Што је Грујо

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Вино пије Новак и Грујица
0002 а у чајној гори Романији,
0003 ама рече Новаковић Грујо:
0004 "Остарјесмо, ништа не виђесмо,
0005 ни војводе српског ниједнога,
0006 нити виђех Марка Краљевића."
0007 "Мој Грујица, да ти отац каже:
0008 Подиг’о се од Леђана краље
0009 преко Љечке и преко Пољачке
0010 преко Турске и преко Каурске,
0011 и преш’о је на води Ситници,
0012 и отиш’о кроз земљу Арапску,
0013 изиш’о је у земљу Ђурђију,
0014 запросио у краља ђевојку,
0015 запросио и краљ му је дао,
0016 и дош’о је бијелу Леђану,
0017 велике га мисли допануле,
0018 Арапи ће њега дочекати,
0019 те му исјећ’ кићене сватове,
0020 па сад Србље зове у сватове,
0021 зове Рељу и зове Милоша,
0022 зове, рече, из Прилипа Марка,
0023 са Сјенице Мусића Стевана,
0024 из Косова, из крај Митровице,
0025 отле зове Иван’ Косанчића,
0026 од лијепа Стојна Биограда
0027 зове краље два сина Јакшина,
0028 оба брата, Митра и Шћепана,
0029 из Топлице војводу Милана,
0030 и два брата два Бојиновића,
0031 оба брата Мића и Шћепана,
0032 и силнога од Сријема Вука,
0033 од Сибиња Јанка и Секула,
0034 осталијех хиљаду сватовах,
0035 па да пођеш, сине, до Леђана,
0036 штогођ добра има у Србаљах
0037 ту ће краљу бити у сватов’ма."
0038 Још стар Новак на ноге ђипио
0039 па довати бошчу из пенџера,
0040 у њој свила и у њој кадифа,
0041 у њој токе, а у њој доламе,
0042 у њој копче, а у њој чакшире,
0043 у њој крила, а у њој челенке,
0044 па кад Новак ођеде Грујицу,
0045 ни сам га се нагледат не мог’о,
0046 а изведе дора из пећине,
0047 оседлана, уздом зауздана.
0048 Кад Грујица посједе дората,
0049 сјетује га Старина Новаче:
0050 "Хајде мудро, не погини лудо,
0051 а ка’ будеш пре’о Сарајева,
0052 махати ће буле јаглуцима:
0053 "Јабанлија, окрени се амо!"
0054 Немој гледат, немој погинути,
0055 а клеће те Туркиње ђевојке:
0056 "Своја тебе кућа не виђела!"
0057 Ти ћеш пријећ’ Босну земљу равну
0058 па ћеш проћи шехер Бања Луку,
0059 фатићеш се Сплета каурскога,
0060 сић’еш, Грујо, у влашке Котаре,
0061 тражи кулу Бијелић-Јована,
0062 Јован ми је богом побратиме,
0063 одвешће те бијелу Леђану,
0064 ти се кажи чиј си и како си,
0065 прибраће те све српске војводе."
0066 Оде Грујо гором Романијом,
0067 Новак њега оч’ма испратио,
0068 а низ образ сузам’ оборио:
0069 "Како спремих лудога јунака!"
0070 Замче Грујо, оде Сарајеву,
0071 гледају га кићене ђевојке,
0072 а махају од злата махраме,
0073 ама Грујо ни хабера нејма,
0074 једном гледну, наћера дората,
0075 врисну цуре ка и змије љуте
0076 те Грујицу сагледат не могле,
0077 сву пројежђе Босну земљу равну,
0078 и он прође шехер Бању.Луку,
0079 фатио се Брода каурскога,
0080 сиде Грујо у влашке Которе,
0081 обзире се десно и лијево,
0082 ђе ће Грујо конак учинити,
0083 виђе кулу о’ девет таванах
0084 а пред кулом лијепа невјеста,
0085 до два држи у наручју сина,
0086 Грујо њојзи божју помоћ дава:
0087 "Чија ј’ ово кула и авлија?"
0088 А невјеста сузе оборила:
0089 "Ничија је, незнана делијо,
0090 ова кула нејма сахибије,
0091 а невјеста нејма господара,
0092 ово ти је Бијелића кула,
0093 а ја јесам Бијелића љуба,
0094 ја сам чула ђе говоре људи,
0095 да се Јован тешко осужњио
0096 у некаква од Ђурђије краља
0097 ево има три година данах."
0098 Каже Грујо куд се замучио
0099 и како ће краљу у сватове,
0100 тад’ невјеста приступа му руци,
0101 закуми га богом истинијем,
0102 и ришћанским златнијем Јованом:
0103 "Прими кумчад, Новаковић Грујо!"
0104 Грујица јој кумчад приватио,
0105 ал’ му кума даје аманете:
0106 "Ако здраво сидеш у Ђурђију,
0107 наслони се на тавницу Јову,
0108 и поздрави мога господара,
0109 "Љуба ти је останула трудна,
0110 ено у ње два близанца сина,
0111 у хајдука мало готовине,
0112 оће ли ти одхранити синове,
0113 хоће л’ продат кулу и авлију?"
