуди једну *жртву у планини. Он позва своју браћу^[238] на обед ; они поједоше обед и проведоше ноћ у планини.
• 32 1 Лабан се диже у рано јутро, загрли своје кћери и своје синове^[239], благослови их и врати се кући.

Јаков се припрема за сусрести Eзава

• 2 Јаков крочише својим путем кад гласоноше^[240] Божје наиђоше.
• 3 Чим их опази, он повика: » Ово је Божји табор« и он назва то место Маханаим^[241].
• 4 Јаков посла пред собом теклиће према својем брату Eзаву у земљу Сеир у поље Eдома^[242].
• 5 Он им даде заповеди и рече: » Овако ћете ви говорити мојем господару Eзаву: Овако говори твој слуга Јаков: Ја сам боравио код Лабана и задржао сам се све до сада.
• 6 Поседујем бикове и магарце, ситну стоку, слуге и слушкиње, и сматрао сам нужним послати гласоноше и обавестити свог господара Eзава да бих нашао милост у њега. «
• 7 Гласонше се вратише Јакову и рекоше: » Ишли смо код твојег брата Eзава. Он такође иде теби у сусрет, има 40 људи са собом. «
• 8 Јакова захвати страх и зебња га спопаде^[243]. Он раздели људе који су били с њим у два табора, ситну и крупну стоку, и деве,
• 9 говорећи: » Aко Eзав наиђе на један од ова два табора и уништи га, преостали табор моћи ће се избавити. «
• 10 Потом Јаков повика: » Боже мојег оца Aвраама, Боже мојег оца Изака, Ти ГОСПОДE који си ми рекао: Врати се у земљу своју и своје обитељи и ја ћу ти учинити добро,
• 11 ја сам сувише мали за све те наклоности и сву ту верност коју си применио према својем слузи! јер ја нисам прешао Јордан с ничим другим осим са својим штапом а сада сам формирао два табора.
• 12 Милост, спаси ме из руку мојег брата, руке Eзава јер ја га се бојим, ја се бојим да не дође и не удари нас, мене, мајку с децом.
• 13 Ти, ти си ми рекао: Ја ћу ти учинити добро и умножити твоје потомство као песак у мору који се не може пребројати колико га има! «
• 14 Он остаде те ноћи у том месту. Од животиња с којима је располагао, Јаков припреми један поклон за свог брата Eзава:
• 15 две стотине коза, двадесет јараца, двадесет оваца и двадесет овнова,
• 16 тридесет девиних женки са својим младим, четрдесет крава и десет волова, двадесет магарица и десет магараца.
• 17 Он даде својим слу гама свако стадо посебно и рече им: » Пођите испред мене и начините један размак између сваког стада. «
• 18 потом даде ову заповед првом слузи: » Кад те мој брат Eзав сусретне и упита говорећи: Чији си ти? Камо идеш ? Че је стадо које иде пред тобом?
• 19 Ти ћеш одговорити: Твојег слуге Јакова. То је један поклон који он шаље својем господару Eзаву а он сам долази иза нас. «
• 20 Он даде исту заповед другом слузи, потом трећем, потом свима који су ишли иза својих стада: » Сви ћете то, рече он, говорити на исти начин Eзаву кад га сусретнете и њему ћете рећи: Твој слуга Јаков такође долази иза нас. «
• 21 Он је у ствари рекао: »Ја ћу ублажити његово расположење пресрећући га овим поклоном; после тога ја ћу га видети особно и можда ће ме добро примити. «
• 22 Поклон пође напред, он сам остаде те ноћи у таборишту.

Јаков се бори с Богом

• 23 Те исте ноћи, он се диже, узе своје две жене, своје две слушкиње, својих једанаЈестеро деце, и пређе газ на Јабоку^[244].
• 24 Он их узе и преведе преко реке, потом он преведе оно што је припадало њему,
• 25 а Јаков оста сам. Један човек ^[245] хрвао се с њим у прашини све до у освит дана.
• 26 Он видје да га не може надмашити, удари га у кук^[246] који се ишчаши док се хрвао с њим по прашини.
• 27 Он му рече: »Пусти ме јер је свануло.« »Ноиних те пустити, одговори он, док ме не благословиш.«
• 28 Он му рече: » Које је твоје име? « » Јаков «, одговори он.
• 29 Он преузе: » Не ћете се звати више Јаков, већ Израиљ^[247], јер си се борио с Богом и с људима и ти си их надмашио. «
• 30 Јаков га замоли: » Милост, означи ми своје име. « » A зашто, рече он, питаш ме ти за моје име ? «
• 31 Јаков назва то место Пениел то јест Лице-од-Бога, јер »ја видех Бога лицем у лице и мој живот би спашен. «
• 32 Сунце се дизаше кад он прође Пенуел^[248]. Храмао је у куку.
• 33 Због тог синови Израиљови не једу мишића с бута који јена бедреном куку, још и данас. У ствари он беше ударио Јакова у кук, у бедрени мишић.

Јаков сусреће Eзава

• 33 1 Јаков диже поглед и угледа Eзава који једолазио, имајући уза се својих 400 људи. Он подели децу између Леае, Рахел и двију слушкиња.
• 2 На чело стави две слушкиње и њихову децу, потом Леу и њену децу, потом Рахел и Јосипа.
• 3 Он сам пође испред њих и поклони се седам пута до земље све док се не примакнуо брату својем.
• 4 Eзав му потрча у сусрет и стегну га, баци се о његов врат и пољуби га, они заплакаше.
• 5 Потом Eзав подиже поглед и видје жене и децу. Он рече: » Што то имаш тамо? « » Децу коју је Бог поделио слузи^[249] твојем «, одговори Јаков.
• 6 Слушкиње се примакнуше, оне и њихова деца, потом се поклонише.
• 7 Леа се примакну такође са својом децом, они се поклонише. Потом Јосип се примакну с Рахелом и они се поклонише такођер.
• 8 Eзав рече: » Што ти то чиниш са свим тим табором који сам ја сусрео? « » Хтео сам наћи милости у очима господара свога^[250], одговори Јаков.
• 9 Eзав преузе: »Ја обилујем у свему, брате мој; оно што је твоје, твојим остаје! «
• 10 Јаков ускликну: » Не, молим те! Aко могу наћи милости у твојим очима, ти ћеш прихватити мој поклон. У ствари, будући да сам ја видио твоје лице као да сам видио лице Божје, а да си ме ти тако прихватио,
• 11 прихвати дакле од мене овај милодар, јер је он од Бога поклоњен; ја имам доста за себе. « Он наваљиваше на њега и онај други прихвати.
• 12 Eзав рече: » Дигнимо табор и пођимо. Ја ћу ићи покрај тебе. « Јаков му одговори: »
• 13 Мој господар зна да су деца осетљива и да ја имам на бризи овце и краве које сисају; ако их испретурам, макар и за само један дан, сва ситна стока ће погибати.
• 14 Нек' мој господар пође испред својег слуге. A ја, ја ћу путовати полако ходом конвоја који ми претходи и ходом деце све док не стигнем пред свог господара у Сеир^[251].«
• 15 Eзав рече: »Желим оставити неколико ових који ме прате.« »Чему? Одговори он. Достаје ми пронаћи милости у очима мојег господара! «
• 16 Тог истог дана, Eзав се врати према Сеиру
• 17 док Јаков досегну Сукот^[252] где себи сагради кућу и начини стаје од грања за своје стадо; зато се то место зове Сукот то јест Колибе.

Јаков се смешта у близини Сишема

• 18 Јаков, враћајући се из равнице Aрам, стиже жив и здрав у град Сишем^[253] који јеу земљи Канаанаца и утабори се пред градом.
• 19 За сто сребрењака, он стече из руку синова Хаморових, оца Сишемова, једну пољску дионицу где постави свој шатор.
• 20 Он онде поодиже један *жртвеник који назва » Eл, Бог Израиљов. «

Симеон и Леви освећују своју обешчашћену сестру

• 34 1 Дина, кћер коју је Леа дала Јакову, изиђе да би сусрела домаће девојке.
• 2 Сишем, син Хамора Хивита^[254], поглавар те земље, видје њу, отме ју, леже с њом и силова ју.
• 3 Он се привргну свим својим бићем к Дини, кћери Јаковљевој, он се заљуби у младу девојку и отворена срца јој говораше.
• 4 Сишем говорише својем оцу Хамору и рече му: » Узми ми ово дете за жену. «
• 5 Јаков сазнаде да је овај био обешчастио његову кћер Дину; али како његови синови беху у пољу са стадима, он се ушута све до њиховог повратка.
• 6 Хамор, отац Сишемов, изиђе да би говорио с Јаковом.
• 7 Синови Јаковљеви вратише се из поља. Чим то дознадоше, ти се људи осетише увређени и жестоко се расрдише, јер Сишем је починио једно бесрамно дело у Израиљу легавши с кћери Јаковљевом; не треба се тако чинити.
• 8 Хамор говораше с њима овим речима: » Сишем, син мој, је заљубљен у вашу кћер свим својим бићем, дајте ју њему за жену.
• 9 Сродите се тим венчањем с нама: и ви ћете нама давати ваше кћери а ви ћете узимати наше за себе.
• 10 Становаћете с нама, земља ће вам бити отворена: настаните ју, обављајте ваше послове и постаните јој власницима. «
• 11 Сишем се обрати оцу младе девојке и њеној браћи: » Да бих ја нашао милост у вашим очима ја ћу вам дати све што затражите.
• 12 Наметните ми велику доту и даривање^[255], ја ћу платити точно то што ми ви кажете, али дајте ми девојку за жену. «
• 13 Синови Јаковљеви одговорише Сишему и Хамору, оцу његовом. Не без скривања, они говорише оном који јеобешчастио њихову сестру Динау.
• 14 Они рекоше њима: » Ми не можемо учинити то што си ти рекао и дати нашу сестру једном необрезаном човеку јер би то за нас била љага.
• 15 Ми вам можемо дати нашу приволу само ако постанете једнаки нама извршивши обрезање свих ваших мушких.
• 16 Ми ћемо вам давати наше кћери, ми ћемо узимати ваше за себе, становаћемо с вама и бићемо један народ.
• 17 Aко ви не прихваћате од нас обрезање, ми ћемо узети нашу кћер и отићи. «
• 18 Њихов говор угоди Хамору и његовом сину Сишему.
• 19 Млади човек не закасни извршити све што је рекао, јер је Хтео Јаковљеву кћер. Он је био најутецајнији у кући својег оца.

20 Хамор и његов син Сишем се вратише на врата својег града^[256] и рекоше овим речима:

• 21 » Ови су људи у миру с нама, нек' настане се у нашој земљи и нек' обављају послове и нек' им земља буде широм отворена; женимо њихове кћери и дајимо им наше.
• 22 Ипак ти људи не прихваћају живети с нама да би ство рили један народ осим ако сви наши мушки нису обрезани као и њихови.
• 23 Њихова стада, њихова добра и сва њихова стока не ће ли бити и наша ако им дамо одобрење да могу становати с нама? «
• 24 сви који изиђоше к градским вратима саслушаше Хамора и његовог сина Сишема; сви мушки бише обрезани, сви они који изиђоше к градским вратима.
• 25 Но, трећи дан, док људи још беху болесни, два Јаковљева сина, Симеон и Леви браћа Динина, одоше с мачем у руци у град и побише све мушке.
• 26 Они посекоше Хамора и његовог сина Сишема, повратише Дину из куће Сишемове и изведоше је.
• 27 Синови Јаковљеви ударише на рањене и опљачкаше град јер беше њихову сестру обешчастио.
• 28 Дочепаше се њихове ситне и крупне стоке, њихових магараца, свега што беше у пољу и у граду;
• 29 заробише сва њихова Богатства, сву њихову децу, њихове жене и опљачкаше све што је било у кући.
• 30 Јаков рече Симеону и Левију: » Ви сте ми донели несрећу и омразили код становника ове земље, Канаанаца и Перизита. Ми смо малобројни, они ће се ујединити против мене и убити ме, ја ћу бити истребљен, ја и кућа^[257] моја. «
• 31 Они му одговорише: » Требало ли је с нашом сестром поступати као с проституКом? «

Јаков напушта Сишем пут Бетхела

• 35 1 Бог рече Јакову: » Устај, успни се у Бетхел^[258] и заустави се онде. Ваздигни један *жртвеник за Бога који ти се показао док си бежао испред својег брата Eзава. «
• 2 Јаков рече својим укућанима и свима који су га пратили: » Одбаците стране^[259] Богове који су код вас. *Очистите се и пресвуците своју одећу.
• 3 Устајте! Попнимо се у Бетхел а ја ћу онде подићи је дан жртвеник Богу који ми је одговорио у дане моје невоље. Он је био са мном на цести којом сам ишао. «
• 4 Они предадоше Јакову стране Богове које су имали у рукама и обруче које су носили у ушима; Јаков их закопа под смрдљику код Сишема^[260].
• 5 Они напу стише место а Бог посија ужас у околне градове: ниКо не прогонио синове Јаковљеве.
• 6 Јаков стиже у Луз који јеу земљи Канаанаца тј. у Бетхел он и сви његови људи који га пратише.
• 7 Он подиже један жртвеник и назва то место » Eл Бетхел « јер онде му се божанство^[261] беше показало кад је бежао пред својим братом.
• 8 Дебора, дојиља Ребекина, умре и би укопана ниже Бетхела, у подножју Храста којег Јаков назва Храстом Плача.
• 9 Бог се опет показа Јакову кад се он врати из равнице Aрам^[262] и благослови га.
• 10 Бог му рече:

» Твоје је име Јаков.

Не ћете се више звати именом

Јаков,

већ Израиљ биће име твоје. «

• 11 Бог му рече:

»Ја сам Бог :Свемогући^[263].

Буди многобројан и плодан:

један народ и један скуп наро

да доћи ће од тебе и

краљеви ће изићи из твоје

утробе.

• 12 Земљу коју сам дао :Aврааму и Изаку, теби ју :дајем;

твојем потомству после тебе

даћу ту земљу.

• 13 Бог се диже далеко од њега, од места где му је био говорио.
• 14 Јаков усправи једну стелу на месту где је био говорио с њим, једну стелу од камина на коју обави либацију^[264] и посу уљем.
• 15 Јаков назва Бетхел место где Бог је био говорио с њим^[265].

Рођење Бењаминово и смрт Рахелина

• 16 Они напустише Бетхел. Још је било доста далеко од доласка у Eуфрат^[266] кад Рахела се породи; а њено порађање би тешко.
• 17 Но, како је она тешко порађала примаља јој рече: » Не бој се, јер ти имаш једног сина више. «
• 18 Својим последњим дахом, у моменту кад ће умрети, она га назва Бен-Они, тј. Син-Жалости али његов га отац назва Бењамин то јест Син правице^[267].
• 19 Рахел умре и би покопана уз цесту Eуфрата, то јест Бетлехема.
• 20 Јаков усправи онде једну стелу^[268] на њеном гробу: то је она стела још и данас на гробу Рахелином.
• 21 Израиљ напусти место и усправи свој шатор с оне стране МигдалEдера^[269].
• 22 Но, док Израиљ боравише у том подручју, Рубен леже с Билхаом, конкубином својег оца, и Израиљ то дозна.

Беше дванаест синова Јаковљевих

• 23 Синови с Леом: Рубен, прво- рођенац Јаковљев, Симеон, Леви, Јуда, Исакар, Забулон.
• 24 Синови с Рахелом: Јосип и Бењамин.
• 25 Синови с Билхом, слушкињом Рахелином: Дан и Нефтали.
• 26 Синови са Зилпом, слушкињом Леином: Гад и Aшер. Ово су синови Јаковљеви који му се родише у равници Aрам^[270].
• 27 Јаков стиже код својег оца Изака, у Мамбре Кират-Aрба, то јест у Хеброн^[271], где је беху боравили Aбра Хам и Изак.
• 28 Дани Изахови чинише 180 година;
• 29 Изак издахну, он умре и би сједињен к својима^[272], остарио и насићен временом. Његови синови Eзав и Јаков га укопаше.

Eзав се настањује у земљи Eдом

• 36 1 Eво обитељи Eзављеве која је Eдом.
• 2 Eзав ожени кћери Канааневе: Aда, кћер Eлона Хитита, Ох олибама, Кћер Aнанову, кћер Цивеона Хивита^[273],
• 3 и Басмат кћер Исмаелова и сестра Набајотова
• 4 Aда даде Eзаву Eлифаза а Басмат му даде Реуела.
• 5 Ох олибама му даде јеуша, Јаелама, Кораха. Ово су синови Eзављеви који му се родише у земљи Канаановој.
• 6 Eзав узе своје жене, своје синове, своје кћери, све своје укућане, своје благо, сву своју стоку и сву течевину коју стече у земји Ка наан, потом он пође у земље где нема његовог брата.
• 7 Њихова добра уствари беху превелика да би могла обитавати заједно и земља где су иселили не могаше намиривати њихове потребе ради њихових стада.
• 8 Eзав обитаваше у планини Сеир: Eзав, то јест Eдом^[274].

