Vozila se armana galija
Ispod bila grada Carigrada.
Karmica njoj od suhoga zlata
A na njoj svileni barjak vije.
Pod njim sidi Kraljeviću Marko. 5
Vidila ga Bengovica mlada,
Sama sobom mlada govoraše:
„Mili Bože, lipoga junaka!
LipŠi junak Kraljeviću Marko,
Blazi majki, ka te je rodia, 10
I sestrici, ka te brata zove,
I divojki, ka će te ljubiti.
Da bi me ti junak obljubia,
Anđelskoga cvića dobavia,
Dala bi ti pol Bengova blaga, 15
I svu dotu, ku mi j’ majka dala,
Kada me je za Benga udala."
Misli mlada da ne čuje niko,
Čule su je sluge Markovljeve,
I one su Marki povidale. 20
„Ala, Marko, čuda velikoga,
Što govori Bengovica mlada!
Lipši si ti (junak) Kraljeviću Marko,
Blazi majki, ka te je rodila,
I sestrici, ka te brata zove 25
I divojki, ka će te ljubiti,
Da bi ju ti junak obljubia,
Anđelskoga cvića dobavia,
Dala bi ti pol Bengova blaga,
I svu dotu, ku ji majka dala, 30
Kada ju je za Benga udala.“
Kad je Marko sluge razumia,
On je njima tiho besidia!
„Recite vi ljubi Bengovljevoj,
Da pripravi za rana večeru. 35
Zarom ćemo večer večerati,
Po večeri noćcu noćevati.”
Stj. Žiža, 125. Od Antonije
Antončić, iz Malog Lošinja.
