Пређи на садржај

Армида2/ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО

Извор: Викизворник
Армида
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ЧИЊЕН'ЈЕ ДРУГО-ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО



* * *


                 ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО

                    КАРЛО, УБАЛДО, I РИНАЛДО

КАРЛО:

   Друже, оно се худа и прика
виленица дијели веће,
штит обрни пут бојника, 555
да у нем види своје смеће.

РИНАЛДО:

   Која ми ово свјетлос сива,
која оружја ово звече,
гди ово младос ма прибива
од витеза свијех далече? 560

   Која ме ово влас довела
у ово мјесто не познано?
гди сте, бојна моја дјела,
гди си оклоп је ме избрано?

УБАЛДО:

   Гори Европа сва колика 565
и све Асије стране у боју;
у њих вриједна није бојника,
ки прибива у покоју.
   Тко год вјечну славу жуди,
или је витез вјере праве, 570
под оружјем тешкијем труди
палестинске сред државе;
   ти Бертолда сину избрани,
јуначкога изван збора
сам дни трајеш тве замани 575
разблуднога сред затвора;
   ти сам на бој верни, опћени,
кратиш снажне твоје силе,
о поносни, о храбрени
заточниче блудне виле. 580
   Ки сан, ка злед, сила која,
овди тебе доћ усили;
гди је вриједна крипос твоја,
ка свуд слове славнијем дили?
   Пусти, пусти земље ове, 585
војска и Гофред тебе пита,
срећа и добит тебе зове
на рвања племенита.
   Ход', бојниче верни, доби
пријеке, удесне, бојне труде, 590
да бој, почет с тобом ко би,
по теби се свршит буде.
   Худа вјера и химбена,
којом крипос твоја крену,
нека буде сасма стрена 595
по тву сабљу прихрабрену.

РИНАЛДО:
 
   Ах, што се младос ма овако поплеса?
Не могу од срама гледати небеса.
   Остан'те злом чести, направе немиле,
од моје несвијести ви сте узрок све биле. 600
   Бјежимо, бјежимо сеј земље химбене,
тер хрло тецимо на боје храбрене.

КАРЛО:

   Ево т' мача витешкога,
од худога Сулимана
господара с њим ће мога 605
твоја осветит рука избрана.

УБАЛДО:

   Пака му ћеш сповидјети,
ко му силни мач посила;
не момо овди веће цкњети,
гди прибива пријека вила. 610

РИНАЛДО:

   Бјеж'мо, Убалдо, из о вега
заметена ташта зида,
прије него се хитра Армида
од нашега стави бијега.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 367 година.