Истому
2.
Јур се је њеколиш, мој мессер Ниццоло,
небески околиш обрнул около,
де по ехе мандато ниесам ти ки верас,
ну тому јес Мато, а не ја, узрок вас.
Јер бихмо оба два тако цонвенути, 5
да бисмо т' лиска два инсиеме послати.
Кога сам прегато, да би лис свој вршил,
ки је цоминциато, ну га није још свршил.
Он индугиаре волендо мене још,
ло лассаи старе, тамо га убио кош. 10
Диљи ми се чини, нег гиорно сенза пан;
овди га сада ни, ер подје на свој стан,
у Будим славни град, не рекши ни Вале,
а мене одје сад ин Алба Ееале,
у ком ме ухватил', нон сон много дана, 15
блатова овијех дил грозница qуартана,
ка ме прем снаходи тер је се чува'те,
прем када доходи вријеме од скоровате.
Чудим се, да тај час гди буде у врага,
не би јој сљедник пас могао наћ трага; 20
ер иштом цомпара нон со да цхе паес,
гончтица ш њом пара и њека ноћна чес
посије ми прије уре, нег к мени има прит,
зле амбашадуре, да се имам приправит:
молто протезање, ломњење од плећи 25
и спессо зијехање и спање не хтећи;
од стонка теготу, скуриту од нокат,
од нога слабоћу и хтећи све локат.
Пака цон ла данза изиђе грозница,
а реку ужанца, пур не буд пошљица; 30
јер она ин qуести паеси лавора,
дове од двадести петнес се не мора.
Туј она дрцајућ а ја зубми свијеме
ронзину леутајућ, скури њеко вријеме;
али тако балла, цантандо фротуле, 35
да би стракала три Мара Менуле.
Да пои од мене нон со дове подје,
а мени огњене пламене све одје.
с кијем меззо дормендо обиђем вас сај свијет
сатвари фацендо, које није моћ изријет. 40
I с тобом, брате мој, и с добријем Матиелом
на гори парнаској веле крат под јелом
сједемо свакоје пјесанце цантати,
да све туј ланцроје буду на траг стати.
Туј стари и нови поете купе се, 45
како птице к сови тере нам чуде се,
гдје код спиле слатко пјесанце творимо,
најлише наш Матко, кога сви дворимо,
ере је достојан свакога хонора
и бити поштован од нас ђе огн' ора. 50
Цоси è, како т' ријех, мој сенсо, ме стање
у овезијех блатијех, да ти је на знање.
Е дел востро стато вазел бих ја знати
како с' мантегнато и гиорни пассати;
што ли ти је од уха, у ком ти параше, 55
да зучи сто муха тер мир не имаше?
Кроз тој навијести ми, с досаде ако т' ни,
и лис пер ли прими пошаљи ти мени.
Друго ти ријет не вим, ме цоммендо вобис;
да је се избавим, орате про нобис. 60
Дмитровић Никола из ради љубави
с грозницом на пола ови ти лис справи.
На 20. Сеттем. 1546.