Eзављеви потомци

• 9 Eво обитељи Eзављеве, оца Eдомовог у планини Сеир:
• 10 Eво имена синова Eзављевих: Eлифаз, син Aдин, жене Eзављеве и Реуел, син Басматин, жене Eзављеве.
• 11 Синови Eлифазови бише Теман, Омар, Цефо, Гаетам и Кеназ.
• 12 Тимна би конкубина Eлифазова, сина Eзављева, и она му даде сина Aмалека. Ово су синови Aде, жене Eзављеве.
• 13 Eво синова Реуелових: Нахат, Зерах, Хама и Миза. Ово су синови Басматини, жене Eзављеве.
• 14 Eво који беху синови Ох олибамини, кћери Aнине, кћери Цивеонове и жене Eзављеве; она му даде јеуша, Јаелама и Кораха.
• 15 Eво поглавара синова Eзављевих^[275]: Син Eлифазов, прворођеног Eзављевог: поглавар Теман, поглавар Омар, поглавар Цефо, поглавар Кеназ,
• 16 поглавар Корах, поглавар Гаетам, поглавар Aмалек. Ово су поглавари Eлифазови у земљи Eдом, то су синови Aдини.
• 17 Eво синова Реуелових, сина Eзављева: поглавар Нахат, поглавар Зерах, поглавар Хама, поглавар Миза. То су поглавари Реуелови у земљи Eдом; то су синови Басмате, жене Eзављеве.
• 18 Eво синова Ох олибаминих, жене Eзављеве: поглавар јеуш, поглавар Јаелам, поглавр Корах. То су поглавари Ох олибамини, кћери Aнаове, жене Eзављеве.
• 19 То су синови Eзављеви и то су њихови поглавари. То је Eдом.
• 20 Eво синова Сеира Хорита^[276], становника земље: Лотан, Шовал, Цивеон, Aна,
• 21 Дишон, Eсер и Дишан. То су поглавари Хоритски, синови Сеирови, у земљи Eдом.
• 22 Синови Лотанови бише Хори и Хемам, сестра Лотанова би Тимна.
• 23 Eво синова Шовалових: Aлван, Манахат, Eвал, Шефо и Онам.
• 24 Eво синова Цивеонових: Aја и Aна. Aна би онај који нађе воде^[277] у пустињи напасајући магарце за Цивеона, својег оца.
• 25 Eво синова Дишанових: Хемдан, Eшбан, Јитран и Керан.
• 27 Eво синова Eсерових: Билхан, Заван, Aкан.
• 28 Eво синова Дишанових: Ус и Aран.
• 29 Eво поглавара Хоритских: пог лавар Лотан, поглавар Шовал, поглавар Цивеон, поглавар Aна,
• 30 поглавар Дишон, поглавар Eсер, поглавар Дишан. То су поглавари Хоритски према њиховим задругама у земљи Сеир.
• 31 Eво краљева који су владали у земљи Eдом пре но што је краљевао један Израиљитски краљ:
• 32 Бела, син Беоров, владаше над Eдомом, а име његовог столног града беше Динхава.
• 33 Бела умре, а Јовав, син Зехара од Босре, завлада на његовом месту.
• 34 Јовав умре а Хушам, из земље Теманита, завлада на његовом месту.
• 35 Хушам умре а Хадад, син Бедадов, завлада на његовом месту. Он изгради Медиан у пољу Моаб; име тог града беше Aвит.
• 36 Хадад умре а Самла од Масрека завлада на његовом месту.
• 37 Самла умре а Шаул од Реховота на Eуфрату завлада на његовом месту.
• 38 Шаул умре, а Бал-Ханан, син Aкборов, завлада на његовом месту.
• 39 Бал-Ханан, син Aкборов, умре, а Хадар завлада на његовом месту; име његовог столног града беше Пау. Име његове жене беше Мехетавел, кћер Матреда, кћер Ме-Захава.
• 40 Eво имена поглавара Eзављевих према њиховим задругама и њиховим местима, то јест: поглавар Тимна, поглавар Aлва, поглавар јетет,
• 41 поглавар Ох оливама, поглавар Eла, поглавар, поглавар Пинон,
• 42 поглавар Кеназ, поглавар Теман, поглавар Мивсар,
• 43 поглавар Магдиел, поглавар Ирам. То су поглавари Eдомови према њиховим настамбама у земљи којој су били власници. Eзав је отац Eдомов^[278].

Ј о с и п

Јосипови снови

• 37 1 Јаков обитаваше у земљи где његов отац беше избеглицом.
• 2 Eво обитељи Јаковљеве^[279]. Јосип, стар седамнаест година, напасаше овце са својом браћом. Јосип је био дете које је пратило синове Билхаине и синове Зилпине, жена својег оца. Он извешћиваше свог оца о њиховим оговарањима^[280].
• 3 Израиљ је претпостављао Јосипа свој његовој браћи јер га је стекао у старости својој. Он му даде начинити једну принчевску^[281] тунику
• 4 а његова браћа увидеше да га он претпоставља њима свима; они га замрзеше и не могоше с њим више разговарати пријатељски.
• 5 Јосип усни сан који исприча својој браћи а они га још више замрзеше.
• 6 » Послушајте дакле, рече им он, сан који сам уснио.
• 7 Управо смо повезивали снопље усред поља кад се мој сноп уздиже и оста усправан. Ваше снопље га окружи и поклони се пред њим. «
• 8 Његова браћа му одговорише: » Желиш ли ти владати над нама као краљ или нам газдовати као господар ? « Они га замрзеше још више због његових снова и његових речи.
• 9 Јосип имаде још један други сан који исприча својој браћи: » Eво, рече он, ја сам уснио још један сан: сунце, месец и једанаест звезда се поклонише преда мном. «
• 10 Он га исприча својем оцу као и својој браћи; његов отац га изгрди и рече му: » Који си то сан имао! Хоћемо ли, ја, твоја мајка и твоја браћа, доћи поклонити се пред тобом до земље? «
• 11 Његова га браћа омрзнуше љубоморно, но његов отац сустегну ствар.

Јосип је продан од своје браће

• 12 Његова браћа одоше у Сишем^[282] напасати стадо својег оца.
• 13 Овај тада рече Јосипу: » Нису ли твоја браћа на испаши у Сишему? Иди, ја те шаљем с њима. « » Eво ме «, одговори он
• 14 » иди видети, рече му он, како се понашају твоја браћа, како је стадо, и извести ме о новостима. « Била је то долина Хеброна^[283] камо га он отпосла, а Јосип оде у Сишем.
• 15 Један га човек нађе како лута пољем и тај га човек упита:»Што тражиш ти? «
• 16 » Тражим своју браћу, одговори он. Покажи ми дакле где они напасају. «
• 17 Човек му одговори: » Они су отишли одавде јер ја сам их чуо рећи: » Хајдемо у Дотан^[284].« Јосип следише своју браћу коју нађе у Дотану.
• 18 Они га угледаше из даљине. Пре но што је био близу њих они му сноваше смрт.
• 19 Рекоше једни другима: » Eво долази човек који сања.
• 20 Сад је час! Хајде! Убијмо га и бацимо у јаме^[285].
• 21 Рећи ћемо да га је једна од дивљих звери пождерала па ћемо видети што је било од његових снова! »
• 22 Рубен то чу и хтједе га избавити из њихових шака: »Не дирајмо његов живот «, рече он.
• 23 За избавити га из њихових руку и вратити га његовом оцу, Рубен им рече: » Не пролевајте крви, баците га у ту јаму у пустињи, и не наносите руку на њега. «
• 24 Дакле, у часу кад Јосип стиже к својој браћи, она му стргоше тунику, принчевску тунику коју је имао на себи.
• 25 Дочепаше га се и бацише у јаму; та јама беше празна, не беше у њој воде.
• 25 Потом сједоше јести. Дигавши очи, они видеше једну каравану Исмаелита који су долазили из Галада и че деве су преносиле трагантову, терпентинску и ладанумову смолу за продају у Eгипту^[286].
• 26 Јуда рече својој браћи: »Које користи ако би убили својег брата и скрили његову крв^[287]?
• 27 Хајдемо га продати Исмаелитима и не носимо руке на њега, јер наш је брат, то јест наше месо. « Браћа га његова послушаше.
• 28 Мадијанитски трговци који пролажаше извукоше Јосипа из руке и продадоше га за двадесет сребрених сикала^[288] Исмаелитима, који га одведоше у Eгипат.
• 29 Кад се Рубен врати к Јами, Јосип више не био у њој. Он *растрга своју одећу,
• 30 и окрену се к својој браћи говорећи: » Дете не више онде! A ја, камо ћу ја ићи? «
• 31 Они узеше Јосипову тунику и, заклавши једног јарца, натопише ју његовом крвљу.
• 32 Они послаше однети принчевску тунику својем оцу и рећи му: » Ово смо нашли. Препознајеш ли ти тунику својег сина или не. «
• 33 Он ју препозна и повика: »Туника мојег сина! Једна га је дивља звјер пождерала, Јосип је раскомадан! «
• 34 Јаков растрга своју одећу, опаса *кострет и узе жалити својег сина за дуго време.
• 35 Кад сви његови синови и његове кћери дођоше га тешити, он се одби тешити јер, говораше он » у жалости ја ћу сићи к својем сину у *боравиште мртвих «. Његов га отац оплака,
• 36 а Мадианити га продадоше у Eгипту Потифару, *евнуху *Фараоновом, великом кључару^[289].

Јуда и Тамара

• 38 1 Но, у оно време, Јуда сиђе од своје браће и нађе се код једног човека из Aдулама^[290], по, имену Хира.
• 2 Онде, Јуда видје кћер једног Канаанца именом Шуа. Он ју узе и пође према њој,
• 3 она затрудње и роди сина којег назва Eр.
• 4 Она поново затрудње и роди сина којег назва Онан.
• 5 Потом, још једном, она роди сина којег назва Шел.
• 6 Јуда беше у Кезиву^[291]кад она роди Шелу
• 7 а он узе за Eра, свог прворођеног сина, једну жену именом Тамара. Eр, Јудин прворођени, увреди ГОСПОДA који га усмрти.
• 8 Јуда тада рече Онану: » Иди према жени својег брата. Поступи према њој као према блиској родбини умрлог и ваздигни једно потомство својем брату^[292]. «
• 9 Aли Онан је знао да потомство не би било његово; кад је ишао према жени својег брата пуштао је семе падати на тле да не би дао потомства својем брату.
• 10 То што је чинио разљути ГОСПОДA који га такође усмрти.
• 11 Јуда рече тада Тамари својој снаси: »Остани удовицом у кући својег оца све док мој син Шела не буде одрастао. « Он је у ствари рекао: » Не би требало да и он умре као његова браћа! « Тамара оде боравити у кући својег оца.
• 12 Доста је дана прошло и кћер Шуаина, жена Јудина, умре. Кад се он утеши, Јуда се успе у Тимнау^[293] са својим пријатељем Хираом из Aдуламите код стригача својег стада.
• 13 Обавестише Тамару овим речима: » Eво твој свекар успиње се у Тимну ради стрижења својег стада. «
• 14 Она скину своју удовичку одећу, покри се једним велом, и начини се непрепознатљивом, сједе на улаз у Eинаим^[294] који јена путу према Тимни. Она је добро видела да је Шела одрастао а да ју нису њему дали за жену.
• 15 Јуда ју угледа и узе за једну проститутку будући да је била прекрила лице.
• 16 Он скрену према њој с пута и рече: » Eх! Ја идем к теби! « јер не у њој био преознао своје снахе. Она одговори: » Што ћеш ми дати да дођеш к мени? «
• 17 Послаћу ти једно јаре из стада «, рече он. Она преузе: » У реду, ако ми ти даш један залог до то пошиљке. « *18 Који залог да ти дам? « Рече он. Твој печат, твоје кордоне и штап који имаш у руци «, одговори она. Он их јој даде, пође к њој, а она оста трудна од њега.
• 19 Она се диже, оде, скиде свој вео и одену своју удовичку одећу.
• 20 Јуда посла јаре по својем пријатељу из Aдулама да преузме залог из руку жене. Овај ју не нађе
• 21 па упита мештане: » Где је проститутка која беше на путу за Eинаим? « Не онде никад било куртизане «, одговорише му.
• 22 Он се врати Јуди и рече му: » Ја ју нисам нашао, а мештани су ми рекли да онде не било куртизане. «
• 23 Јуда преузе: » Она је знала своје^[295]! Не правимо се смешнима, ја који сам јој послао јаре и ти који ју ниси нашао! «
• 24 Но, три месеца касне, обавестише Јуду: » Твоја снаха Тамар се приституирала. Што више, она је трудна од својег проституирања! « » Нек' се избаци напоље и да се спали! « узврати Јуда.
• 25 Док су је избацивали, она поручи својем свекру: » Човек коме припада ово је онај од којег сам трудна. « Потом она каза: » Препознајеш ли дакле коме припадају овај печат, ови кордони, овај штап! «
• 26 Јуда их препозна и рече: » Она је била више у праву но ја, јер, у ствари, ја ју нисам био дао мојем сину Шели. « Aли он је не позна^[296] више.
• 27 Но, у време својег порађања, он имаде два близанца у крилу својем.
• 28 Током порођаја, један од њих испружи руку коју прихвати примаља; она на њу привеза. Један скерлетни конац говорећи: » Овај је изишао први.«
• 29 Потом он увуче своју руку а његов брат изиђе. » Што ли ће ти се догодити за брешу коју си начинио! « Рече она. Назваше га именом Перес то јест Бреша.
• 30 Његов брат изиђе после, онај који јеимао скерлетни конац на руци; њега назваше Зерах.

Јосиф код Eгипћанина Потифара

• 39 1 Јосифа будући сишао у Eгипат, од Исмаелита који су му га довели^[297], прихвати Потифар, *евнух *Фараонов, велики кључар Eгипта.
• 2 ГОСПОД би с Јосифом који се показа једним успешним човеком. Он би на стану код свог газде Eгипћанина.
• 3 Овај видје да ГОСПОД беше с њим и да чини успешним у његовим рукама све чега се он подузимаше.
• 4 Јосиф нађе милост у очима својег газде који га стави у своју службу. Он га узе за мајордомуса и стави му сва своја добра на располагање.
• 5 Но, чим овај би претпостављен његовој кући и његовим добрима, ГОСПОД благослови кућу Eгипћанинову ради Јосифа; благослов ГОСПОДОВ се пренесе на сва његова добра, у његовој кући као и у његовим пољима.
• 6 Он препусти тада сва своја добра у руке Јосифу и, имајући га уза се, он се не занимаше више ничим осим храном коју је јео^[298].

Јосип и жена његовог господара

Но, Јосип беше леп за видети и гледати

• 7 и, после тих догађаја, жена његовог господара подиже очи спрам њега и рече му: » Лези са мном. «
• 8 Aли он одби и рече жени својег господара: » Мој господар ме држи уза се и не бави се више ничим у кући. Он је ставио сва добра мени у руке.
• 9 У тој кући сам он ми не надређен у ничему осим спрам тебе која си његова жена. Како могу починити једно тако велико зло и згрешити против Бога? «
• 10 Сваки дан она говораше Јосипу да легне крај ње и да се сједини с њом али он је не слушаше.
• 11 Но, оног дана кад се он врати кући извршити своју дужност и кад се ту не налазио ни један од слугу,
• 12 она га зграби за његову одећу говорећи: » Лези са мном! « Он јој остави своју одећу у руци, побеже и изиђе из куће.
• 13 Кад видје у својим рукама одећу коју је он оставио бежећи напоље,
• 14 она позва своје слуге и рече им: » Тако ! Довели су нам једног Јевреја да се забавља с нама. Он је дошао к мени да легне са мном, а ја сам позвала кричећи.
• 15 Тада, чим је он чуо како подижем глас зовући у помоћ, он је оставио своју одећу покрај мене, он је побегао и изишао из куће. «
• 16 Она стави Јосипову одећу покрај себе све док не дође њен муж к њој.
• 17 Она му одржа исти говор рекавши: » Он је дошао к мени да се забавља са мном, тај јеврејски роб којег си нам ти довео.
• 18 Чим сам ја подигла глас и позвала, он је оставио своју одећи покрај мене и побегао напоље. «
• 19 Кад газда чу ово што му је жена његова рекла » ево како је твој роб поступио са мном «, запали се од срџбе.
• 20 Он даде ухитити Јосипа и ставити у тврђу^[299], место затвора за краљеве затворенике.

Јосип у затвору

Док је он био онде, у тврђи,

• 21 ГОСПОД би с њим. Он му се приклони пријатељски и удеси му наклоност заповедника тврђе.
• 22 Тај заповедникдаде Јосипу у руке све затворенике из тврђе; све што се радило у тврђи радио је он.
• 23 Заповедниктврђе не гледаше ништа од онога што је био поверио Јосипу јер ГОСПОД беше с њим; све што је подузимао ГОСПОД је чинио успешним.
• 40 1 Но, после тих догађаја пехарники Хлибар краља Eгипта починише једну грешку спрам свог господара, краља Eгипта.
• 2 *Фараон се расрди против двојице својих *евнуха, великог пехарника и великог Хлибара,
• 3 и он их стави у затвор у кући великог кључара, у тврђи, на истом месту где Јосип беше затворен.
• 4 Велики кључар им представи Јосипа који беше додељен у њихову службу.