0114 Њојзи Грујо божу вјеру дава:
0115 "Ја ћу кума избавити мога,
0116 ја л’ на благо, ја ли на јунаштво,
0117 ја л’ оставит главе у Ђурђију!"
0118 Па ту Грујо ноћцу преноћио,
0119 а ујутру добро уранио,
0120 шћера коња бијелу Леђану,
0121 зачуди се од Леђана краље
0122 какав бахну јунак у авлију.
0123 Оде Грујо питат за сватове,
0124 а вели му од Леђана краље:
0125 "Сехратлијо те одвише дивна!
0126 Отишли су има по године
0127 па их не би од земље Ђурђије,
0128 ниједан ми доћи никад неће."
0129 "Дај ми, краље, добра калауза,
0130 за њима ћу поћи у Ђурђију."
0131 А краљ њему нађе калауза,
0132 и пођоше пут земље Ђурђије,
0133 пријеђоше Љечку и Пољачку,
0134 прејездише Турску и Каурску,
0135 дође Грујо на воду Ситницу,
0136 ал’ ево ти шичели кочијах
0137 а у њима бијело Латинче,
0138 голо, босо, тужно, распасано,
0139 њега пита Новаков’ Грујица:
0140 "Кочијару, чије су кочије?"
0141 "Ничије су, драги господару!
0142 Носим књиге из земље Ђурђије,
0143 послало ме дванаест војводах,
0144 остадоше свати у Ђурђији,
0145 веће, брате, куд си накастио,
0146 на води је хиљаду Арапах,
0147 проћ’ не мореш ти да имаш крила,
0148 сад од мене што су учинили."
0149 Љједе Грујо мислит и размишљат,
0150 утече му момче калаушче,
0151 а напријед никуд не умије:
0152 "Фала богу, чуда великога,
0153 ђе ћу своје кости оставити?!"
0154 Па срдито ишћера дората,
0155 а кад био на воду Ситницу,
0156 ал’ на води хиљаду Арапах,
0157 у Ситницу наћера дората,
0158 у по воде сабљу извадио
0159 и стотину посијече главах
0160 и проћера здраво и весело,
0161 он оћера право пут Ђурђије,
0162 а кад био у поље ђурђинско,
0163 угледа га дванаест војводах,
0164 узе Марко дурбин од биљура
0165 па га тури на девет канатах,
0166 што њим види дванаест сахатах,
0167 Марка пита дванаест војводах:
0168 "Можеш ли га познавати, Макро?"
0169 "Не знам, браћо, не знали ме јади!
0170 По прилици како кажу људи,
0171 ако није Новаков Грујица,
0172 а из чајне горе Романије,
0173 како ли је преш’о на Ситници,
0174 вас се Грујо у крв замотао."
0175 У то Грујо и под кулу дође,
0176 а млађи му прифатише дора,
0177 иде Грујо кули у шкалине,
0178 све војводе на ноге ђипише
0179 док му божу помоћ прифатише
0180 а сваки му пружи купу вина:
0181 "Добро дош’о, незнани јуначе!
0182 И како си преш’о на Ситници?
0183 Срамота је упут упитати,
0184 ма окле си и од које земље?"
0185 "Ја сам главом Новаков Грујица,
0186 а од чајне горе Романије
0187 и добро сам преш’о на Ситници,
0188 стотину сам посјек’о Арапах,
0189 а толико доро погазио,
0190 па што добра има у србаљах
0191 свега ево данас у Ђурђији,
0192 но зар ћете окапати о’ђе,
0193 оли ћете водити ђевојку?"
0194 Ту прекори дванаест војводах,
0195 све војводе на ноге скочише
0196 и ћаху се упут опремити,
0197 ама не да Новаков Грујица,
0198 док Грујица за Јована каже:
0199 "Ваља мени кума избављати,
0200 ја л’ ћу своју оставити главу."
0201 Моли му се Краљевићу Марко:
0202 "Мој соколе, Новаков Грујица!
0203 Није ласно избавит Јована,
0204 на Ђурђији хиљаду топовах,
0205 а солдата има сто хиљадах,
0206 већ да коње сјутра истрчимо,
0207 залети ме Новаков Грујица:
0208 "Ход’ да, Марко, коња пазаримо,
0209 даји прида два товара блага."
0210 Ја ћу, Грујо, искат три товара,
0211 то ће чути дванаест војводах,
0212 чуће з града хиљаду Латинах,
0213 хоће нама пазар начинити,
0214 ми хоћемо пазарит, Грујица,
0215 па нек моли гиздава ђевојка
0216 свога баба од Ђурђије краља
0217 да изведе робје из тавнице,
0218 јадно робље да с’ огрије сунца,
0219 да ђевојци хаир-дову дају,
0220 да се тамо у том дому смири."
0221 А кад свану и огрија сунце,
0222 устадоше коње пазариват,
0223 истрчаше коње на кошију,
0224 салеће га Новаков Грујица:
0225 "Ход’ да, Марко, коња пазаримо!"
