2. Istomu

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Istomu
Писац: Никола Димитровић


Cornice.png


Istomu

2.

Jur se je njekoliš, moj messer Niccolo,
   nebeski okoliš obrnul okolo,
de po ehe mandato niesam ti ki veras,
   nu tomu jes Mato, a ne ja, uzrok vas.
Jer bihmo oba dva tako convenuti, 5
   da bismo t' liska dva insieme poslati.
Koga sam pregato, da bi lis svoj vršil,
   ki je cominciato, nu ga nije još svršil.
On indugiare volendo mene još,
   lo lassai stare, tamo ga ubio koš. 10
Dilji mi se čini, neg giorno senza pan;
   ovdi ga sada ni, er podje na svoj stan,
u Budim slavni grad, ne rekši ni Vale,
   a mene odje sad in Alba Eeale,
u kom me uhvatil', non son mnogo dana, 15
   blatova ovijeh dil groznica quartana,
ka me prem snahodi ter je se čuva'te,
   prem kada dohodi vrijeme od skorovate.
Čudim se, da taj čas gdi bude u vraga,
   ne bi joj sljednik pas mogao nać traga; 20
er ištom compara non so da che paes,
   gončtica š njom para i njeka noćna čes
posije mi prije ure, neg k meni ima prit,
   zle ambašadure, da se imam pripravit:
molto protezanje, lomnjenje od pleći 25
   i spesso zijehanje i spanje ne hteći;
od stonka tegotu, skuritu od nokat,
   od noga slaboću i hteći sve lokat.
Paka con la danza iziđe groznica,
   a reku užanca, pur ne bud pošljica; 30
jer ona in questi paesi lavora,
   dove od dvadesti petnes se ne mora.
Tuj ona drcajuć a ja zubmi svijeme
   ronzinu leutajuć, skuri njeko vrijeme;
ali tako balla, cantando frotule, 35
   da bi strakala tri Mara Menule.
Da poi od mene non so dove podje,
   a meni ognjene plamene sve odje.
s kijem mezzo dormendo obiđem vas saj svijet
   satvari facendo, koje nije moć izrijet. 40
I s tobom, brate moj, i s dobrijem Matielom
   na gori parnaskoj vele krat pod jelom
sjedemo svakoje pjesance cantati,
   da sve tuj lancroje budu na trag stati.
Tuj stari i novi poete kupe se, 45
   kako ptice k sovi tere nam čude se,
gdje kod spile slatko pjesance tvorimo,
   najliše naš Matko, koga svi dvorimo,
ere je dostojan svakoga honora
   i biti poštovan od nas đe ogn' ora. 50
Cosi è, kako t' rijeh, moj senso, me stanje
   u ovezijeh blatijeh, da ti je na znanje.
E del vostro stato vazel bih ja znati
   kako s' mantegnato i giorni passati;
što li ti je od uha, u kom ti paraše, 55
   da zuči sto muha ter mir ne imaše?
Kroz toj navijesti mi, s dosade ako t' ni,
   i lis per li primi pošalji ti meni.
Drugo ti rijet ne vim, me commendo vobis;
   da je se izbavim, orate pro nobis. 60

Dmitrović Nikola iz radi ljubavi
   s groznicom na pola ovi ti lis spravi.
                Na 20. Settem. 1546.



Izvor[уреди]

Pjesme Nikole Dimitrovića i Nikole Nalješkovića, Stari pisci hrvatski, knjiga 5, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb, 1873, str. 98-100.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Димитровић, умро 1555, пре 464 године.