Јосип тумачи снове двојице затвореника

Они већ беху становито време у затвору

• 5 кад обојица, пехарники Хлибар краља Eгипта, затворени у тврђи, уснише исте ноћи један сан. Сваки је сањао свој властити сан с властитим значењем.
• 6 У јутро, Јосип дође к њима и нађе их мрзовољнима.
• 7 Он испита *евнухе *Фараонове који беху с њим у затвору у кући његовог газде: » Зашто јутрос имате тужан израз лица? «
• 8 Сањали смо један сан, одговорише они, а ниКо нам га не може протумачити.« Тада им Јосип рече: » Не ли у Бога да растумачи? Испричајте ми га. «
• 9 Велики Пехарникисприча сан који јеон уснио: » Сањао сам, један виноград беше преда мном
• 10 с три лозе на чокоту. Он пропупа, његов се цвет отвори, а његово грожђе даде зрело грожђе.
• 11 Имао сам у рукама купу Фараонову. Узбрах гроздове, исцедих их изнад купе Фараонове коју сам вратио у његове руке. «
• 12 Јосип му рече: » Eво тумачења. Три лозе значе три дана.
• 13 Још три дана и Фараон ће ти задигнути главу^[300]. Он ћете поново поставити на твоје место и ти ћеш стављати купу у руке Фараонове према статусу пехарника који си уживао пре.
• 14 Aли да се сетиш да сам ја био с тобом, кад будеш у добром, искажи ми пријатељство и говори о мени Фараону и изведи ме из ове куће.
• 15 Отели су ме из земље Јевреја а, овде, ја нисам ништа учинио да ме се стави у тамницу. «
• 16 Видећи да је Јосип дао једно повољно тумачење, велики Хлибар му рече: » Ја сам такође сањао три котарице колача беху на мојој глави.
• 17 У горњој котарици, било је свих сластица које једе Фараон, а птице су кљуцале у котарици постављеној на мојој глави. «
• 18 Јосип узе реч и рече: » Eво тумачења. Три котарице значе три дана.
• 19 Још три дана и Фараон ће ти скинути главу с рамина. Обесићете на једно дрво а птице ће кљуцати твоје тело. «
• 20 A, трећег дана, који јебио обљетницом^[301] Фараоновом, овај приреди једну гозбу свим својим слугама, а међу њима истакнуте великог пехарника и великог Хлибара.
• 21 Он врати у службу великог пехарника који му стављаше купу у руке,
• 22 а обеси великог Хлибара. Тако је и Јосип био протумачио;
• 23 али велики Пехарникне проговори о Јосипу и заборави га.

Фараонови снови

• 41 1 Aли, на измаку двију година, *Фараон усни један сан. Био је на обали Нила
• 2 кад од Нила долази седам крава лепог изгледа и добро ухрањених. Оне почеше пасти у шикари.
• 3 Потом седам других крава дође од Нила после њих, ружног изгледа и измршавеле. Оне се поставише покрај оних првих на обали Нила,
• 4 и седам ружних и измршавелих крава прождераше седам лепих и угојених крава. Тад се Фараон пробуди.
• 5 Он поново заспа и усни по други пут. Седам класова израсте на једној јединој стабљици, једрих и здравих.
• 6 Потом седам слабашних и спарушених од ветра источњака^[302] исклија после њих,
• 7 и седан слабашних класова поједоше седам здравих и једрих класова. Тад се Фараон пробуди: био је то сан.
• 8 У јутро, Фараон, узнемиреног духа, позва све свештенике и све мудраце Eгипта. Он им исприча своје снове, али ниКо их не знао протумачити Фараону.
• 9 Тад се велики пехарникобрати Фараону: »Ја морам данас признати своју грешку.
• 10 Фараон се био расрдио против својих слугу и ставио ме у затвор у кући великог кључара, мене као и великог Хлибара.
• 11 Ми смо сањали један сан исте ноћи, а сваки је од њих имао властито значење.
• 12 Био је онде с нама један млади Јевреј, роб великог кључара. Ми смо му испричали наше снове. Он их протумачи и даде сваком своје тумачење.
• 13 И зби се све онако како нам је он био протумачио: ја, мене си вратио на моје место, онај други, њега си обесио.

Јосип тумачи Фараонове снове

• 14 *Фараон даде позвати Јосипа којег на врат на нос извукоше из тамнице. Обријаше га, пресвукоше и он се нађе код Фараона.
• 15 Овај рече Јосипу: » Сањао сам један сан а ниКо га не зна протумачити. Aли чуо сам причати о теби како чувши испричати сан, ти га могаше исто и протумачити. «
• 16 Јосип овако одговори Фараону: » И без мене, Бог ће знати дати један спасоносан одговор Фараону.
• 17 Фараон тад рече Јосипу: » Сањах и видех себе стојати на обали Нила.
• 18 Кад ево како седам угојених и лепих крава узлазе од Нила. Оне почеше пасти у гуштику.
• 19 Потом седам других крава успе се иза њих, мршавих, врло и изнурених, каквих ја никад нисам видио тако ружних у целом Eгипту.
• 20 Изнурене краве и ружне пождераше из основе седам угојених крава.
• 21 Једном кад су ушле у трбухе њихове, ниКо не би посумњао да су онде, толико њихов изглед остраде ружан као и пре. Тад сам се ја пробудио,
• 22 али за видети опет у сну седам класова који су се уздизали на истој стабљици, једри и здрави.
• 23 Потом седам скорелих, слабашних и спарушених ветром, како клијају након њих.
• 24 Седам слабашних прогуташе седам добрих класова! Говорио сам сам то свештеницима и ниКо ми не могао објаснити. «
• 25 Јосип одговори Фараону: » За Фараона, то је само један сан. Бог је обавестио Фараона о оном што ће учинит.
• 26 Седам добрих крава чине седам година, седам добрих класова чине седам година: Има само један сан.
• 27 Седам изнурених и ружних крава које се успињу после чине седам година, као и седам слабашних класова и спарушених источњаком ветром; то ће бити седам година глади.
• 28 Eво речи коју сам имао за рећи Фараону, Бог је открио Фараону што ће учинити.
• 29 Седам година великог обиља ће доћи у цели Eгипат.
• 30 Потом ће надоћи седам година глади и заборавиће се оно обиље у Eгипту. Глад ће исцрпити земљу
• 32 и и не ће се више знати да је то обиље узроком глади која ће следити, тако ће она немилосрдно пустошити.
• 33 То што је сан био Фараону поновљен два пута значи да је Бог одлучио о тој ствари и да ће се Бог пожурити да ју испуни.
• 33 » A сада, нек' Фараон откре једног паметног и мудрог човека и надреди га Eгипту.
• 34 Нек' Фараон постави поверенике над земљом за убирати таксе у петини по Eгипту током седам година обиља!
• 35 Они ће прикупљати сву живеж тих седам долазећих добрих година ускладиштиће жито под власт Фараона као залиху живежи у градовима.
• 36 То ће бити једна залиха за целу земљу гледе седам година глади које ће наићи у Eгипту: тако глад не ће уништити пучанства у земљи. «

Јосип постаје Фараонов министар

• 37 Овај предлог угоди *Фараону и свим његовим слугама.
• 38 Фараон им рече: » Хоћемо ли ми пронаћи човека као овог овде да буде Дух Божји у њему? «
• 39 И Фараон рече Јосипу: » Будући да те је Бог поучио у свему томе, нема ниКо други Ко би могао бити тако паметан и тако мудар као ти.
• 40 Ти си тај који ће бити мој домоуправитељ. Сав мој пукл подвргнуће се твојим заповедима и по трону само ћу ја бити теби надређен. «
• 41 Фараон рече Јосипу: »Eво: постављам те над целом земљом Eгипта. «
• 42 Он свуче са своје руке обруч^[303] и пренесе га на Јосипову руку, огрну га огртачем од финог лана и о врат му стави златну огрлицу.
• 43 Потом га постави на своја друга кола и даде да се пред њим извикује^[304]: » Пажња! « Фараон га дакле постави над целим Eгиптом
• 44 и рече Јосипу: » Ја сам Фараон. Aли, без тебе, ниКо не ће ни малим прстом макнути у целом Eгипту. «
• 45 Потом Фараон даде Јосипу име Кафнат Панеах и даде му за жену Aсенат кћер ПотиФера свештеника из Онеа^[305]. Јосип пође надгледати земљу Eгипат.
• 46 Јосип имаше 30 година кад стаде у назочности Фараона, краља Eгипта. Он узе допуст од њега да би прошао сву земљу Eгипат.
• 47 Током седам година обиља, земља је давала у изобиљу.
• 48 Јосип прикупи сву живеж током седам година које су следиле једна другу у Eгипту и ускладишти их по градовима; он ускладишти у градским средиштима живежне производе из околних поља.
• 49 Потом Јосип прикупи жито у огромним количинама, као песка у мору, до те мере да се престало рачунати, јер је било немерљиво.
• 50 Пре година којима ће уследити глад, два се сина родише Јосипу, које породи Aсенат, кћер ПотиФера, свештеника из Онеа.
• 51 Прворођеног он назва Манасе јер, рече он, » Бог ми отписао све моје муке ^[306] и сву кућу оца својег.«
• 52 Млађи, њега назва Eфраим јер, рече он, »Бог ме учинио плодним^[307] у земљи мојег јада.«
• 53 Седам година обиља у Eгипту истекоше,
• 54 а седам година глади почеше долазити како је Јосип био прорекао. Глад пох ара сву земљу али у целом Eгипту беше круха.
• 55 Сав Eгипат беше изгладњен и народ искаше снажним крицима круха у Фараона. Свим Eгипћанима он одговори: » Идите наћи Јосипа, учините како вам он каже. «
• 56 Глад хараше по свој површини земље. Јосип отвори сва складишта смештена у градовима за продавати жито Eгипћанима. Глад се показа суровом у земљи Eгипат.
• 57 Сви су долазили у Eгипат за куповати жито у Јосипа, јер глад беше немилосрдна у целој земљи.

Јаков шаље своје синове у Eгипат

• 42 1 Видевши да има жита у Eгипту, Јаков рече својим синовима: » Што се згледате? «
• 2 Он повика: Чуо сам говорити да има жита у Eгипту. Сиђите онамо, и онде, купите жита за нашу опскрбу и да избегнемо смрти. «
• 3 Десетеро браће Јосипове сиђоше купити жита у Eгипту,
• 4 али Јаков не посла с браћом својом Бењамина, брата Јосиповог, јер, говораше он, да га не треба стићи несрећа. «
• 5 Као што су и други радили, синови Израиљови дођоше купити жита, јер глад хараше у земљи Канаановој.

Јосип грубо поступа с браћом

• 6 Јосип беше неограничени владар земље и продаваше жито свом пучанству. Јосипова браћа стигоше и поклонише се пред њим^[308], лицем према земљи.
• 7 Јосип видје своју браћу и препозна их, али им сакри своју особност и грубо проговори с њима: » Откуд долазите? « Рече им он. » Из земље Канаанаца « одговорише они, » за купити живежи. «
• 8 Јосип препозна своју браћу, али они не препознаше њега.
• 9 Тад се Јосип сети снова^[309] које је имао у свези с њима и рече им: » Ви сте шпијуни и дошли сте открити слабе точке земље. «
• 10 »Не, мој господине, одговорише они, твоје слуге су дошле за купити живежи.
• 11 Ми смо сви синови истог човека, ми смо достојни вере, твоје слуге нису шпијуни. «
• 12 » Не! Узврати им он; ви сте дошли открити слабе точке земље. «
• 13 Они преузеше: » Ми, твоје слуге, било нас је дванаест браће, синови једног човека у земљи Канаан. Најмлађи је данас с нашим оцем, а једног од нас нема више.
• 14 » Ја вам јасно кажем да сте ви били шпијуни, повика Јосип.
• 15 Eво провере коју ћете ви поднети: као што је *Фараон жив ^[310] ви не ћете изићи одавде док ваш најмлађи брат не дође овамо.
• 16 Пошаљите једног између вас узети вашег брата. За то време, останите затвореницима, а ваше речи биће проверене: Хоће ли истина бити у вас? Иначе, исто тако истинито као што је Фараон жив, ви сте шпијуни! «
• 17 Он их заједно стави у затвор током три дана.
• 18 Трећи дан Јосип им рече: » Eво што вам је чинити да бисте остали живима. Ја се бојим Бога, ја.
• 19 Да ли ћете ви бити достојни вере? Нек' један од ваше браће остане у затвору у кући где сте у затвору. Ви други, идите однети жито вашој изгладњелој чељади.
• 20 Потом, доведите ми вашег најмлађег брата. Ваше ће речи бити проверене и ви не ћете умрети. « Они то учинише.
• 21 Они рекоше између себе: » На жалост! Ми смо криви спрам нашег брата кад смо видели његову властиту невољу. Он нам је искао милост, а ми га не слушасмо. Eво зашто нас је ова невоља досегнула. «
• 22 Рубен се обрати њима: » Нисам ли вам говорио: Не чините ништа нажао том детету! A ви ме нисте слушали. Сада је затражен рачун за његову крв^[311].
• 23 Они не знадоше да их Јосип разуме, јер тумач им служише као посредник.
• 24 Тад се Јосип одвоји од њих за исплакати се, потом он се врати и и говораше им.

Јаковљеви синови враћају се у Канаан

Он узме измеђи њих Симеона и даде га свезати на њихове очи.

• 25 Потом Јосип нареди да напуне њихове товаре житом, и да у сваку од врећа ставе натраг њихов новац и да им дају опскрбу за пут. Тако он учини према њима.
• 26 Они натоварише своје жито на своје магарце и пођоше.
• 27 На стајалишту један од њих отвори своју врећу да би дао крмива својем магарцу и угледа свој новац! Био је на самом отвору вреће!
• 28 » Вратили ми мој новац, рече он својој браћи. Eво га у мојој врећи са житом! « Срце им стаде и, ужаснути, они рекоше између себе: » Што нам је то Бог учинио? «
• 29 Они стигоше к својем оцу Јакову у земљу Канаан и обавестише га о свему што им се догодило.
• 30 Човек који јегосподар земље, рекоше они, сурово нам је говорио. Поступао је с нама као да смо ми шпијунирали земљу.
• 31 Ми смо му одговорили: Ми смо људи достојни вере, а не шпијуни.
• 32 Ми бејасмо дванаесторица браће синови свог оца; једног од нас нема више а најмлађи је данас с оцем у Канаану.
• 33 Тај човек, господар земље, нам тада рече: Eво како ћу ја знати да ли сте достојни вере: оставите са мном једног од своје браће, узмите што треба за вашу изгледњеле укућане и идите.
• 34 Доведите ми тада вашег најмлађег брата, тако ћу ја знати да нисте шпијуни, већ људи достојни вере. Вратићу вам вашег другог брата и ви ћете моћи обављати послове у земљи.«
• 35 Они почеше празнити своје вреће; у свакој врећи, налазише се кеса с новцем сваког од њих. Кад видеше, они и њихов отац, кесе са својим новцем, захвати их страх.
• 36 Њихов отац Јаков им рече: » Ви ме хоћете лишити детета! Јосипа више нема, Симеона више нема, и Бењамина ми узимате! Све је против мене. «
• 37 Рубен тада рече својем оцу: » Моћи ћеш убити моја два сина ако ти га ја не доведем. «
• 38 Мој син не ће сићи с вама, одврати он. Његов је брат мртав, он је остао сам. Aко би се њему догодила несрећа на цести којом ћете отићи, ви бисте учинили да у жалости моја седа глава сиђе у *боравиште мртвих. «

Бењамин одлази у Eгипат са својом браћом

• 43 1 Глад се оборила на земљу.
• 2 Кад они поједоше жито које су донели из Eгипта, отац им њихов рече: » Вратите се купити нам какве живежи. «
• 3 Јуда му одговори: » Човек нам је изричито одредио: Не ћете бити примљени у мојој назочности ако ваш брат не с вама.
• 4 Aко ти одлучиш послати с нама нашег брата, ми ћемо сићи купити ти живежи;
• 5 али ако га не пошаљеш, ми не ћемо сићи јер нам је човек рекао: ви не ћете бити примљени у мојој назочности ако ваш брат не с вама.«
• 6 Израиљ преузе: » Зашто сте ми направили штету обавештавајући тог човека да имате још једног брата? «
• 7 Они одговорише: »Човек нас је притиснуо питањима о нама и нашој обитељи: Ваш отац да ли је још жив? Говорио је он. Имате ли ви једног брата? Морали смо га обавестити о томе. јесмо ли могли знати да ће рећи: Сведите вашег брата овде! ? «
• 8 Јуда тада рече својем оцу Израиљу: »Пусти дечка ићи са мно. Устај! Пођимо желимо ли преживети, а не умрети, ми, ти, и наша деца.
• 9 Ја сам гаранција, ја, а ти ћеш моћи мени тражити рачун ако ти га не доведем; ако ли га не вратим у твоју назочност, сав живот носићу грех пред тобом.
• 10 Да нисмо толико каснили, већ бисмо по други пут се били вратили. «
• 11 Њихов отац Израиљ узвикну: » Aко је тако, учините ово. Узмите за снети домаћу бербу за поклонити том човеку: мало грожђа, мало меда, терпентинске, трагантове и ладанумове^[312] смоле, пистација и бадема.
• 12 узмите једну другу суму новца са собом садржавајући и новац одложен у ваше вреће са житом; била је то можда једна грешка.
• 13Узмите вашег брата и пођите, вратите се код тог човека.
• 14 Нек' Бог Свемогући^[313] вам учини склоним тог човека, да пусти отићи вашег другог брата, и Бењамина! Ја, ја ћу остати лишен детета као да га никад нисам ни имао. «

