Ако бих рекал смиљено,
Да танцаш дивно коло
Липостју с' толи свршено,
Достојно с' бит охоло.
Кроз вилу кејзи виначац 5
Цвата липос меу вама
Како и јасан мјесечац
Кад сине меу звиздама.
Тко жели видит даници
На небу ка је свитлос, 10
Позри вилу у круници,
У кој је рајска милос.
Јак вита јела у гори
Позор је ње узвишен, 15
Свитлостју лице ње гори,
Којој сам велми снижен.
Ево још тко жели видит
Привелик дар с небеса,
Ну ниткор немој завидит
Видивши тај чудеса. 20
Очи теј гди вила има
К суначцу ке кад сврне,
Сву ми свитлос узвазима
А мени живот стрне.
Расла ни само с вилама 25
За лов да је створена,
Упоред ну је с звизадама
I с анђели гојена.
Кростој љубав нима крипос
Којом би могла смутит, 30
Јур за мал хип да ње липос
Љувен стрил буде чутит.
О чудно т' видит гди точи
Сузе низ своје лице,
Дитеце наго без очи 35
С крилим како и птице.
Тој бише бог од љубави,
Безумним ки је тужан,
I чујах добро гди прави
Којојзи ја бих сужан. 40
Јакос нут крипос тај стече,
Све су ш њом вишње силе,
Вас ми лук скрши, упече,
I моје старе стриле.
А врући пламен изгаси, 45
У ком вас горим тврдо,
Гњивом ме у свем порази
Опустив свасма грдо.
Извор
Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 40-41, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
