Ako bih rekal smiljeno,
Da tancaš divno kolo
Lipostju s' toli svršeno,
Dostojno s' bit oholo.
Kroz vilu kejzi vinačac 5
Cvata lipos meu vama
Kako i jasan mjesečac
Kad sine meu zvizdama.
Tko želi vidit danici
Na nebu ka je svitlos, 10
Pozri vilu u krunici,
U koj je rajska milos.
Jak vita jela u gori
Pozor je nje uzvišen, 15
Svitlostju lice nje gori,
Kojoj sam velmi snižen.
Evo još tko želi vidit
Privelik dar s nebesa,
Nu nitkor nemoj zavidit
Vidivši taj čudesa. 20
Oči tej gdi vila ima
K sunačcu ke kad svrne,
Svu mi svitlos uzvazima
A meni život strne.
Rasla ni samo s vilama 25
Za lov da je stvorena,
Upored nu je s zvizadama
I s anđeli gojena.
Krostoj ljubav nima kripos
Kojom bi mogla smutit, 30
Jur za mal hip da nje lipos
Ljuven stril bude čutit.
O čudno t' vidit gdi toči
Suze niz svoje lice,
Ditece nago bez oči 35
S krilim kako i ptice.
Toj biše bog od ljubavi,
Bezumnim ki je tužan,
I čujah dobro gdi pravi
Kojojzi ja bih sužan. 40
Jakos nut kripos taj steče,
Sve su š njom višnje sile,
Vas mi luk skrši, upeče,
I moje stare strile.
A vrući plamen izgasi, 45
U kom vas gorim tvrdo,
Gnjivom me u svem porazi
Opustiv svasma grdo.
Извор
Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 40-41, Jugosalavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