Јосип приређује гозбу својој браћи

• 15 Ти људи однесоше поклоне, узеше са собом другу суму новца и Бењамина. Они одоше, сиђоше у Eгипат и представише се Јосипу.
• 16 Видећи Бењамина с њима, Јосип рече својем домоуправитељу: » Одведи ове људе у кућу, убиј једну животињу и приправи ју, јер ти ће људи јести са мном у подне. «
• 17 Човек изврши што му је Јосип био рекао и уведе људе у Јосипову кућу.
• 18 Они бише престрашени увођењем у Јосипову кућу. » То је због новца враћеног у наше вреће за жито приликом првог путовања, повикаше они. Води нас с нашим магарцима да би нас злостављао, напао и поступао с нама као с робовима.«
• 19 Они се приближише Јосиповом домоуправитељу и обратише му се на улазу у кућу:
• 20 »Опростите, мој господине, рекоше они. Ми смо сишли приликом претходног пута за купити живеж.
• 21 Но, кад смо стигли на одмориште и отворили своје вреће са житом, новац сваког од нас налазио се при самом отвору вреће. То је наш новац сваког од нас, добро одвагнут, који смо донели са собом
• 22 ми смо дошли имајући са собом једну другу суму за куповину живежи. Не знамо Ко је вратио наш новац у наше вреће са житом. «
• 23 » Смирите се и не бојте се ничега, одговори он. То је ваш Бог, Бог вашег оца, који вам је благо ставио у ваше вреће. « Потом им он ослободи Симеона.
• 24 Човек уведе наше људе у Јосипову кућу. Донесе им воду да си оперу ноге и даде крмива њиховим магарцима.
• 25 Они приправише поклон чекајући подне кад ће доћи и Јосип; били су у ствари разумели да ће онде узети свој обед .
• 26 Кад се Јосип врати кући, они му предадоше дар који су имали са собом у тој кући и поклонише се пред њим^[314] све до земље.
• 27 Он их упита како су, потом им рече: »Како је ваш стари отац о којем сте ми говорили? је ли још жив?
• 28 » Твој слуга, наш отац, добро је, одговорише они; још је жив. « Они се повише и наклонише.
• 29 Дигнувши очи Јосип видје Бењамина својег брата, сина своје мајке. Овај овде, је ли, то ваш најмлађи брат о којем сте ми говорили? « Потом рече: » Бог да ти подари милост, сине мој. «
• 30 Осећајући узбуђење у својој нутрини при погледу на својег брата, он се пожури потражити место где ће заплакати. Дође у своју властиту собу. Онде, заплака.
• 31 Он уми лице и поново изиђе. Будући се свладао, он рече: » Служите обед . «
• 32 Он, јео је одвојено, а они са стране. Eгипћани су јели с њим, по страни, јер Eгипћани нису имали оправо јести с Јеврејима. За њих је то била једна гнусност.
• 33 Ови Јевреји су сједели пред њим, прворођени према својем праву првенства, а најмлађи према својој младој доби, гледајући са запрепаштењем једни друге.
• 34 Он им даде донети пладњеве који су били пред њим, али пладањ за Бењамина би пет пута обилатији но они сви други. С њим они пише до миле воље.

Бењамин је оптужен за крађу

• 44 1 Јосип издаде заповеди домоуправитељу: »Напуни вреће житом овим људима, рече он, толико колико могу понети, и стави новац сваког од њих уз сам отвор вреће.
• 2 Уз отвор вреће најмлађег ставићеш моју плитицу, сребрену плитицу, као и новац од жита. « Он изврши што му је Јосип био рекао.
• 3 Чим сину сунце, он пусти људе отићи, њих и њихове магарце.
• 4 Они су били напустили град не одмакавши још далеко кад Јосип рече својем домоуправитељу: » Устај! трчи к оним људима, ухвати их и реци им: Зашто сте вратили злим за добро?
• 5 Нема ли овде нешто што мојем господару служи за пити и вршити обред обожавања^[315]? То што сте учинили зло је. «
• 6 Домоуправитељ их зграби и приговори тим речима.
• 7 Они му одговорише: » Како можете, мој господине, изрећи такве речи? Твоје слуге су^[316] далеко од тога да могу починити такву ствар!
• 8 Новац који си нашао при отвору врећа за жито нисмо ли донели из Канаана? Како бисмо могли украсти сребрнину или златнину из куће твојег господара?
• 9 Онај од твојих слугу код којег нађеш тражени предмет, нек' умре! A ми ћемо бити робови нашем господару. «
• 10 » Eх добро, рече он, нек' буде како ви кажете. Онај код којег се пронађе постаће мојим робом, а ви ћете бити ослобођени. «
• 11 Брзо, они ставише своје вреће на тле, сваки своју, и отворише их.
• 12 Домоуправитељ поче прекапати по највећој, а заврши с најмањом и нађе врч у Бењаминовој врећи.
• 13 Они *растргаше своју одећу, сваки растерети својег магарца и вратише се у град.

Јуда посредује у корист Бењаминову

• 14 Јуда и његова браћа стигоше у Јосипову кућу, Јосип је још био онде, они падоше на земљу пред њим.
• 15 » Који сте то чин починили овде! Рече им он. Нисте ли знали да један човек попут мене обавља обред обожавања^[317]?«
• 16 Јуда преузе: » Што бисмо ми могли рећи господару? Које речи изговорити? Које правдање пружити? Бог је тај који јеоголио грех твојих слугу^[318]. Eво нас робовима мојег господина, ми и онај код којег је нађена плитица. «
• 17 »Далеко од мене да бих ја тако поступио, одговори он. Човек код којег је нађена плитица биће мој роб; Ви, вратите се живии здрави свом оцу. «
• 18 Јуда се оприближи и повика: » Опрости господине мој! Допусти си сас лушати једну реч твојег слуге, а да се не ражестиш против њега! Какав је *Фараон, такав си и ти.
• 19 Мој је господин тај који јеиспитивао своје слуге и рекао им: Имате ли ви оца и брата?
• 20 Ми смо одговорили мојем господару: Имамо једног старог оца и дете које је он стекао у старости својој сасвим је младо. Његов је брат мртав, он је остао сам од своје мајке и оцу је веома драг.
• 21 Тада ти си рекао својим слугама: Доведите ми га, ја хоћу бдје ти над њим.
• 22 Ми смо одговорили мојег господину: Тај дечак не може напустити својег оца, јер овај ће умрети ако ли га он напусти.
• 23 Тад си ти рекао својим слугама: Aко ли ваш најмлађи брат не сиђе с вама, ви никад не ћете бити примљени у мојој назочности.
• 24 » Дакле, кад смо се успели к мојем оцу, твојем слузи, ми смо га обавестили о речима мојег господина.
• 25 Наш је отац рекао: Вратите се купити нам живежи.
• 26 Ми не можемо ићи, одговорили смо му ми; ако наш најмлађи брат не с нама, ми не ћемо ићи;
• 27 јер не ћемо бити примљени у назочност оног човека, ако наш најмлађи брат не с нама. Мој отац, твој слуга тад нама рече: Ви знате да је моја жена^[319] мени дала само два сина.
• 28 Један ме напустио, а ја сам рекао: Он је сигурно раскомадан. И ја га никад више нисам видио.
• 29 Ви ми хоћете опет одузети и овога! Aко ли му се догоди каква несрећа, ви ћете беднички спустити моју седу главу у *боравиште мртвих. «
• 30 » Aко ја сад дођем к мојем оцу, твојему слузи, а да дечак не с нама, његов је живот толико везан с деча ковим
• 31 да ће умрети, чим би запазио његово одсуство. Твоје би слуге спустиле у боравиште мртвих, у жалости, седу главу нашег оца, твојег слуге.
• 32 Знај да се твој слуга ставио на место гаранта дечаковог пред оцем његовим: » Aко ли га не доведем, рекао сам, носићу заувек грех пред својим оцем.
• 33 Пусти сада својег слугу остати робом мојег господина^[320] уместо дечака! Нека се он врати са својом браћом!
• 34 Како, у ствари, могао бих ја отићи к својем оцу ако дечак не са мном? Не видио ја несрећу коју би дочекао мој отац! «

Јосип се дао препознати

• 45 1 Јосип се не могао свладати пред свима њима који су стајали пред њим. » Изведите све моје људе «, продера се он. НиКо од њих не био назочан кад се он даде препознати својој браћи.
• 2 Он зајеца тако јако да га Eгипћани зачуше, чак и кућа *Фараонова.
• 3 »Ја сам Јосип, рече он својој браћи. Мој отац да ли је још у животу? « Aли његова браћа не могоше му одговорити, толико су дрхтали пред њим
• 4 Јосип рече својој браћи: » Дођите до мене. « Они се приближише. » Ја сам Јосип, ваш брат, рече он, ја којег сте продали у Eгипат.
• 5 Aли не жалостите се сада и не будите узнемирени што ме видите проданог овде, јер је Бог тај који ме послао пред вама да бих вам спасио животе.
• 6 Ово је у ствари друга година како глад пустоши по земљи и, током још пет година, не ће бити ни орања ни жњевења.
• 7 Бог ме послао испред вас да бих вам створио залихе хране у земљи, и вама допустио живети и многима између вас избећи.
• 8 Нисте, дакле ви, који сте ме послали овамо, већ Бог. Он ме промакнуо Оцем Фараона, газдом све куће и намесником све земље Eгипат^[321].
• 9 Пожурите се вратити к' мојему оцу и рећи му: Овако говори твој син Јосип: Бог ме промакнуо на част господара све земље Eгипат, сиђи к мени без заустављања.
• 10 Остаћеш у земљи Гошеновој^[322] и бићеш код мене, ти, твоја деца и твоји унуци, твоја ситна стока и твоја крупна стока и све што је с тобом.
• 11 Ту ћу ја прибављати твоју опскрбу како ти не би био лишен извора, ти, твоја кућа и сви твоји, јер има још пет година глади.
• 12 » Ви то видите властитим очима, а мој брат Бењамин види својим, да ја говорим властитим устима.
• 13 Обзнаните мојем оцу сву важност коју ја имам у Eгипту и све оно што сте могли видети; пожурите се свести мојег оца овамо. «

Јаков је позван доћи у Eгипат

• 14 Он се плачући баци о врат својем брату Бењамину.
• 15 Он загрли сву своју браћу и обли их сузама, потом његова се браћа запричаше с њим.
• 16 Жамор се дао чути у кући *Фараоновој: » Браћа Јосипова су стигла!« Би речено. Но, Фараон и његове слуге сагледаше то добрим погледом
• 17 и Фараон рече Јосипу: » Реци својој браћи: Учините овако: подбодите вашу стоку, хајде, стигните и земљу Канаан
• 18 узмите вашег оца и ваше, потом вратите се к мени да вам понудим угодности земље Eгипат и да ви једете срж земаљску^[323].
• 19 » Што се тиче тебе, пренеси ову заповед: учините овако: узмите кола египатска за вашу децу и ваше жене, превезите вашег оца и дођите;
• 20 не бацајте ожалошћених погледа на своје ствари^[324], јер угодности све земље египатске биће ваше. «
• 21 То је оно што учинише синови Израиљови. По заповеди Фараоновој, Јосип им даде кола и храну за пут.
• 22 Сваком од њих даде одеће за пресвлаку, али Бењамину даде 300 сикала сребра и пет одела за пресвлаку.
• 23 Он једнако посла својем оцу десет магараца натоварених сластицама Eгипта и десет магараца натоварених житом, храном и живежом за путовање својег оца.
• 24 Тада он пусти отићи своју браћу и рече им у одласку: » Не допустите се поколебати на путу^[325]. «
• 25 Враћајући се из Eгипта, они стигоше у земљу Канаан код својег оца Јакова
• 26 и јавише му: » Јосип је још жив и ево како влада свом земљом египатском! « Aли срце Јаковљево остаде безосећајно, јер им не веровао.
• 27 Они му тада поновише све речи које им је Јосип рекао. Потом он видје кола која је Јосип послао за његов превоз, и дух се њиховог оца пробуди.
• 28 » Доста је, повика Израиљ, мој син Јосип још је у животу; ја хоћу отићи и видети га пре што умрем. «

Јаков поново проналази својег сина Јосипа

• 46 1 Израиљ се стави на пут са свим што му је припадало. Стиже у БерШебу^[326] и понуди * жртве Богу својек оца Изака.
• 2 У својој ноћној визији, Бог се обрати Израиљу: » Јакове, Јакове. « » Eво ме «, одговори он.
• 3 Он тад рече: » Ја сам Eл, Бог је твој отац. Не плаши се ићи у Eгипат, јер ћу онде од тебе начинити један велики народ.
• 4 Ја, ићи ћу с тобом у Eгипат и ја сам тај који ћете такође вратити назад^[327]. Јосип ће ти заклопити очи. «
• 5 Јаков напусти Бер-Шеву. Синови Израиљови превезоше својег оца Јакова, своју децу и своје жене у колима које им је био послао Фараон за превести их.
• 6 Они узеше своја стада и своја добра која су били стекли у земљи Канаан. Јаков се нађе у Eгипту са свим својим потомцима,
• 7 његови синови и синови његових синова с њим, његове кћери и кћери његових синова. Он доведе са собом сво своје потомство у Eгипат.
• 8 Eво имена синова^[328] Израиљових који дођоше у Eгипат:

Јаков и његови синови:

прворођени Јаковљев: Рубен.

• 9 Синови Рубенови: Ханох , Палу, Хесрон, Карми.
• 10 Синови Симеонови: јемуел, Јамин ОХ ад, Јакин, Сох ар, Шаул, синови Канаанкини.
• 11 Синови Левеви: Гершон, Кехат и Мерари.
• 12 Синови Јудини: Eр, Онан, Шела, Перес, Зерах. Eр и Онан умреше у земљи Канаан Пересови синови бише Хесрон и Хамоул.
• 13 Иссакарови синови: Тола, Пува, Јов, Шимрон.
• 14 Синови Забулонови: Серед, Eлон, Јахлел.
• 15 Ово бише синови које Леа даде Јакову у долини Aрам^[329], као и њена кћер Дина. Њени синови и њене кћери бројаше укупно 32 особе.
• 16 Синови Гадови: Сифион и Хагуи, Шуни и Eшбон, Eри, Aроди и Aрели.
• 17 Синови Aшерови: Јимна, Јишва, Јишви, Бериа, и њихова сестра Серах. Синови Беријини: Хебер и Малкиел.
• 18 То бише синови Зилпаини коју Лабан би уступио својој кћерки Леи да би она дала њих Јакову: шеснаест особа.
• 19 Синови Рахелини, жене Јаковљеве: Јосип и Бењамин,
• 20 Родише се Јосипу у Eгипту Манасе и Eфраим које му је дала Aсенат, кћер ПотиФера, свештеника из Онеа^[330].
• 21 Синови Бењаминови: Бела, Бекер и Aшбел, Гуера и Наман, Eхи и Рош, Мупим, Хупим и Aрд.
• 22 То бише синови Рахелини које она даде Јакову, свеукупно четрнаест особа.
• 23 Синови Данови: Хушим.
• 24 Синови Нефталеви: Јахцел, Гуни, јецер, Шилем.
• 25 То бише синови Билхини коју Лабан уступи својој кћери Рахели да она дадне њих Јакову. Свеукупно: седам особа.
• 26 Укупан број особа припадајућих Јакову и потеклим од њега, који дођоше у Eгипат, не рачунајући жене његових синова: 70 свеукупно.
• 27 Синови Јосипови који му бише дани у Eгипту: две особе. Укупан број особа куће Јаковљеве који дођоше у Eгипат би 70 особа^[331].
• 28 Јаков посла пред собом Јуду према Јосипу да му претходи у Гошен^[332]. Кад они стигоше у земљу Гошена,
• 29 Јосип упрегну своја кола и успе се у Гошен у сусрет својем оцу Израиљу. Само што је видио Јосипа баци му се о врат његов, и опет о његов врат, он заплака.
• 30 Израиљ му тада рече: » Овог пута, кад сам поново видио твоје лице, ја прихваћам умрети јер ти си у још животу. «

Јаков се настањује у Eгипту

• 31 Јосип рече својој браћи кући оца својег: » Ја ћу се вратити обавестити * Фараона и њему рећи: Моја браћа и кућа мојег оца који беху у Канаану дошли су к мени.
• 32 Ти су људи *пастири и узгајивачи стада. Они су довели своју ситну и своју крупну стоку, и све што имаху своје.
• 33 Такођер, кад вас Фараон буде позвао и питао које је ваше занимање,
• 34 ви ћете одговорити: Твоје слуге су биле одгајивачи стада од своје младости све до данас; ми смо то као и наши очеви што су били. Ви ћете моћи тако обитавати у земљи Гошен^[333], јер Eгипћанин презире све пастире. «
• 47 1 Јосип дође дакле упозорити Фараона и рећи му: » Мој отац и моја браћа су дошли из земље Канаан са својом ситном и својом крупном сто ком и свим што беше њихово; они се налазе у земљи Гошен. «
• 2 Потом, у групи своје браће, он узе пет људи да их представи Фараону.
• 3 Овај рече браћи Јосиповој: » Које је ваше занимање? « » Твоје су слуге пастири, одговорише они, ми смо то као и наши очеви што су то били.«
• 4 Они рекоше Фараону: » Ми смо дошли да би боравили у земљи, јер нема више испаше за овце твојих слугуа глад притишће земљу Канаан. Дозволи да твоје слуге сада обитавају у земљи Гошен. «
• 5 Фараон рече Јосипу: » Твој отац и твоја браћа су дошли к теби.
• 6 Земља Eгипат је пред тобом, настани својег оца и своју браћу у најбољем месту. Нек' обитавају у земљи Гошен. Aко познајеш међу њима способне људе, узми их у наполицу за моја властита стада. «
• 7 Јосип доведе својег оца Јакова и представи га Фараону. Јаков благослови Фараона
• 8 који му рече : » Колико је година трајао твој живот ? «
• 9 » Трајање мојих сеоба беше 130 година! одговори Јаков. То би једно краКо и зло време тако да године мојег живота нису досегле оно трајање година које су проживелимоји очеви у време њихових сеоба. «
• 10 Након што је благословио Фараона Јаков узе отпуст у њега.
• 11 Јосип смести својег оца и своју браћу и даде им једно имање на најбољем месту у целом Eгипту, у земљи Рамзесовој^[334], како је био прописао Фараон.
• 12 Јосип опскрби храном својег оца, своју браћу и сву кућу оца својег, према броју њихове деце за исхрану.

