Мрем тужан, свак час гину,
у огњу горећ стину
кроз лијепос једину,
- - - - - - - моја?
- - - - несрећан вик сам без покоја. 5
Ако ми не да лика
целовом твоја дика,
цвилит' ћу до вика,
и нећу час пристат'
на те гњеву освету худу зват'. 10
Рад тога, вило, мени
дај целов медени,
приклонив румени
кораљ усти,
драга госпоје, тој-ве ми допусти. 15
А вазда теб' ћу бити,
купљен роб на свити,
госпоја мени ти,
за тој мило
прими ме, и стави у златно тве крило.20
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XI, Djela Miha Bunića Babulinova Maroja i oracia Mažibradića marina Burešića, str.113, Zagreb, 1880
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мароје Мажибрадић, умро 1591, пре 432 године.
