Evo smo ti skupa došli
Zadnji ures učiniti;
Grozne suze od žalosti
Ne pristaju nam vriti.
Svi smo ti se urešili 5
Monci, koji tebe znamo,
Prljateji tvoji mili,
Da ti zadnji oelov damo.
Jer u vrime od mladosti
Ti si s nami svud odio, 10
U jubavi, u radosti,
Mile tance proodio.
Žejno bismo tad čekali
Justa tvoja da otvoriš,
I na pomju uši klali 15
Za slušati što govoriš.
A sada te gledajući
Tamnon tminon pokrivena,
Tvoju mladost gledajući
Izgubljenu pri vrimena: 20
Ante, Ante, naš gizdavi
Razgovoru naš primili,
Pun veseja i jubavi,
Kako smo te izgubili?!
Još ti nije vrime bilo 25
Družbu tvoju za ostavit,
Nit je tebi, druže, milo
Oca smajkon zaboravit;
A tri brata, radost tvoja,
Da ji tužne vidiš doma! 30
Plačna Juru i Jakova,
Zanajviše bidnog Toma!
Plače brata svog rojena
I spominje tužan dicu,
Dva sokola izgubjena 35
I pribilu golubicu!
Da t' e, druže, čuti viku
Na žalostan ovi danak,
Teški jauk, plač i skriku
Na sadašnji tvoj rastanak! 40
Molio bi, ko te stvori
Neka pusti malo tebe,
Da podigneš glavu gori
I da vidiš oko sebe!
I da vidiš družba tvoja 45
Kako ti se nakitila,
Groznin suzan svoga znoja
Plačuć tebe, druga mila!
Tad bi vidi' divojčice
Di ti pute pripričiju, 50
Od žalosti svoje lice
Gorkin suzan di umiju;
I di grede mnoštvo dice
S ocin majkan k tvojoj ploči,
Di pokriju svoje lice 55
I od suza taru oči!
Pak bi prokle smrt nemilu,
Ka te skonča u mladosti,
I čini te poć na silu
U greb ledni prez svitlosti! 60
