Atamante/AT I

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Atamante
Писац: Фран Лукаревић Бурина
AT I


AT I[уреди]

ŠENA I[уреди]

HELE, FRISO


HELE:

   Što će od nas, braće bit? Ku svrhu zgar s nebes
uredba na saj svit odredil' nami jes?
   Gdje ćemo mi veće? Eto, jaoh, vidismo
cjeć naše zle sreće, pod ku se rodismo,
   gdje drugu obljubi ćaćko naš za sebe 5
miliju prem ljubi s kraljestvom od Tebe,
   a majku u srdžbi našu, jaoh, odtjeri,
ka njemu vazda bi pravedna u vjeri,
   ne davši, da dođe već prida nj, plačni njoj,
neg sasma da ođe i njega i dom svoj, 10
   i da se prognana svud skita cvileći,
dalek svoga stana porod svoj želeći;
   a huda, nemila maćeha prokleta,
za svoja zla dila ka pokoj naš smeta,
   da š njime provodi vesele svoje dni, 15
i neprav plod plodi, što naša koriš ni',
i da mi treptimo, svegj padav na manje,
kad godir vidimo ognjeni obraz nje,
ki nami protiva pravednim svaki čas
u srgjbi odkriva čemerom polit vas, 20
kažući, da će toj prem isto nam dati,
što i majci da našoj, ku hotje prognati.
Što bi se, dim uprav, sgodilo ove dni,
da jošte ka ljubav ćaćkova pri nas ni'.

FRISO:

   Hele, ma sestrice, veliko vrijeme jes 25
da naše tužice razbira moja svijes;
i da nije, jaoh, tebe, cieć koje sve predam,
i u koj sam sebe i ljubav mu gledam,
sunčanom svjetlosti kunu t' se na saj svit,
slika tve lieposti koja se može rit', 30
kako bih došle ja svih tuga slobodan,
pobjeg'o dalek' tja ovega mjesta van,
i ćaćka našega u dobre jošte dni
slobodu od svega, da s mene tužan ni'.
Nu ljubav, znaj, tvoja, ku cienim ja veće, 35
neg' dobra sva moja i moje sve sreće,
drži me, i jes toj podobno, buduć ti
godišti još takoj mlagjahna vid'jeti;
tere mi, jaoh, ne da stvoriti d'jelo toj,
cieć česa svegj preda i kopni život moj, 40
strašeć se prem tužan nezgodom takome,
da ne bih ki god dan pogib'o s tobome,
navlašto nemila maćeha gdi tvori
sva huda nam dila, da nas prije umori,
neka nje sinovi, kad ćaćka smrt skrati, 45
uzbudu grad ovi njih voljom vladati.
 




Вињета1.png


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Фран Лукаревић Бурина, умро 1598, пре 421 година.