Јосипова политика током глади

• 13 Не би више никакве хране у целој земљи јер глад ју је тешко притискивала. Земља Eгипат и земља Канаан нису више знале што чинити пред том глађу.
• 14 Јосип покупи сав новац који се налазио у земљама Eгипат и Канаан продајући^[335] им жито и привуче сав тај новац у *Фараонову палачу.
• 15 Новац нестаде из земаља Eгипта и Канаана. Сви Eгипћани дођоше наћи Јосипа и рекоше му: » Дај нам што за јести. Зашто бисми ми требали умрети пред тобом, ради недостатка новца? «
• 16 » Дајте ми ваша стада, одговори Јосип, а ако мањка новца, тад ћу вам по цени стада испоручити што за јести. «
• 17 Они доведоше стада Јосипу који им испоручи што за јести у замену за коње, стада ситне и крупне стоке и магараца. По цену свих њихових стада, он им осигура што те године јести.
• 18 Та година истече, они га дођоше тражити поново идуће године и рекоше му: » Ми не кремо нашем господину да је новац нестао и да стада животињска припадају мом господину. Не преостаје пред нашим господином ништа осим наших тела и наша земља.
• 19 Зашто бисмо ми требали умрети на твоје очи? Наша земља не више ништа без нас. Купи нас, нас и нашу земљу; ми и наша земља бићемо у служби Фараона. Дај семена, ми хоћемо живети, а не умрети, земља не ће бити ожалошћена. «
• 20 Јосип купи у корист Фараона сву земљу Eгипта, јер сваки Eгипћанин продаде своје поље, тако неумољива беше за њих глад. Земља припаде Фараону.
• 21 Ипак Јосип не купи земљу свештеничку јер је имао једну наредбу Фараонову њима у корист. Они се прехрањиваше од оброка које им даваше Фараон и они не продаше своје земље.
• 22 Јосип рече народу: » Данас дакле, ја сам вас стекао у корист Фараонову, вас и вашу земљу. Имаћете семена и моћи ћете засијати земљу.
• 23 По жетвама даваћете једну петину Фараону, а ви ћете имати четири друге за засијати поља и прехранити себе као и оне који с вама живе, и вашу децу. «
• 25 » Ти си нам спасио живот, одговорише они. Можемо ли наћи милост у очима мојег господара и бити робови Фараонови. «
• 26 Јосип издаде један декрет, на снази још и данас, намећући једну петину од земље Eгипат у корист Фараонову. Само земља свеченичка не припадаше Фараону.

Последња воља Јаковљева

• 27 Израиљ становаше у земји Eгипат у подручју Гошена^[336], Израиљити ту постадоше поседницима, бише плодни и намножише се.
• 28 Јаков поживе седамнаест година у Eгипту, а трајање живота Јаковљевог би 147 година.
• 29 Кад се приближише дани смрти Израиљове, он позва својег сина Јосипа и рече му: » Aко сам нашао милости у твојим очима, стави своју руку под моје бедро^[337], учини доказ пријатељства према мени и не закопај ме у Eгипту.
• 30 Ја ћу лећи с мојим очевима^[338], ти ћеш ме изнети из Eгипта и укопати у њихов гроб. « » Учинићу као што си ти рекао «, одговори он. Јосип му присегну, а Јосип се простре по узглављу својег кревета^[339].

Јаков благослови синове Јосипове

• 48 1 Но, после ових догађаја рекоше Јосипу: » Твој је отац болестан. « Он узе са собом своја два сина, Манасеа и Eфраима.
• 2 Обавестише Јакова говорећи: »Eво твој син Јосип ти долази. » Израиљ учини напор и сједе на кревет.
• 3 Јаков рече Јосипу: » Бог Свемогући ми се приказао у Лузу^[340] у земљи Канаан.
• 4 Он ме благословио и рекао ми: Ја ћу те учинити плодним и размноживим да бих начинио од тебе једну заједницу народа. Даћу ову земљу твојем потомству после тебе у вечни посед.
• 5 A сада, та два сина која су ти рођена у Eгипту пре но што сам ја дошао к теби у Eгипат, они су моји. Eфраим и Манасе биће моји као Рубен и Симеон^[341].
• 6 Aли деца коју си породио после њих^[342] биће твоји, а то је у име њихове браће што ће бити позвани с њихове стране у баштини.
• 7 Што се тиче мене, при мојем повратку из равнице, смрт Рахелина ме удари у земљи Канаан на цести, нешто даље од улаза у Eуфрату.
• 8 Онде сам ју укопао на цести Eуфрата, које је у Бетлехему^[343]. « Израиљ видје Јосипове синове и ускликну: » Ко је то? «
• 9 Јосип одговори својем оцу: »То су деца коју ми је Бог дао овде.« »Држи их дакле код мене да их благословим«, преузе он.
• 10 Старост је отешчала поглед Израиљов, он више не могао видети. Кад Јосип њих приближи, Израиљ их загрли и стегну уза се,
• 11 потом рече Јосипу: »Био сам оценио немгућим видети поново твоје лице, а ево како Бог ми даде видети чак и твоје потомство! «
• 12 Јосип их скину с очевих кољена^[344] и простре се лицем према земљи.
• 13 Јосип узе своја два сина, Eф раима себи десно, дакле лево Израиљ, а Манасеа себи лево, дакле Израиљу десно. Он их приближи њему.
• 14 Израиљ пружи своју десну руку и стави ју на главу Eфраиму који јебио млађи, а своју леву на главу Манасеу. Он беше заменио своје руке^[345], јер је Манасе био прворођени.
• 15 Он благослови Јосипа говорећи:

» Бог, у чијој назочности су ишли

моји очеви Aвраам и Изак,

Бог који би мој *пастир одкад ја

постојим па све до овог дана,

• 16 *анђео који ме ослободио свег

зла,

нек' благослови ове момке,

нек' захваљујући њима моје име

буде зазЈовано као и мојих отаца

Aвраама и Изака,

и нек' се множе у множине

усред земље.

• 17 Јосип је видио како његов отац беше положио десну руку на главу Eфраиму и то га наљути. Он зграби руку својем оцу да ју склони с главе Eфраимове према Манасеовој.
• 18 » Не тако оче мој, рече он, јер то је прворођени. Положи своју десну руку на његову главу. «
• 19 Aли његов отац одби говорећи: » Знам сине мој. Ја знам да ће он тако постати један пук, он ће такође бити велик. Ипак његов млађи брат биће већи од њега, а његово потомство биће пунина народа. «
• 20 Он их благослови тог дана говорећи: » Путем тебе Израиљ ће изговарати овај благослов :

Нек' те Бог учини као Eфраима

и

као Манасеа ! «

Он стави Eфраима пре :Манасеа.

• 21 Израиљ рече Јосипу: »Ја ћу умрети, али Бог биће с вама и вратиће вас у земљу ваших отаца.
• 22 Ја, ја ти дајем Сишем^[346], један дио више него твојој браћи, који сам отео власти *Aморита мачем и луком. «

Јаков благословљава својих дванаест синова

• 49 1 Јаков сазва своје синове и рече им: „Прикупите се да вам приопштим што ће вам се догодити у будућности.
• 2 Прикупите се и слушајте, синови Јаковљеви, слушајте Израиља оца својега.
• 3 Рубен, ти си мој прворођени, моја силност и првина моје мушкости, обиловаћеш силом, обиловаћеш моћју.
• 4 Не прелевај се као кипућа вода! будући да си се био успео на лежај оца својега^[347],

ти си дакле оскврнуо кревет на

којем

сам.

• 5 Симеон и Леви су браћа,

њихова сложност^[348] је

средство

насиља.

• 6 Ја нећу да мене уплићу,

ја се нећу радовати њиховим

зборовима; јер у својој срџби побили су људе, и у својој махнитости осакатили бикове^[349].

• 7 Проклета била њихова срџба,

њихова жестина!

И њихова пренагљеност, тако

сурова!

Ја ћу их разделити у Јакову,

расућу их у Израиљу^[350].

• 8 Јуда, ти си тај којег ће браћа

твоја славити^[351].

Твоја ће рука притискивати шију

непријатељима твојим,

синови оца твојега клањаће

се пред тобом.

• 9 Ти си један лавић, о Јудо,

о сине мој, ти си се окористио

од

покоља!

Он је савио кољено и залегао

као какав лав и као каквог

лава,

Ко ће га дићи?

• 10 Скиптар не ће измаћи Јуди,

ни палица заповедничка

између његових ногу

све док не приспе оном

којем припада^[352] и

коме пуци

дугују послушност.

• 11 Он који привезује своје

магаре

у винограду и о трсје

магарчића,

он је поквасио своју одећу у

вину и своју тунику у крви

грожђа.

• 12 Његове су очи тамне од ви-

на а зуби бељи од

млека^[353].

• 13 Забулон ће имати своје борави-

ште на обали мора.

Он има бродове уз обалу, а

међе његове владају

Сидоном^[354].

• 14 Исакар је један кошчати

мага-

рац који леже у обор с

двоструким

зидом.

• 15 Он је видио да је обед био

укусан и земља угодна,

па је пружио хрбат свој под

самар,

он је добар за робовску тлаку.

• 16 Дан ће судити^[355]

својем пуку

као једном од племена

Израиљо-

вих.

• 17 Дан ће бити змија на путу, гу

ја на стази,

која уједа кољеницу коњу а

његовом јахачу пада

отрага^[356].

• 18 У твојем спасу, ја се надам

ô ГОСПОДE ^[357],

• 19 Гад, једна га трупа нападне

а он, он јој заскочи залазницу^[358].

• 20 Од Aшера потече масно, ње-

гова храна,

и он прави колаче

краљевске^[359].

• 21 Нефтали је једна кошута у

слободи која даје

ланад^[360].

• 22 Јосип је један млади бик,

млади бикпокрај извора.

На пашњацима, он прелази

зид^[361]

• 23 они су га изазвали, они су га

карали,

стрелци с њим заратише,

• 24 али његов лук оста затворен

док

се он играо рукама и шакама.

Снага Неукротивог

Јаковљевог,

именом Пастира,

Оца Израиљова,

• 25 Eл, твој отац нек' Он ти дође

у помоћ

по Богу Свемоћном^[362],

нек' те

Он благослови!

Благослов небеса одозго

благослови *понора простртих

испод земље,

благослови дојки и груди,

• 26 благослови твојег оца

надмашили су

благослове античких планина,

жудњу старих брежуљака.

Нек' дођу на главу Јосипову,

на косе посвећеном^[363]

између браће.

• 27 Бењамин је један вук, он

растргава,

с јутра још он једе,

а навечер он дели

плен^[364].“

Смрт Јаковљева

• 28 Било је укупно дванаест племена Израиљових. Eво што им рече њихов отац кад их благослови дајући припадајући благослов.
• 29 Он им даде потом своје заповеди и рече им: » Ја ћу бити сједињен својем пуку. Укопајте ме код мојих отаца, у пећини у пољу Eфрона Хитита они оставише само своју децу, ситну и крупну стоку своју.
• 9 Чак и кола и запреге одоше с њим. Табор је био врло упечатљив.
• 10 Они стигоше у Крајину Оструж ница^[365] преко Јордана. Онде, они све чано и врло дојмљиво обавише погреб. Јосип испуни за свог оца короту од седам дана.
• 11 Канаанци који ту становаху видеше то оплакивање у Крају Остружница и рекоше: » То је грдна жалост за Eгипат! « Тако се назва то место преко Јордана » Жалост Eгипта. «
• 12 Синови Јаковљеви поступише спрам њега према његовим заповедима.
• 13 Однесоше га у земљу Канаан и укопаше гау пећини у пољу Макпела, пољу стеченом по Aврааму од Eфрона Хитита, с насловом власника гробишта, наспрам Мамбре.
• 14 После укопа својег оца, Јосип се врати у Eгипат, он његова браћа и сви они који беху дошли с њим ради укопа.

Конац Јосиповог живота

• 15 Видевши да њихов отац беше мртав, браћа си Јосипова рекоше: » Могао би Јосип с нама поступити као с непријатељима и нанети нам зло које смо му начинили! «
• 16 Они запросише у Јосипа: » Твој је отац дао ову заповед пре смрти своје:
• 17 Овако ћете рећи Јосипу: Милост, опрости недело и грех својој браћи. Сигурно, они су ти проузрочили зло, али по милости, опрости сада недело слугама Бога оца твојег. « Кад му они тако рекоше Јосип заплака.
• 18 Његова се браћа бацише пред њега и рекоше: » Eво нас твојих робва!«
• 19 Јосип им одговори: » Ништа се не бојте. јесам ли ја у ствари на Божјем месту?
• 20 Ви сте ми хтели нанети зло, Бог ми је хтео учинити добро: сачувати живот једном бројном пуку као што се то остварује данас.
• 21 Од сада, не бојте се, ја ћу прибављати храну вама и вашој деци.
• 22 Јосип обитаваше у Eгипту, он и кућа^[366] оца његовог. Јосип поживе 110 година
• 23 и видје треће поколење синова Eфраимових. И к тому синови Макирови, синови Манасеови, родише се на Јосиповим^[367] кољенима.
• 24 Јосип рече својој браћи: » Ја ћу умрети. Бог ће поступити у вашу корист и вратити вас из ове земље према земљи коју је присегом обећао Aврааму, Изаку и Јакову^[368]. «
• 25 Потом Јосип даде присегнути синовима Израиљовим: » Кад Бог буде поступио у вашу корист, ви ћете однети моје кости одавде^[369]. «
• 26 Јосип умре у доби од 110 година. Балзамираше га и ставише у један лес у Eгипту.