0226 Дава Грујо два товара блага,
0227 а Марко му иште три товара.
0228 То зачуло дванаест војводах,
0229 а чу з града хиљаду Лстинах,
0230 у томе им пазар начинише,
0231 и у томе коње мијењаше.
0232 А кад Грујо узјаха Шарина
0233 под високу у Ђурђији кулу,
0234 ал’ ту јадно робје изведено,
0235 све је робје на ноге ђипило
0236 до жалосна Бијељић Јована,
0237 отијаше, ама не могаше,
0238 неда му се гвожђе подигнути,
0239 па га пита Новаков Грујица:
0240 "Ко је овди Бијељић Јоване?"
0241 Каже му се Бијељић Јоване,
0242 он Јована узе у синџиру
0243 па га тури Шарцу на рамена,
0244 а пусти се научио Шарац
0245 добар товар под Марком носити,
0246 нешто вина, нешто Краљић Марка,
0247 па побјеже пољем ђурђинскијем.
0248 На Ђурђији јекнуше топови,
0249 ал’ не знаше ни куд оде Грујо,
0250 тек моли се краље од Ђурђије,
0251 молио се Марку Краљевићу:
0252 "Поврати ми онога јунака
0253 На поклон ти Бијељић Јоване."
0254 Оде Марко и врну Грујицу,
0255 чауш викну, дабулхана рикну,
0256 у то краље изнесе дарове
0257 те дарива хиљаду сватовах,
0258 па пођоше кићени сватови,
0259 а кад бише на воду Ситницу,
0260 на води је Арап’ три хиљаде,
0261 међу њима троглав Арапине,
0262 из једне му огањ бије главе,
0263 а из друге студен вјетар пуха,
0264 а из треће људски хаваз дава.
0265 Препаде се Краљевићу Марко,
0266 а вели му Новаков Грујица:
0267 "Богом отац, Краљевићу Марко!
0268 Дај ти мени Шарца дебелога,
0269 и дај мене сабљу демишћију."
0270 Љарца даде а сабје не даде.
0271 Кад се Грујо добави Шарина,
0272 посједнуо Шарца маменога,
0273 а гледа га Мусића Стеване,
0274 за Стеваном Бановић-Секуле,
0275 за Секулом Обилић-Милошу,
0276 а за њиме два сина Јакшина,
0277 у Арапе коње наћераше,
0278 дочека их троглав Арапине,
0279 на њ’ Грујица наћера Шарина,
0280 једном махну те му двије смахну,
0281 а из треће Арап проговори:
0282 "Богом брате од сватовах свате"
0283 Немој мене више ударити,
0284 обје могу пребољети главе."
0285 Другом махну те му трећу смахну,
0286 а војводе коње наћераше
0287 и сви остре сабље извадише,
0288 Марко викну к’о да љељен рикну,
0289 хиљада им посјекоше главах,
0290 пријеђоше на води Ситници,
0291 ни би кака грдна ни рањена,
0292 и дођоше бијелу Леђану,
0293 доведоше госпоју ђевојку.
0294 А да видиш Новакова Груја,
0295 ћаше краљу да осјече главу
0296 и овако краљу говораше:
0297 "Зашто Србим’ пријевару градиш!?"
0298 Препаде се од Леђана краље
0299 па војводам’ тајно говораше:
0300 "Ево пуна три товара блага,
0301 недајете ме Новакову Грују,
0302 хајдук силан из незнане земје,
0303 хоће мени одасјећи главу."
0304 И узеше блага три товара,
0305 подијели дванаес’ војводах
0306 и Грујици даше старјешинство.
0307 Оде Грујо у влашке Котаре
0308 а одведе Бијељић Јована,
0309 створи куми што се затекао,
0310 чини велик шенлук низ Котаре.
0311 Када дође Бијељић Јоване,
0312 ту су дома оба починули,
0313 починуше два мјесеца данах.
0314 Отолен се Грујо подигнуо,
0315 то зачуле аге Сарајлије
0316 и велике истурили страже,
0317 на једну је Грујо нагазио,
0318 на њој тридест главах о’сијече,
0319 па друга га стража дочекала
0320 и четр’ес јој главах посијече,
0321 трећа га је дочекала стража,
0322 ту се љута заметнула кавга,
0323 забави се Новаков Грујица,
0324 и добру је рану задобио,
0325 ал’ и ше’сет окинуо главах,
0326 па проћера, оде к Романији,
0327 а кад баби у пећину дође,
0328 све му каза што се учинило,
0329 и како је војводе видио,
0330 сву просвјетку спрске земље славне,
0331 и како га Марко поздравио.
0332 Груја Новак рукам’ загрлио,
0333 док не њему ране опазио,
0334 Новак писну сва пећина цикну
0335 па од земље на ноге ђипио,
0336 стаде видат, извида Грујицу,
0337 и нежали ђе се обранио
0338 кад јунаштво тако починио,
0339 та здраво је каконо и био
0340 и како му сваки Срб желио.