Bojeć se da meni vik se ti neć smilit

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Bojeć se da meni vik se ti neć smilit
Писац: Динко Златарић





PJESAN XCII

   Bojeć se da meni vik se ti neć smilit
strah smrtnom studeni čini mi tužnu mrit,
   a plam se ne gasi, kim slatki pogled tvoj
srce mi porazi da ne ima čas pokoj.
   Stinem ja i gorim i kripko nastoju 5
da tebe izdvorim gizdavu gospoju;
   a lje se odmećeš; tač moje cviljenje
ni molbe čut nećeš, kim ištem smiljenje.
   Kroz toj se po vas dan ufanje skončaje,
a jača bojazan u meni nastaje, 10
   ter se ja snebivam, i blijedi moj obraz
suzami polivam, uzdišuć na svakčas.
   Zatoj mi svak pravi: „Što zaman ti sahneš?
Tuj ljubav ostavi, neka već odahneš".
   A da te ikad oć budu ja, draga vil, 15
da hoću nije moć, da je moć, ne bih ktil.
   Tako je suđeno; tako još hoću sam,
da kroz te ljuveno po vas vik moj zgaram.
   A ti ku ć hvalu steć, da tlačiš ovakoj
jednoga, ki te već neg život ljubi svoj?20



Izvor[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 219, Zagreb, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 407 година.