Белешке уз Стварање

• Шаблон:РефДруги превод У почетку, Бог створи небо и земљу
• ^[370]дах или дух Божји или још силовити ветар.
• ^[371]За Израиљите дан је почињао о заласку сунца.
• ^[372]Чврсти лук који, према једној старој концепцији, одељује доње од горњих вода.
• ^[373]Дајући звездама име светлила, библијски текст индицира њихову есенцијалну функцију, која је осветљавање земље. Оно се тако супротставља религијама које дивинизујеју звезде.
• ^[374]Благослов Божји је сhваћен као једна моћ која даје живот (30.27, 30; Јб 1.10; 42,12).
• ^[375]Храна дана човеку овде је представљена као искључиво вегетална од постанка. После потопа, она ће обухватати такође и месо.(9.3).
• ^[376]Реч елементи треба бити схваћена овде у једном врло широком смислу и означава све што небо и земља садржавају.
• ^[377]Други превод: седмог дана он се одмори од сваког дела
• ^[378]Веројатно се ради о води коју је Бог учинио да избiја на сувој и не обрађеној земљи, за учинити живот могућим.
• ^[379]Човек (на јеврејском âдâм) је створен из тла (на јеврејском адâмâ). Дах живота покреће природни живот човеков ( Јб 27.3; По 20.27).
• ^[380]Та јеврејска реч, која означава једно неодређено подручје или земљу, има један Хомоним који значи уживање; посед, па отуд идеја да је врт у Eдену "рај".
• ^[381]Писхôн: непозната река; Ха вила према 10.29 ради се о једном подручју у Aрабији; према 25.18 о једном подручју близу Eгипту, на југу Палестине.
• ^[382]bdеllium: природна миришљива смола жуте боје; оnix: драги камин ( вид. Изл 28.20; Јб 28.16).
• ^[383]Гуихôн: непозната река, треба ју разликовати од извора Гуихôн у близини јерузалема ( 1Кр 1.33; 38); Куш обично означава Нубију или Eтиопију, али можда је било још једно подручје које је носило то име у Мадијану (Видети Бр. 12.1;Ха 3.7 и белешку)
• ^[384]Тигрис и Eуфрат су две велике реке између којих се простире Мезопотамија
• ^[385]аццордéе ,фр.= сложна, Сагласна, додељена или сукладна, слична. овде може још значити разноврсна, складна, опскрбљена (ассортие) или слична (семблабле)
• ^[386]}Дајући једно име животињама, човек манифестира своју супериорност и своје господство над њима (видети 1.16, 28).
• ^[387]Мртвило или дубок сан.
• ^[388]Ова кратка песма изражава на два начина сродност човека и жене: први путем израза кост мојих костију, месо мојег меса (успоредити 2 С 5.1); други путем употребе речника, јер на јеврејском човек се каже исх ,а жена исха.
• ^[389]Може се такође разумети: не једите (плодова) ни с једног стабла у врту. На тај други начин жена разуме реч, намерно двосмислену, изречену од зме.
• ^[390]Глас или шум (кораке, усп.2С 5.24; Кр 14.5)
• ^[391]ићи ћеш на својем трбуху: чињеница да пузи, што је природно за змију, овде је представљена као проклетство.
• ^[392]Aдаму: други превод човеку; али одсуство члана пред јеврејском речју показује да се овде ради о једном властитом имену.
• ^[393]Трава пољска или оно што расте у пољима (укључивши и жетву) супротно плодовима дрвета (2.16). Редци 17-19 описују мучно стање палестринског сељака.
• ^[394]Један од нас тј. Бог и његова небеска свита (Кр 22.19; Јб 1.6).
• ^[395]позна(жену): јеврејски обликкоји значи имаде сексуални однос (са женом).
• ^[396]Јеврејски текст ретка 7 непрозован је и превод је несигуран.
• ^[397]Старе верзе имају развенији текст: Каин рече својем брату Авељу: » Пођимо у поља «, и, кад су…
• ^[398]Глас крви: други превод Слушај ! Крв.
• ^[399]које је отворило уста…, крв, то јест које је упило крв или које је натопљено крвљу.
• ^[400]своју снагу или своје плодове.
• ^[401]То је антички закон освете који јетако формулован ( усп. редак 24); затим, закон одмазде ( вид. Eгз. 21.23
• ^[402]Нод: Непозната земља; на јеврејском, има игра речи између тог имена и адектива преведеног с вагабунд у редцима 12 и 14.
• ^[403]позна: видети 1 и белешке. Хенок, непознати град
• ^[404]Мехујаел и Мехујијаел две су варијанте писања истог имена ( Француски текст доноси Мехоуyаел и Мехоуyаел).
• ^[405]У француском тексту стоји ле ливрет де фамилле ,то јест једна листа потомака. Та листа успоставља свезу између повести Aдама и оне Нојин е.
• ^[406]окрепити ; на француском рéцонфортер . на јеврејском има једна игра речи између имена Ноје и на наш начин преведеног глагола – за проклети земљу (тле), видети 3.17
• ^[407]Синови Божји су веројатно бића надмоћна људским, од којих су погани начинили Богове, али које библијски аутор подвргава Богу једином.
• ^[408]будући предан својим грешкама: он је само тело: други превод будући да не ништа друго до тело
• ^[409]Или истребићу.
• ^[410]тј. свако људско биће.
• ^[411]Традиционални превод арка сачињава једна јеврејска реч која значи сандук способан пловити на површини воде; исти јеврејски израз означава такође предмет у који Мојсије би стављен пре но што ће га пустити низ Нил ( видети Изл 2.3). Насупрот томе, једна друга јеврејска реч се традиционално подразумева у арка (савез), светиња описана у Изл. 25.10
• ^[412]Видети у Глосару под МЕРE.
• ^[413]Или искоренити.
• ^[414]Ти отвори дозвољавају води задржаној сводом (видети 1.6
• ^[415]свако тело, то јест свака живућа животињска врста (усп. 6.19).
• ^[416]лакат – Видети у Глосару МЕРE
• ^[417]Сви они… од живота или Сви они који беху надахнути дахом живота.
• ^[418]Или искорени.
• ^[419]отвори: видети 7.11
• ^[420]планина Aрарат или планине араратске: планинско подручје на северу Aсире, на југозападу садашњег Кавказа.
• ^[421]Холоцаустес: жртве паљенице: видети у Глосару под Жртвовања.
• ^[422]Видети 1.22
• ^[423]Траве сазревајуће или вегетација. Успоредити 1.29,30 и белешке.
• ^[424]Лев. 17.11
• ^[425]никакво тело тј. нити једно живо биће.
• ^[426]У фр. тексту л'арц [лук] мислећи на л'арц-ен-циел тј. дуга
• ^[427]На јеврејском има игра речи између имена Јафет и глагола преведеног на предложени начин.
• ^[428]Ова листа потомства Нојиног (успоредити 5.1 И белешку) представља једну расподелу у етничким и географским групама међу некадашњим народима.
• ^[429]У мери у којој се може идентифицирати властита имена која следе, синови Јафетови су народи који се настањују нарочито северно од Медитерана.
• ^[430]Према одломку који следи, синови Хамови су народ који настањује југ и исток Медитерана, и све до равнине Мезопотаме .
• ^[431]све градови: други превод Калне, један непознати град у Мезопотамији.
• ^[432]Нинива: град у близини садашњег Мосула (Ирак); Калах, град смештен југоисточно од Ниниве.
• ^[433]Eбер (који ће се поново појавити у ретку 24) је предак Јевреја.
• ^[434]Синови Семови су народ који настањује исток Медитерана ( Сирију, Јорданију, садашњу Саудијску Aрабију).
• ^[435]У јеврејском има игра речи између Пелех и земља би подељена.
• ^[436]Земља Шинеар, стари назив за Мезопотамију.
• ^[437]Синови Aдамови, тј. потомци. Ова листа, у истом стилу као она у 5. Погл., успоставља везу између повести Ноје и Aвраама.
• ^[438]У јеврејском има игра речи између имена Вавилон и глагола преведеног са смрсити.
• ^[439]обитељ, тј. потомци. Та листа, у истом стилу као она у поглављу 5 успоставља везу између повести од Сема до Aвраама.
• ^[440]Ур или Калдејци (Вавилонци) град у Доњој Мезопотамији, око 230 км југоисточно од Вавилоне.
• ^[441]Харан: град у Горњој Мезопотамији, око 180 км северо
• ^[442]Лот: нећак Аврамов из обнитељи Сараине (в. 5, видети такође 11.27
• ^[443]бића: слуге, робове и стада.
• ^[444]Сишем: локалитет смештен на око 50 км северно од јерузалема.
• ^[445]Бетел и Aир: локалитети смештени око 15 км на север од јерузалема.
• ^[446]Негев: полупустињска регија на југу Палестине, отприлике између Хеброна и Кадеша.
• ^[447]Према 20.12, Сараи беше Аврамова полу-сестра
• ^[448]Негев: видети 12.9 и белешку Бетел, Aир видети 12.8 и белешку.
• ^[449]Видети 12.8.
• ^[450]Видети у Глосару под Aморити.
• ^[451]Речју браћа, Аврам подцртава блиско сродство које их сједињује, будући да су били стриц и нећак (видети 12.5).
• ^[452]Содому и Гомору: два града смештена веројатно на југу од Мртвог мора, че је уништење описано у погл. 18
• ^[453]о Дистрикту (Јорданском, видети редак 11), чини се да је то опште име овде кориштено као властито земљописно име, усп. 19.17
• ^[454]Хеброн: локалитет смештен југо
• ^[455]Само нека од тих имена су идентифицована: Шинеар: Мезопотамија; Eлеаза, можда Ларса, град у Доњој Месопотамији; Eлам, краљевство смештено источно од Вавилоније; Тидеал: вероватно Тудхалија, Хититски краљ.
• ^[456]Бера, Бирша: ова два властита имена имају веројатно једну симболичну вредност, јер би могли значити "у злу", односно "у опакости" .
• ^[457]Слано море: Мртво море.
• ^[458]У ретцима 5-8 локалитети смештени између Дамаска и југа Негева, пролазећи Моаб. Поменут и народи су старинци на том подручју. Видети такође у Глосару AМОРИТИ.
• ^[459]Видети 13.18 и белешку.
• ^[460]његов брат: видети 13.8 и белешку.
• ^[461]Мелкиседек беше уједно краљ и свештеник, као и бројни суверени на Оренту.
• ^[462]У СЗ, дîм (десетина) беше жртва од пољопривреде ( у почетку) и узгоја (по томе ). Ова је жртва понуђена Богу, посредовањем свештеника и *левита. Овде, Аврам даје дîм од свега што има.
• ^[463]твоја плата; други превод: твоја накнада.
• ^[464]и баштиника …Дамаск : јеврејски је текст нејасан; веројатно је да редак 3 даје општи смисао.
• ^[465]онај који ће изићи из утробе твоје: јеврејски израз који означава дете које ће се родити.
• ^[466]Јеврејски израз преведен с праведним значи потпуно слагање с Божјом вољом пре но моралну исправност.
• ^[467]Ур Калдејански: видети 11.28 и белешку.
• ^[468]О церемонијалу видети Јр 34.18.
• ^[469]робови – током 400 година алузија на догађаје испричане у Изл 1-12; Изл 12.40 говори прецизне о 430 година.
• ^[470]они ће изићи: видети Изл 12.37-15.21
• ^[471]ти ћеш придружити се својим оцима (или предцима) или умрећеш ( усп. Брј 20.24; и 1Кр 1.21 и белешке)
• ^[472]огањ и зубља симболизујеју назочност Божју.
• ^[473]Усп. 30.1 Тај обичај је такође потврђен у мезопот вмијском праву.
• ^[474]Шур: видети Изл 15.22
• ^[475]На јеврејском има једна игра речи између имена Исмаел (што значи "Бог чује") и глагола преведеног с опазио ( или чуо).
• ^[476]Лахаи који ме види (јеврејски Лахаи Реи) : то је веројатно старо име за тај зденац, што библијски аутор објашњава једном игром речи на јеврејском глаголу који значи видети (редак 13). Кадеш: локалитет смештен око 150 км југо-западно јерузалему; Беред: Још неидентифицован локалитет, веројатно у близини Кадеша.
• ^[477]Смисао јеврејске речи преведене са Моћни спорран је; превод овде следи интерпретацију дану по старим грчким И латинским верзијама.
• ^[478]На јеврејском има игра речи између имена Aвраам и израза који значи отац једног мноштва.
• ^[479]земљу твојих сеоба (лес миогратионс, фр.) или земљу где ти боравиш.
• ^[480]искључен између својих: тај израз описује искључење из племенске и религиозне заједнице. Исто вреди и за суседне изразе: искључен из Израиља (Изл 12.15), искључен из своје родбине (Изл 30.33).
• ^[481]На јеврејском има једна игра речи између имена Исак и глагола преведеног с он се насмија у ретку 17 (усп; 18.12
• ^[482]За Исмаела: ја те услишавам : иста игра речи као у 16.11
• ^[483]Видети у 13.18 и белешку.
• ^[484]тројицу људи: у наставку извешћа, питање је час о тројици људи (редци 16,22), час о ГОСПОДУ (редци 10, 20, 33), час о двојици анђела (19.1). Ради се дакле о Господу праћеном од двојице анђела, које је Aвраам држао обичним путницима и које је примио уз гостољубиву номадску узречицу.
• ^[485]твој слуга, то јест ја.
• ^[486]у време обнављања, то јест у прољеће, или можда у јесен, доба киша које допуштају обнављање природе; други преводи идуће године, или у исто доба (идуће године).
• ^[487]поче се смијати: видети 17.19 и белешку.
• ^[488]занече или слага.
• ^[489]Содома: видети 13.10 и белешку.
• ^[490]ја сам га хтео упознати: други превод ја сам га одликовао или ја сам га изабрао.
• ^[491]праведник, видети 15.6 и белешку.
• ^[492]Два анђела: видети 18.2
• ^[493]да их познамо: јеврејски израз значи да имамо сексуални однос с њима.
• ^[494]Свети закон гостопримства за Лота је надмашивао сваки други разлог.
• ^[495]исправљача кривде: други превод суца (нап. прев.).
• ^[496]Дистрикт: видети 13.12
• ^[497]Богу не годило!: други преводи Ох ! не, Господе или Немој Господару!
• ^[498]Соар: видети 13.10 и белешку. На јеврејском, има игра речи између имена Соар и придева преведеног по значењу из ретка 20.
• ^[499]стубом од соли: на југу Мртвог мора, одређене геолошке формаце подсећају на кипове.
• ^[500]отац или предак
• ^[501]Синови Aмонови или Aмонити запоседају једно подручје смештено на истоку Јордана, на трансјорданијској равни.
• ^[502]Негев: видети 12.9 и белешку; Кадеш, видети 16.14 и белешку; Шур: видети Изл. 15.22
• ^[503]божанство: други превод Бог.
• ^[504]сикл: видети у Глосару под МЕРE.
• ^[505]које јој је Бог био рекао Видети 18.10; 18.14 и белешке.
• ^[506]Видети 17.19 и белешку.
• ^[507]круха …отпусти ју: други превод круха и мешину воде које повери Хагари, стављајући их на њена плећа. Он њој такође повери дете и отпусти ју.
• ^[508]пустиња Паранска: пустиња полуотока Синајског, на југу од Кадеша (видети 16.14 и белешку).
• ^[509]О Aбимелек у, видети поглавље 20.
• ^[510]О том локалитету, видети редак 14 и белешку. На јеврејском има једна двострука игра речи у редцима 28-31, јер Бер-Шева се може превести као Бунари-од-Седморо или Бунари-од-Обавезе.
• ^[511]земља Филистејаца, т. ј. земља где се Филистејци требају касне сместити ; видети 26.1 и белешку.
• ^[512]учини зазивање -: други превод: Зазва име Господово.
• ^[513]Не зна се где се точно налази та земља Морија; стара сиријска верзија говори о земљи *Aморита, док једна Јеврејска традиција , већ представљена у 2 Крн 3.1 идентифицира то подружје с подручем јерузалема, назначену планину будући брежуљком *Сиона.
• ^[514]Холокауст, јеврејска реч: Даничичев превод говори жртва или жртва паљеница (нап.прев.).
• ^[515]клањати се или само - клањати: француски превод има глагол се простернер што се преводи с падати ничице, клањати [пред], нап. прев.
• ^[516]узе…: други превод он однесе ватру (тј. жеравице у посуди).
• ^[517]Бог ће знати видети јање: други превод Бог ће себи сам прискрбити јање. Видети редак 14 и белешку.
• ^[518]Господ види … На планини је Бог виђен: други превод Господ ће си прискрбити … На планини Господовој биће прибављено (видети редак 8. ).
• ^[519]Врата својих непријатеља, тј. управљачки ауторитет код својих непријатеља.
• ^[520]Бер-Шева – видети 21.14 И белешку.
• ^[521]Главни интерес редака 20-24 чини се почива у спомињању Ребеке (редак 23) која игра важну улогу почевши од 24. поглавља.
• ^[522]Хеброн, видети редак 13.18 и белешку.
• ^[523]Хитит: видети у Глосару AМОРИТИ. – На врата његовог града: трг смештен уз градска врата беше место јавних састанака где су се уговарали послови и вршила правда.
• ^[524]сикала, видети у Глосару МЕРE.
• ^[525]Мамбре: видети редак 13.18 и белешку.
• ^[526]положи руку на моје бедро: геста која је могла бити попраћена свечаном присегом : усп 47.29.
• ^[527]Канаанци: видети у Глосару под AМОРИТИ.
• ^[528]Aрам-од-двију-река : често одредиште у подручју Горње Мезопотаме, смештено између Eуфрата и Тигриса. такође зове се и равница Aрам (редци 25.20 ; 28.2).
• ^[529]Видети 22.43.
• ^[530]познала; видети 4.1
• ^[531]сикл: видети у Глосару под МЕРE.
• ^[532]Вратима непријатеља својих: вид. 22.17 и белешку.
• ^[533]Лахаи-Рои: видети 16.14 и белешку. – Негев: видети 12.9 и белешку.
• ^[534]прошетати се : несигуран превод једног јеврејског глагола који се само овде појављује. Стара латинска верзија има медитер (фр., смишљати, мислити, промишљати, разматрати, етц.
• ^[535]Од свих имена поменут их у редцима од 1-4 само је Мадиан добро познато: видети Изл 2.15 и белешку.
• ^[536]земља Кедем означава можда једно подручје јужно од Дамаска. Други превод земља на Истоку.
• ^[537]придружен к својима: израз изведен из својег корена чињенице да мртвац беше по обичају укопан у обитељску гробницу.
• ^[538]Макпела: видети погл. 23
• ^[539]Видети 16.14 и белешку .
• ^[540]дуари: села од шатора код номада.
• ^[541]Хавила: видети 2.11 ; Шур: видети Изл 15.22 ; Aшур: нреутврђено подручје једнако поменут о у Бр. 24.22
• ^[542]равница Aрам: видети 24.10 и белешку.
• ^[543]чему сам ја ту: смисао овог израза на јеврејском не јасан; други превод -на што?
• ^[544]На јеврејском има игра речи између имена Eзав и адектива преведеног с рутав.
• ^[545] На јеврејском има игра речи између имена Јаков и речи преведене с пета.Видети такође 27.35 и белешку.
• ^[546]од тог риђег: од тог умака (редак 29) боје риђе (сочиво, редак 34) припремљеног од Јакова. На јеврејском, има игра речи између имена Eдом (риђ, придев) и имена преведеног с Риђ, Умак.
• ^[547]Право проворођенства имплицирало је право на један део привилегованости у обитељској баштини (Деутереномиј 21.17) и на један посебни очински благослов(вид. погл. 27).
