У смрт г. Витора Бесаља, по изгубљењу од Бара канчелијера дубровачкога Писац: Мароје Мажибрадић
8.
У СМРТ Г. ВИТОРА БЕСАЉА, ПО ИЗГУБЉЕЊУ ОД БАРА КАНЧЕЛИЈЕРА ДУБРОВАЧКОГА
Бар слободан породи ме,
Падва разум пода мени,
ну Дубровник град прими ме
жива и мртва у свом сјени.
О Дубраво, ти одавна 5
под широке прима гране,
небу угодна, свијету славна,
побјегуће краље и бане;
тим није чудо, да и за мене,
ки из сужна града бјежим, 10
брани хладак благе сјене,
под ком и сад мртав лежим.
Оди миран у слободи
пјевах, водећ дни честите,
дух пође у рај, а ви оди, 15
мирне кости, почините.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XI, Djela Miha Bunića Babulinova Maroja i oracia Mažibradića marina Burešića, str.110, Zagreb, 1880
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мароје Мажибрадић, умро 1591, пре 432 године.
