Ah, ne rekoh ja istinu

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ah, ne rekoh ja istinu
Писац: Иван Бунић Вучић


Ah, ne rekoh ja istinu



Ah, ne rekoh ja istinu
   kad ti rekoh, o Ljubavi,
   da nikada ne zatravi
   ovu vilu mu jedinu?

I da zlatna tvoja strila
   nje srdačce prem kameno,
   od mramora satvoreno,
   viku nije obranila.

Evo, vajmeh, za me vaje
   u zrcalu dočim gleda
   svu ljepotu, od pogleda
   svoga istoga smamljena je.

Ter za ures rajska lica,
   ke mâ mlados ljubi i dvori,
   ona ista kopni i gori,
   i istom je ljubovnica.

Ah, ohola svim gospoje,
   u vuhovnom podhibniku
   koji omili tvu priliku
   samoj cijenit dike tvoje,

poznaj, dušo mâ ljubljena,
   da ljepota tač zanese
   prem kako cklo razbije se,
   a prem bježi kako sjena.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 361 година.