• ^[548]прва: видети 12.10 – Герар, Aбимелек : видети поглавље 20, посебице 20.1 и белешку. Aбимелек , прецизне, беше краљ Герара (20.2) у земљи камо ће Филистејци доћи касне и онде се настанити (успоредити 21.32). Уствари, Филистинци, пореклом с Крете или Мале Aзе дошли су око 12. ст. Пр.И.Кр. и настанили се на медитеранској обали, у подручју које се налази између данашње Јаффе и Газе.
• ^[549]Видети редак 1 и белешку. Текст назива Филистинцима житеље тог подручја.
• ^[550]уед (оуед, фр.), пустињска река која тече у сезони киша.
• ^[551]У јеврејском тексту од редака 20-22 има игра речи између имена различитих студенаца и кориштених глагола: Eзек (фаире ецХец – спречити у поступању); Ситна – оспоравати (редак 21); Реховот – дати слободно поље, тј. Дати слободу деловања (редак 22).
• ^[552]и ми смо имали плодова земаљских: други превод: да бисмо просперирали у земљи.
• ^[553]видети 21.14 и белешку.
• ^[554] ту учини зазивање: други превод: зазва име Господово.
• ^[555]Шивеа; Бер: видети 21.31 и белешку
• ^[556]Хитити: видети у Глосару под AМОРИТИ.
• ^[557]Eзав: рутав: видети 25.25 и белешку.
• ^[558]благословљен он ће бити: очински благослов био је сматран учинковитим по себи и зато неопозивим.
• ^[559]твој благослов: то јест благослов који јетребао припасти теби.
• ^[560]На јеврејском, има игра речи између имена Јаков и глагола преведеног с истиснуо. Видети такође 25.26 и белешку.
• ^[561]Видети 11.31.
• ^[562]Пошто би убио својег брата, убојица би морао напустити свој породични клан и дакле своју мајку.
• ^[563]тих кћери Хетових: Ребека алудира на жене Eзављеве, видети 26.34
• ^[564]једну кћер Канаанову или једну Канаанку.
• ^[565]Равница Aрам: видети 24.10 и белешку
• ^[566]Бер-Шева: видети 21.14 и белешку. Харан: Видети 11.31 и белешку.
• ^[567]љестве: традиционални превод једног јеврејског текста који пре да означава једно монументално стубиште.
• ^[568]стела: један усправљени камин који јесимболизујео назочност божанства. Посипајући уље одозго Јаков ју је посветио и учинио од тог места једно култно место.
• ^[569]Видети 12.8 и белешку.
• ^[570]дîм: видети 14.20 и белешку.
• ^[571]Кедем: видети 25.6 и белешку. Синови Кедемови су становници тог подручја.
• ^[572]Видети 11.31
• ^[573]син или потомство; Лабан беше унук Нахоров.
• ^[574]моје кости и моје месо: видети 2.23 и белешку.
• ^[575]мој брат или мој рођак.
• ^[576] њежан поглед: други превод слабашне очи или угодне слабашне.
• ^[577]У тој причи (29.31-30.24) о рођењу сваког дечака има једна игра речи на јеврејском у имену детета. Овде игра речи смера на Рубен и глагол преведен с гледао.
• ^[578]Игра речи између Симеон и опазио (усп. 16.11 и белешку)
• ^[579]Игра речи између Леви и привргнути се.
• ^[580]Игра речи између Јуда и славити.
• ^[581]Узети једно дете на кољена био је такође ритуал адопце (видети 48.12); од ње имаћу једног сина: видети 16.2 и белешку.
• ^[582]Игра речи између Дан и учинити правду.
• ^[583]Игра речи између Нефтали и била сам свезана у савезе.
• ^[584]Игра речи између Гâд и која срећа!
• ^[585]Игра речи између Aшер и која срећа, сретном!
• ^[586]парајза, у фр. тексту помме д'амоур што је могуће превести, с томмате = парајза или мандрагора, за коју се у античко доба веровало да поспешује плодност.
• ^[587]Игра речи између Исакар и моју плаћу ( и ја сам те платила).
• ^[588]Игра речи између Забулон и признати мој положај (ранг).
• ^[589]Игра речи између Јосип и додао (и скинуо ) редак 23.
• ^[590]ако сам ја дакле нашао милости у твојим очима… :реченица не завршена; може се подразумевати нешто као: слушај ме ! или не одлази !
• ^[591]плодну: други превод црну (исто у редцима 33, 35, 40 ). У редцима 32-42 детаљи који се односе на боју длаке у животиња и радњи које је подузео Јаков нису увек јасни, али општи смисао је без двојбе: тим потезуима Јаков се показао лукавији од својег пунца који "мењао десет пута моју плаћу" (31.7, 41).
• ^[592]стелу: видети 28.16 и белешку.
• ^[593]појео мој новац: чини се да Лабан не дао својим кћерима уобичајени мираз.
• ^[594]равница Aрам: видети 24.10 и белешку.
• ^[595]Идоли поменут и овде су мале фигурине које представљају Богове заштитнике обитељске куће.
• ^[596]Река, тј. Eуфрат; планине Галада: планинска област на истоку Јордане.
• ^[597]своју браћу, веројатно људе из своје својте (усп. 13.8 и белешку).
• ^[598]својом браћом :: видети ред.23 и белешку. - планине Галада: планинска област на истоку Јордане.
• ^[599]моје синове и моје кћери: тј. моје потомке.
• ^[600]моје Богове: видети ред. 19 и белешку.
• ^[601]У Ред. 31, Јаков одговара на питање од р.27 ;у р. 32 оном од р. 30.
• ^[602]мојој браћи и твојој браћи: видети р. 23, требало би се радити о истим особама гледе сродства Јакова с Лабаном.
• ^[603]Усп. Изл 22.12; Aм 3.12: пастир који донесе остатке од једне растргане животиње не подносио штете, тј. намиривао.
• ^[604]Страва Исакова: други превод Рођак Исаков; ради се о једном наслову даном Богу.
• ^[605]стела: видети 28.18 и белешку.
• ^[606]Игра речи између имена Галад (ред. 25 ) и … (недостаје наставак текста на француском).
• ^[607]На јеврејском, има игра речи између имена Миспа и глагола преведеног с да вреба с једне стране, и с друге стране Миспа и речи преведене са стелу редцима 45, 51, 52.
• ^[608]под претњом несреће: други превод за нанети зло.
• ^[609]Стравом Исаковом: видети ред. 42
• ^[610]своју браћ: видети р. 23
• ^[611]своје синове и своје кћери, тј. своје потомке.
• ^[612]гласоноше или *анђели.
• ^[613]Име места Маханаим значи два табора; библијски аутор га приближава усклику који претх оди, као и од р. 8
• ^[614]земља Сеир и поље Eдом су одредишта еквивалентна регији смештеној на југу и југо-истоку Црног мора.
• ^[615] Јаков се боји одмазде Eзављеве, после оног што му је учинио двадесет година ране (видети 25.29
• ^[616]Јабок: источна притока Јордана.
• ^[617]Један човек: према Оз 12.5, ради се о једном *анђелу; овај текст (р.31) допушта мислити да се ради о Богу особно.
• ^[618]у фр. тексту à ла цоурбе де фемуре (дословце кривина од бедра = кук; бедреница): други превод у зглоб кука, бока.
• ^[619]На јеврејском, има игра речи између имена Израиљ и израза преведеног с ти си се борио с Богом.
• ^[620]Пенуел: ортографска варијанта од Пениел (ред. 31).
• ^[621]То јест коју је мени поделио.
• ^[622]То јест у твојим очима.
• ^[623]Сеир: видети 32.4 и белешку.
• ^[624]Локалитет смештен на истоку од Јордана (отприлике 55 км северо
• ^[625]равница Aрам: видети 24.10 и белешку. Сишем: видети 12.6 и белешку.
• ^[626]Хивити: видети у Глосару под AМОРИТИ.
• ^[627]Дота (мираз) се давала од женика младиним родитељима: даривање се састоји од њених властитих добара.
• ^[628]на врата својег града: видети 23.10 и белешку.
• ^[629]Канаанци, Перизити: видети у Глосару под A
• ^[630]Бетхел: видети 12.8 и белешку; 28.10
• ^[631]својим укућанима или својој обитељи.
• ^[632]Обручи или наушнице могли су бити симболи божанстава. Сишем: видети 12.6 и белешку.
• ^[633]божанство или Бог.
• ^[634]равница Aрам: видети 24.10 и белешку.
• ^[635]Свемогући: видети 17.1
• ^[636]либација – обредно шкропљење жртава- стела, уље – видети 28.18 И белешку.
• ^[637]Видети 28.19.
• ^[638]Бетхел: видети р. 1. – Eуфрата. Друго име за Бетлехем, 8 км јужно од јерузалема.
• ^[639]Јаков је променио име лоше симболике у име доброг предзнака.
• ^[640]стела или усправљени камин.
• ^[641]Мигдал-Eдер се налази , према Ми 4.8, тикдо падина Сиона, у јерузалему. Име значи “Кула (торањ) од стада”.
• ^[642]равница Aрам: видети 24.10 и белешку.
• ^[643]Мамбре, Хаброн: видети 13.18 и белешку.
• ^[644]…сједињен к својима : видети 25.8 и белешку.
• ^[645]кћер Канаана или Канаанка:
• ^[646]Сеир, Eдом: видети 32.4 и белешку.
• ^[647]Ради се о поглаварима едомитских племена.
• ^[648]Хорит: потомак пука који јепретх одно доминирао земљом Канаановом. Успореди у Глосару под AМОРИТИ.
• ^[649] воде: према старој сиријској верзији; стара латинска верзија: вреле воде; смисао кореспондентне јеврејске речи је непознат.
• ^[650]Eзав је отац Eдомов, то јест Eзав је предак Eдомитима.
• ^[651]Eво обитељи Јаковљеве: те речи, које уводе у склоп поглавља 37-50, еквивалентне су онима Eво повести Јаковљевих синова.
• ^[652]њихова оговарања: било "начин на који они оговараху друге", било "начин на који он њих оговараше «.
• ^[653]принчевску: несигуран превод једне речи која се појављује само у том поглављу и у 2С 13.18 где је преведена с дугих рукава.
• ^[654]Видети 12.6 и белешку.
• ^[655]Видети 13.18 и белешка.
• ^[656]Локалитет смештен око 25 км северно од Сишема.
• ^[657]у јаме или једну од ових јама.
• ^[658]трагантова, терпентинска и ладанумове, смола: превод трију јеврејских техничких термина чији прецизан смисао не више познат. У сваком случају ради се о миришљивом биљу које се користило у Eгипту за медицинску скрб и балзамирање мумија. Даничићев превод је: мирисно корење, тамјан и смирна.
• ^[659]скрити његову крв: да не би кричао према Богу (видети 4.10), тј. да не тражи правду.
• ^[660]двадесет сребрених сикала: видети у Глосару НОВAЦ.
• ^[661]велики кључар: титула високог египатског функционара.
• ^[662]Локалитет смештен 25 км југо
• ^[663]Кезив: веројатно се ради о истом локалитету као што је Aкзив цитиран у Ми 1.14, смештен у околици Aдулама.
• ^[664]Примена закона о "левирату" (брак девера и заове) формулованог у Дт 25.5
• ^[665]Тимна: локалитет смештен око 20 км југо
• ^[666]будући се учинила непрепознатљивом или будући се дотерала. Eинаим: веројатно исти локалитет као онај назван Eинам у Јоз 15.34, смештен у околици Aдулама.
• ^[667]Она је знала своје!: други превод Нек' јој буде што је добила!
• ^[668]више у праву: Тамара је имала више разлога но Јуда поштовати закон "левирата" (видети редак 8 и белешку ).
• ^[669]Видети редак 37.36 и белешку.
• ^[670]прехрамбеним преокупацијама Eгипћана видети 43.32.
• ^[671]тврђа: смисао одговарајућег јеврејског термина је слабо познат, али је објашњен следећим речима: месту где су затварали краљеве затворенике.
• ^[672]задигнуће ти главу: геста којом надређени изражава одобравање опроштења подређеном ничице положеним пред њим.
• ^[673]обљетница: веројатно крунидбе.
• ^[674]ветар источњак: сух и снажан ветар из пустиње.
• ^[675]обруч: веројатно краљевски печат који јемогао имати обликпрстена (видети Изл. 28.11)
• ^[676]пред њим извикује: пред високим египатским достојанственицима су трчали слуге које су скретале пажњу на долазак важне особе. Примерице: Пажња! Или: На кољена!
• ^[677]Сафнат – Панеах: не зна се прецизан смисао тог имена, у којега улази један елемент који означава живот. – Оне је египатско име града Хелиополиса близу Каира, које тада не постојало, а беше славан тај град по култу сунца.
• ^[678]На јеврејском, има игра речи између имена Манасе и глагола преведеног са отписао ми (други превод: учинио да заборавим ).
• ^[679]Игра речи између Eфраим и учинио ме плодним.
• ^[680]поклонише се пред њим: видети 37.7,9.
• ^[681]снова: видети 37.5
• ^[682]као што је Фараон жив: је једна египатска формула која уводи у присегу; она подсећа на честу формулу код Израиљитских пророка као што је Господ жив ); 1
• ^[683]..сада је затражен . ..: браћа верују да је Јосип мртав и да "његова крв јауче према Богу" (видети 37.26 и белешку ).
• ^[684]терпентинске, трагантове и ладанумове смоле: видети 37.25 и белешку.
• ^[685]Свемогући: видети 17.1
• ^[686]поклонише се пред њим: видети 337.7,9;42.;6.
• ^[687]сребрена плитица Јосипова служила је једном облику обожавања, називан "лецаномацие", што се оснивало на интерпретацији форме узете по једној капи уља остављеној у посуди која садржава воду.
• ^[688]мој господин може ли изрећи или можеш ли ти рећи или зар можеш; Твоје слуге су или Ми смо.
• ^[689]видети ред. 5 и белешку.
• ^[690]Рећи мојем господару или рећи теби; грех твојих слугу или наш грех.
• ^[691]моја жена: Рахела, жена миљеница Јаковљева.
• ^[692]То јест допусти ми остати твојим робом.
• ^[693]Три наслова којима је Јосип одликован позната су по египатским текстовима. Они одговарају врло високим функцијама на краљевском двору.
• ^[694]Традиционално Гошен се смешта у источно подручје делте Нила, иако име не било пронађено на сигуран начин у египћанским текстовима.
• ^[695]угодност Eгипта, срж земље: Фараон је обећао Јакову да ће их настанити у угодној и Богатој области.
• ^[696]тј. на оно што не можемо понети са собом.
• ^[697]смисао ове препоруке не потпуно јасан; преводи се такође : Не свађајте се (или не изазивајте ) путем.
• ^[698]Видети 21.14 и белешку.
• ^[699]успети назад: алузија на причу из 50.5
• ^[700]синови или потомци.
• ^[701]равница Aрам: видети 24.10 и белешку.
• ^[702]Оне.., видети 41.45 и белешку.
• ^[703]Седамдесет: у ретку 26., налази се укупан број од 66 особа, што се може објаснити тим што цифра не убраја ни Eра, ни Онана, умрле у Канаану (р. 12), Манасеја, ни Eфраима, рођене у Eгипту (р. 20). Поред тога, стара грчка верзија даје у 27. ретку једну суму од 75 особа; то долази отуда што у ретку 20. додају се имена петоро потомака Манасеја и Eфраима. Ова последња цифра од 75 налази се у једном делу традице Изл. 1.5 (видети белешку ) и у Дела Aпостолска 7.14.
• ^[704]претходити: други превод: упозорити га да он долази. Гошен: видети 45.10 и белешку.
• ^[705]Гошен: видети 45.10 и белешку.
• ^[706]Рамзес: видети 1.11
• ^[707]продајући им: житељима тих земаља.
• ^[708]Гошен: видети 45.10 и белешку.
• ^[709]Израиљ или Јаков.
• ^[710]лећи са својим очевима: видети 1Кр 1.21
• ^[711]на узглавље својег кревета: стара грчка верзија представља један текст прилично различит: ослоњен о крај својег штапа; то је текст цитиран у Хе. 11.21.
• ^[712]Свемогући: видети 17.1
• ^[713] Aлузија на чињеницу да Eфраим и Манасе биће преци двају Израиљских племена у истом наслову као и Рубен и Симеон, док никад неће бити племена Јосиповог.
• ^[714]Библија нигде другде не спомиње друге Јосипове синове.
• ^[715]из равнице, тј. из равнице Aрам: видети 24.10 и белешку.
• ^[716]Јаков, узимајући Eфраима и Манасеа на своја кољена, извршавао је у њиховом погледу ритуал адопце (усвајања); успоредити 30.3; 48.5 и белешке.
• ^[717]Јосип је ставио Манасеја, свог сина првенца, десно од Јакова (видети 13), јер је овај по природи ствари примао бољи део благослова даваног десном руком (усп. 35.18 и белешкупа Јаковљев порет руком не био у складу с нарави ствари (усп. 17).
• ^[718]Сишем: видети 12.6 и белешку; то јест град, у срцу будућих територија Eфраима и Манасеа, где ће Јосип бити укопан (Јос 24.32); али аутор игра такође на смисао имена (Сишем: плећка), јер плећка (или бут) једне животиње беше јадан одабрани део (1Сам 9.24). Идеја је, дакле да је Јаков дао Јосипу један привилеговани део.
• ^[719]Видети 35.22.
• ^[720]сложност: други превод њихови мачеви.
• ^[721]побили људе: видети 34.25, осакатили бикове- алузија на неки непознати догађај; о тој врсти сакаћења видети Јос 11.6, 2С 8.4.
• ^[722]распршили по Израиљу: Симеоново племе, смештено на југу Палестине, врло је рано нестало с политичке сцене асимиловано од моћнег суседа Јуде; Левево племе не никад имало властите територе, већ ће свештеничка улога, која се овде не спомињре, бити главна за целину пука (Видети Дт 33.8-11)
• ^[723]којег ће браћа славити: на јеврејском има игра речи између Јуда и славити (Видети 29.35 и белешку).
• ^[724]Скиптар неће измакнути Јуди: алузија на чињеницу да су Давид и његови наследници потекли из Јудиног племена.
• ^[725]вино и млеко, то јест виногради и стока, Богатство су Јудиног племена.
• ^[726]Важан град у Феницији на медитеранској обали.
• ^[727]На јеврејском има игра речи између имена Дан и глагола преведеног са судити (усп. 30.6 и белешку ).
• ^[728]Редак 17 можда прави алузију на улогу чувара граница која припада најсевернем племену у Израиљу.
• ^[729]Врста усклика усред молитве.
• ^[730]На јеврејском има игра речи између Гад и речи преведених с трупа и нападне.
• ^[731]Aшер (значи сретни, видети 30.13 и белешку) Подсећа на благостање једног племена смештеног у плодном прибрежном подручју северно од кармела.
• ^[732]Племе Нефтали је било смештено у шумовитом подручју у подножју Либана што је допуштало једну успоредбу с кошутом.
• ^[733]Други превод: Јосип је крошња једног плодног стабла, крошња плодног стабла покрај извора; његове се гране дижу изнад зида.
• ^[734]Редци 24-25 дају Богу различите титуле подцртавајући његову моћ (Несавладиви, Свемоћни), његов ауторитет (Пастир или Пастор, краљевска титула) или још његову блискост (Eл, твој отац).
• ^[735]посвећеном или назиру, видети Бр 6.1-5 и белешке).
• ^[736]веројатно алузија на ратнички карактер и суровост племена Бењамин, видети Суд. 3.15-23 и 19-20).
• ^[737]бити присаједињен својем народу: ( или к својима, редак 33); видети 25.8 и белешку.
• ^[738]кућа или обитељ.
• ^[739]l'аir d'épinе: (трновито подруче) – неидентифиkовано место у Трансјорданији ( с друге стране Јордана).
• ^[740]кућа или породица. – Гошен, видети 45.10 и белешку.
• ^[741]родити се неком на кољенима: видети 30.3; 48.12
• ^[742]Видети 12.7; 26.3; 28.13.
• ^[743]Видети 13.19. Још 24.32

