*** (Ружична магла љубавне среће...)

***  (1892)  Писац: Вера Бугарска-Чонић

Ружична магла љубавне среће
Лаким је санком обивла њега;
И снива слатко, безбрижно тио,
А јава жића од њега бега.

Невина душа не зна за тугу,
Ни злобу тешку што светом влада,
Његово срце пуно је миља,
А млади снови среће и нада.

О, снивај чедо љубави красне
Злаћане сраке ружичних днева,
Није далеко ни оно доба,
Кад мину снови, што младост снева.

И ти ћеш доћи обали сивој
Пред бурном јавом, кад живот трне;
Суза ће можда често да роси
Те твоје лепе очице црне.

Па сневај, сневај, ти мило чедо,
Те бајне снове детињске среће,
Јер један поглед у живот, у јаву
И сан спокојства вратит’ се неће.

Сомбор, 4. XI. 1892.

Извор

1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 3, стр. 39.