Armida2/PRIKAZANJE DRUGO

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Armida
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ČINJEN'JE DRUGO-PRIKAZANJE DRUGO




                 PRIKAZANJE DRUGO

                    KARLO, UBALDO, I RINALDO

KARLO:

   Druže, ono se huda i prika
vilenica dijeli veće,
štit obrni put bojnika, 555
da u nem vidi svoje smeće.

RINALDO:

   Koja mi ovo svjetlos siva,
koja oružja ovo zveče,
gdi ovo mlados ma pribiva
od viteza svijeh daleče? 560

   Koja me ovo vlas dovela
u ovo mjesto ne poznano?
gdi ste, bojna moja djela,
gdi si oklop je me izbrano?

UBALDO:

   Gori Evropa sva kolika 565
i sve Asije strane u boju;
u njih vrijedna nije bojnika,
ki pribiva u pokoju.
   Tko god vječnu slavu žudi,
ili je vitez vjere prave, 570
pod oružjem teškijem trudi
palestinske sred države;
   ti Bertolda sinu izbrani,
junačkoga izvan zbora
sam dni traješ tve zamani 575
razbludnoga sred zatvora;
   ti sam na boj verni, općeni,
kratiš snažne tvoje sile,
о ponosni, о hrabreni
zatočniče bludne vile. 580
   Ki san, ka zled, sila koja,
ovdi tebe doć usili;
gdi je vrijedna kripos tvoja,
ka svud slove slavnijem dili?
   Pusti, pusti zemlje ove, 585
vojska i Gofred tebe pita,
sreća i dobit tebe zove
na rvanja plemenita.
   Hod', bojniče verni, dobi
prijeke, udesne, bojne trude, 590
da boj, počet s tobom kо bi,
po tebi se svršit bude.
   Huda vjera i himbena,
kojom kripos tvoja krenu,
neka bude sasma strena 595
po tvu sablju prihrabrenu.

RINALDO:
 
   Ah, što se mlados ma ovako poplesa?
Ne mogu od srama gledati nebesa.
   Ostan'te zlom česti, naprave nemile,
od moje nesvijesti vi ste uzrok sve bile. 600
   Bježimo, bježimo sej zemlje himbene,
ter hrlo tecimo na boje hrabrene.

KARLO:

   Evo t' mača viteškoga,
od hudoga Sulimana
gospodara s njim će moga 605
tvoja osvetit ruka izbrana.

UBALDO:

   Paka mu ćeš spovidjeti,
ko mu silni mač posila;
ne momo ovdi veće cknjeti,
gdi pribiva prijeka vila. 610

RINALDO:

   Bjež'mo, Ubaldo, iz о vega
zametena tašta zida,
prije nego se hitra Armida
od našega stavi bijega.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 362 године.