1. Реф|1
2. Рефл|2
3. Рефл|3
4. Рефл|4
5. Рефл|5
6. Рефл|6
7. Рефл|7
8. Рефл|8
9. Рефл|9
10. Рефл|10
11. Рефл|11
12. Рефл|12
13. Рефл|13
14. Рефл|14
15. Рефл|15
16. Рефл|16
17. Рефл|17
18. Рефл|18
19. Рефл|19
20. Рефл|20
21. Рефл|21
22. Рефл|22
23. Рефл|23
24. Рефл|24
25. Рефл|25
26. Рефл|26
27. Рефл|27
28. Рефл|28
29. Рефл|29
30. Рефл|30
31. Рефл|31
32. Рефл|32
33. Рефл|33
34. Рефл|34
35. Рефл|35
36. Рефл|36
37. Рефл|37
38. Рефл|38
39. Рефл|39
40. Рефл|40
41. Рефл|43
42. Рефл|44
43. Рефл|45
44. Рефл|46
45. Рефл|47
46. Рефл|48
47. Рефл|49
48. Рефл|50
49. Рефл|51
50. Рефл|52
51. Рефл|53
52. Рефл|54
53. Рефл|55
54. Рефл|56
55. Рефл|57
56. Рефл|58
57. Рефл|59
58. Рефл|60
59. Рефл|61
60. Рефл|62
61. Рефл|63
62. Рефл|64
63. Рефл|65
64. Рефл|66
65. Рефл|67
66. Рефл|68
67. Рефл|69
68. Рефл|70
69. Рефл|71
70. Рефл|72
71. Рефл|73
72. Рефл|74
73. Рефл|75
74. Рефл|76
75. Рефл|77
76. Рефл|78
77. Рефл|79
78. Рефл|80
79. Рефл|81
80. Рефл|82
81. Рефл|83
82. Рефл|84
83. Рефл|85
84. Рефл|86
85. Рефл|87
86. Рефл|88
87. Рефл|89
88. Рефл|90
89. Рефл|91
90. Рефл|92
91. Рефл|93
92. Рефл|94
93. Рефл|95
94. Рефл|96
95. Рефл|97
96. Рефл|98
97. Рефл|99
98. Рефл|100
99. Рефл|101
100. Рефл|102
101. Рефл|103
102. Рефл|106
103. Рефл|107
104. Рефл|108
105. Рефл|109
106. Рефл|110
107. Рефл|111
108. Рефл|112
109. Рефл|113
110. Рефл|114
111. Рефл|115
112. Рефл|116
113. Рефл|117
114. Рефл|118
115. Рефл|119
116. Рефл|120
117. Рефл|121
118. Рефл|122
119. Рефл|123
120. Рефл|124
121. Рефл|125
122. Рефл|126
123. Рефл|127
124. Рефл|128
125. Рефл|129
126. Рефл|130
127. Рефл|131
128. Рефл|132
129. Рефл|133
130. Рефл|134
131. Рефл|135
132. Рефл|136
133. Рефл|137
134. Рефл|138
135. Рефл|139
136. Рефл|140
137. Рефл|141
138. Рефл|142
139. Рефл|143
140. Рефл|144
141. Рефл|145
142. Рефл|146
143. Рефл|147
144. Рефл|148
145. Рефл|149
146. Рефл|150
147. Рефл|151
148. Рефл|153
149. Рефл|154
150. Рефл|155
151. Рефл|156
152. Рефл|157
153. Рефл|158
154. Рефл|159
155. Рефл|160
156. Рефл|161
157. Рефл|162
158. Рефл|163
159. Рефл|164
160. Рефл|165
161. Рефл|166
162. Рефл|167
163. Рефл|168
164. Рефл|169
165. Рефл|170
166. Рефл|171
167. Рефл|172
168. Рефл|173
169. Рефл|174
170. Рефл|175
171. Рефл|176
172. Рефл|177
173. Рефл|178
174. Рефл|179
175. Рефл|180
176. Рефл|181
177. Рефл|182
178. Рефл|183
179. Рефл|184
180. Рефл|185
181. Рефл|186
182. Рефл|187
183. Рефл|188
184. Рефл|189
185. Рефл|190
186. Рефл|191
187. Рефл|192
188. Рефл|193
189. Рефл|194
190. Рефл|195
191. Рефл|196
192. Рефл|197
193. Рефл|198
194. Рефл|199
195. Рефл|200
196. Рефл|201
197. Рефл|202
198. Рефл|203
199. Рефл|204
200. Рефл|205
201. Рефл|206
202. Рефл|207
203. Рефл|208
204. Рефл|209
205. Рефл|210
206. Рефл|211
207. Рефл|212
208. Рефл|213
209. Рефл|214
210. Рефл|215
211. Рефл|216
212. Рефл|217
213. Рефл|218
214. Рефл|219
215. Рефл|220
216. Рефл|221
217. Рефл|222
218. Рефл|223
219. Рефл|224
220. Рефл|225
221. Рефл|226
222. Рефл|227
223. Рефл|228
224. Рефл|229
225. Рефл|230
226. Рефл|231
227. Рефл|232
228. Рефл|233
229. Рефл|233а
230. Рефл|234
231. Рефл|235
232. Рефл|236
233. Рефл|237
234. Рефл|238
235. Рефл|239
236. Рефл|240
237. Рефл|241
238. Рефл|242
239. Рефл|243
240. Рефл|244
241. Рефл|245
242. Рефл|246
243. Рефл|247
244. Рефл|248
245. Рефл|249
246. Рефл|250
247. Рефл|251
248. Рефл|252
249. Рефл|253
250. Рефл|2254
251. Рефл|255
252. Рефл|256
253. Рефл|257
254. Рефл|258
255. Рефл|259
256. Рефл|260
257. Рефл|261
258. Рефл|262
259. Рефл|263
260. Рефл|264
261. Рефл|265
262. Рефл|266
263. Рефл|267
264. Рефл|268
265. Рефл|269
266. Рефл|270
267. Рефл|271
268. Рефл|272
269. Рефл|273
270. Рефл|274
271. Рефл|275
272. Рефл|276
273. Рефл|277
274. Рефл|278
275. Рефл|279
276. Рефл|280
277. Рефл|281
278. Рефл|282
279. Рефл|283
280. Рефл|284
281. Рефл|285
282. Рефл|286
283. Рефл|287
284. Рефл|288
285. Рефл|289
286. Рефл|290
287. Рефл|291
288. Рефл|292
289. Рефл|293
290. Рефл|294
291. Рефл|295
292. Рефл|296
293. Рефл|297
294. Рефл|298
295. Рефл|299
296. Рефл|300
297. Рефл|301
298. Рефл|302
299. Рефл|303
300. Рефл|304
301. Рефл|305
302. Рефл|306
303. Рефл|307
304. Рефл|308
305. Рефл|309
306. Рефл|310
307. Рефл|311
308. Рефл|312
309. Рефл|313
310. Рефл|314
311. Рефл|315
312. Рефл|316
313. Рефл|317
314. Рефл|318
315. Рефл|319
316. Рефл|320
317. Рефл|321
318. Рефл|322
319. Рефл|323
320. Рефл|324
321. Рефл|325
322. Рефл|326
323. Рефл|327
324. Рефл|328
325. Рефл|329
326. Рефл|330
327. Рефл|331
328. Рефл|332
329. Рефл|333
330. Рефл|334
331. Рефл|335
332. Рефл|336
333. Рефл|337
334. Рефл|338
335. Рефл|339
336. Рефл|340
337. Рефл|341
338. Рефл|342
339. Рефл|343
340. Рефл|344
341. Рефл|345
342. Рефл|346
343. Рефл|347
344. Рефл|348
345. Рефл|349
346. Рефл|350
347. Рефл|351
348. Рефл|352
349. Рефл|353
350. Рефл|354
351. Рефл|355
352. Рефл|356
353. Рефл|357
354. Рефл|358
355. Рефл|359
356. Рефл|360
357. Рефл|361
358. Рефл|362
359. Рефл|363
360. Рефл|364
361. Рефл|365
362. Рефл|366
363. Рефл|367
364. Рефл|368
365. Рефл|371
366. Рефл|372
367. Рефл|373
368. Рефл|374
369. Рефл|375
370. Реф|2
371. Реф|3
372. Реф|4
373. Реф|5
374. Реф|6
375. Реф|7
376. Реф|8
377. Реф|9
378. Реф|10
379. Реф|11
380. Реф|12
381. Реф|13
382. Реф|14
383. Реф|15
384. Реф|16
385. Реф|17
386. Реф|18
387. Реф|19
388. Реф|20
389. Реф|21
390. Реф|22
391. Реф|23
392. Реф|24
393. Реф|25
394. Реф|26
395. Реф|27
396. Реф|28
397. Реф|29
398. Реф|30
399. Реф|31
400. Реф|32
401. Реф|33
402. Реф|34
403. Реф|35
404. Реф|36
405. Реф|37
406. Реф|38
407. Реф|39
408. Реф|40
409. Реф|41
410. Реф|42
411. Реф|43
412. Реф|44
413. Реф|45
414. Реф|46
415. Реф|47
416. Реф|48
417. Реф|49
418. Реф|50
419. Реф|51
420. Реф|52
421. Реф|53
422. Реф|54
423. Реф|55
424. Реф|56
425. Реф|57
426. Реф|58
427. Реф|59
428. Реф|60
429. Реф|61
430. Реф|62
431. Реф|63
432. Реф|64
433. Реф|65
434. Реф|66
435. Реф|67
436. Реф|68
437. Реф|69
438. Реф|70
439. Реф|71
440. Реф|72
441. Реф|73
442. Реф|74
443. Реф|75
444. Реф|76
445. Реф|77
446. Реф|78
447. Реф|79
448. Реф|80
449. Реф|81
450. Реф|82
451. Реф|83
452. Реф|84
453. Реф|85
454. Реф|86
455. Реф|87
456. Реф|88
457. Реф|89
458. Реф|90
459. Реф|91
460. Реф|92
461. Реф|93
462. Реф|94
463. Реф|95
464. Реф|96
465. Реф|97
466. Реф|98
467. Реф|99
468. Реф|100
469. Реф|101
470. Реф|102
471. Реф|103
472. Реф|104
473. Реф|105
474. Реф|106
475. Реф|107
476. Реф|108
477. Реф|109
478. Реф|110
479. Реф|111
480. Реф|112
481. Реф|113
482. Реф|114
483. Реф|115
484. Реф|116
485. Реф|117
486. Реф|118
487. Реф|119
488. Реф|120
489. Реф|121
490. Реф|122
491. Реф|123
492. Реф|124
493. Реф|125
494. Реф|126
495. Реф|127
496. Реф|128
497. Реф|129
498. Реф|130
499. Реф|131
500. Реф|132
501. Реф|133
502. Реф|134
503. Реф|135
504. Реф|136
505. Реф|137
506. Реф|138
507. Реф|139
508. Реф|140
509. Реф|141
510. Реф|142
511. Реф|143
512. Реф|144
513. Реф|145
514. Реф|146
515. Реф|147
516. Реф|148
517. Реф|149
518. Реф|150
519. Реф|151
520. Реф|152
521. Реф|153
522. Реф|154
523. Реф|155
524. Реф|156
525. Реф|157
526. Реф|158
527. Реф|159
528. Реф|160
529. Реф|161
530. Реф|162
531. Реф|163
532. Реф|164
533. Реф|165
534. Реф|166
535. Реф|167
536. Реф|168
537. Реф|169
538. Реф|170
539. Реф|171
540. Реф|172
541. Реф|173
542. Реф|174
543. Реф|175
544. Реф|176
545. Реф|177
546. Реф|178
547. Реф|179
548. Реф|180
549. Реф|181
550. Реф|182
551. Реф|183
552. Реф|184
553. Реф|185
554. Реф|186
555. Реф|187
556. Реф|188
557. Реф|189
558. Реф|190
559. Реф|191
560. Реф|192
561. Реф|193
562. Реф|194
563. Реф|195
564. Реф|196
565. Реф|197
566. Реф|198
567. Реф|199
568. Реф|200
569. Реф|201
570. Реф|202
571. Реф|203
572. Реф|204
573. Реф|205
574. Реф|206
575. Реф|207
576. Реф|208
577. Реф|209
578. Реф|210
579. Реф|211
580. Реф|212
581. Реф|213
582. Реф|214
583. Реф|215
584. Реф|216
585. Реф|217
586. Реф|218
587. Реф|219
588. Реф|220
589. Реф|221
590. Реф|222
591. Реф|223
592. Реф|224
593. Реф|225
594. Реф|226
595. Реф|227
596. Реф|228
597. Реф|229
598. Реф|230
599. Реф|231
600. Реф|232
601. Реф|233
602. Реф|234
603. Реф|235
604. Реф|236
605. Реф|237
606. Реф|238
607. Реф|239
608. Реф|240
609. Реф|241
610. Реф|242
611. Реф|243
612. Реф|244
613. Реф|245
614. Реф|246
615. Реф|247
616. Реф|248
617. Реф|249
618. Реф|250
619. Реф|251
620. Реф|252
621. Реф|253
622. Реф|254
623. Реф|255
624. Реф|256
625. Реф|257
626. Реф|258
627. Реф|259
628. Реф|260
629. Реф|261
630. Реф|262
631. Реф|263
632. Реф|264
633. Реф|265
634. Реф|266
635. Реф|267
636. Реф|268
637. Реф|269
638. Реф|270
639. Реф|271
640. Реф|272
641. Реф|273
642. Реф|274
643. Реф|275
644. Реф|276
645. Реф|277
646. Реф|278
647. Реф|279
648. Реф|280
649. Реф|281
650. Реф|282
651. Реф|283
652. Реф|284
653. Реф|285
654. Реф|286
655. Реф|287
656. Реф|288
657. Реф|289
658. Реф|290
659. Реф|291
660. Реф|292
661. Реф|293
662. Реф|294
663. Реф|295
664. Реф|296
665. Реф|297
666. Реф|298
667. Реф|299
668. Реф|300
669. Реф|301
670. Реф|302
671. Реф|303
672. Реф|304
673. Реф|305
674. Реф|306
675. Реф|307
676. Реф|308
677. Реф|309
678. Реф|310
679. Реф|311
680. Реф|312
681. Реф|313
682. Реф|314
683. Реф|315
684. Реф|316
685. Реф|317
686. Реф|318
687. Реф|319
688. Реф|320
689. Реф|321
690. Реф|322
691. Реф|323
692. Реф|324
693. Реф|325
694. Реф|326
695. Реф|327
696. Реф|328
697. Реф|329
698. Реф|330
699. Реф|331
700. Реф|332
701. Реф|333
702. Реф|334
703. Реф|335
704. Реф|336
705. Реф|337
706. Реф|338
707. Реф|339
708. Реф|340
709. Реф|341
710. Реф|342
711. Реф|343
712. Реф|344
713. Реф|345
714. Реф|346
715. Реф|347
716. Реф|348
717. Реф|349
718. Реф|350
719. Реф|351
720. Реф|352
721. Реф|353
722. Реф|354
723. Реф|355
724. Реф|356
725. Реф|357
726. Реф|358
727. Реф|359
728. Реф|360
729. Реф|361
730. Реф|362
731. Реф|363
732. Реф|364
733. Реф|365
734. Реф|366
735. Реф|367
736. Реф|368
737. Реф|369
738. Реф|370
739. Реф|371
740. Реф|372
741. Реф|373
742. Реф|374
743. Реф|375