*** (Ružična magla ljubavne sreće...)

***  (1892)  Pisac: Vera Bugarska-Čonić

Ružična magla ljubavne sreće
Lakim je sankom obivla njega;
I sniva slatko, bezbrižno tio,
A java žića od njega bega.

Nevina duša ne zna za tugu,
Ni zlobu tešku što svetom vlada,
Njegovo srce puno je milja,
A mladi snovi sreće i nada.

O, snivaj čedo ljubavi krasne
Zlaćane srake ružičnih dneva,
Nije daleko ni ono doba,
Kad minu snovi, što mladost sneva.

I ti ćeš doći obali sivoj
Pred burnom javom, kad život trne;
Suza će možda često da rosi
Te tvoje lepe očice crne.

Pa snevaj, snevaj, ti milo čedo,
Te bajne snove detinjske sreće,
Jer jedan pogled u život, u javu
I san spokojstva vratit’ se neće.

Sombor, 4. XI. 1892.

Izvor

1893. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina osma, broj 3, str. 39.