8. У смрт г. Витора Бесаља, по изгубљењу од Бара канчелиера дубровачкога

У смрт г. Витора Бесаља, по изгубљењу од Бара канчелијера дубровачкога
Писац: Мароје Мажибрадић

* * *

                       8.

У СМРТ Г. ВИТОРА БЕСАЉА, ПО ИЗГУБЉЕЊУ
   ОД БАРА КАНЧЕЛИЈЕРА ДУБРОВАЧКОГА

Бар слободан породи ме,
   Падва разум пода мени,
   ну Дубровник град прими ме
   жива и мртва у свом сјени.
О Дубраво, ти одавна 5
   под широке прима гране,
   небу угодна, свијету славна,
   побјегуће краље и бане;
тим није чудо, да и за мене,
   ки из сужна града бјежим, 10
   брани хладак благе сјене,
   под ком и сад мртав лежим.
Оди миран у слободи
   пјевах, водећ дни честите,
   дух пође у рај, а ви оди, 15
   мирне кости, почините.

Извор

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XI, Djela Miha Bunića Babulinova Maroja i oracia Mažibradića marina Burešića, str.110, Zagreb, 1880

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мароје Мажибрадић, умро 1591, пре 433 године.