Што је лепо под ноћ погледати
где господа рујно вино пију,
пред њима је зелена трпеза,
на трпезу сиви соко шеће,
златне су му ноге до колена 5
и обадва крила до рамена,
у кљун носи московску ружицу,
на глави му круна од бисера;
питала га сва по[1] ред господа:
„Да чу ли нас, сив зелен соколе, 10
кој ти злати ноге до колена,
кој ти скова круну од бисера?”
Одговара сив зелен соколе:
„Имам оца у том Скопљу граду,
он ми скова круну од бисера; 15
имам брата у Орида града,
он ми злати крила до рамена
и обадве ноге до колена”.
