1941.

Извор: Викизворник


1941.

У хиљаду деветој стотини
Четрдесет и првој години,
То бијаше мјесеца априла
Кад се дигла са запада сила.
Освајачи малије’ народа 5
Ђе уд’рише, пробити се мора.
И на нашу земљу ударише,
Издајничку владу протјераше,
Министри нам земљу оставише,
Побјегоше до Лондона града, 10
Тужан народ остаде да страда.
Из Лондона добро оком прати
Је ли кога сад родила мати
Да напане с које било стране,
Фашистима да би зада’ ране. 15
Хитлер води муњевита рата,
Ђе год може два зазади брата.
Цветковићу, нијеси има’ право,
Зашто Руса нијес’ у помоћ звао?
Што си братски предлог одбијао, 20
Чега си се, јадниче, бојао?
Зашто нијеси мислио на јаде,
Што нас чека, један људски гаде!
Хитлера си услужио, брате,
Да завађа Србе и Хрвате. 25
Тако раде неписмени људи,
Зато нама сад туђинац суди.
Сада Хитлер убија и коље,
Да мирује било б’ за њег боље.
Ц’јелом земљом плануле су жиже 30
И Кордун се на устанак диже.
Мусолини и он кука сада,
На Кордуну војска му пропада;
У Карловцу Талијан се тужи:
„Чуј, Хитлеру, дај ми помоћ пружи. 35
Ево сада пре некол’ко дана
Изгубисмо једног капетана.
Посласмо га да испита ствари,
Ал’ нам народ планове поквари.
Он остаде у Дебелој коси; 40
Домобрани враћају се боси
Јер су пошли да угуше буну
По проклетом бунтовном Кордуну.
Вјечна стража ту је без промјене,
Ту се боре и дјеца и жене.“ 45
Док Талијан тако јадикује,
По Кордуну с’ буна проширује.
На све стране састају се браћа
Узајмљено да се брзо враћа.
Главна база Петрова је гора, 50
То би, браћо, описати мора’.
Поменућу само неког тића:
Милутина друга Кошарића
И Ћаницу Опачића друга —
За душмана то је била куга. 55
Ево с њима и Басара Миле —
То су све три са Кордуна силе.
Поповић Богдан из Горњега Скрада —
Таквом борцу ја се нијесам нада’.
И још многи јунаци на гласу 60
Што оваки закључак донесу:
Свуда треба цесте прекопати,
Телефонске ступе порушити.
По Кордуну огањ ватра сија,
Из камена пишти љута змија. 65
Те су змије партизани љути,
До слободе њихови су пути.
Подиже се велико и мало:
Стој, Хитлеру, ти проклета ало!
Наиш’о си, надао се нијеси, 70
Твоји ће се угасити бјеси!
Чујеш како Мусолини кука,
Његова си био десна рука.
Ти си жене и дјечицу тука’,
Стићи ће те осветничка рука! 75
Народе си многе окупира’,
Овдје више неће бити мира —
Тешко сваком ко у туђе дира!
У Србији, Хрватској до мора,
Диже с’ Босна, па и Црна Гора. 80
Словенија, наше мило срце,
Немој жалит’ пролијевати крвце;
То је народ високе културе;
Пребац’те се, браћо, преко Муре,
Ухватите све границе тамо, 85
Што је наше никоме не дамо!
Три године тако се борило,
Што смо хтјели, то се и створило.
Црни Анте, Хитлерова слуго,
Јеси л’ знао да нећеш за дуго? 90
Свијет знаде, више није скрито,
Да је овдје побједио Тито.
Друг је Тито задобио рата
Јер не дијели Срба и Хрвата.
Свака њему нација је мила, 95
Поноси се, његова су крила.
Партизани од народа свију
Заједнички црвен барјак вију
И на њему звијезда петокрака,
Имаће је сутра земља свака. 100
Друже Тито, сав те народ штити,
Фашизам ћеш с нама побједити.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Народне пјесме Кордуна, сакупио и уредио Станко Опачић-Ћаница, Загреб: Просвјета, 1971, стр. 306-308.