Što je Grujo

0001 Vino pije Novak i Grujica
0002 a u čajnoj gori Romaniji,
0003 ama reče Novaković Grujo:
0004 "Ostarjesmo, ništa ne viđesmo,
0005 ni vojvode srpskog nijednoga,
0006 niti viđeh Marka Kraljevića."
0007 "Moj Grujica, da ti otac kaže:
0008 Podig’o se od Leđana kralje
0009 preko Lječke i preko Poljačke
0010 preko Turske i preko Kaurske,
0011 i preš’o je na vodi Sitnici,
0012 i otiš’o kroz zemlju Arapsku,
0013 iziš’o je u zemlju Đurđiju,
0014 zaprosio u kralja đevojku,
0015 zaprosio i kralj mu je dao,
0016 i doš’o je bijelu Leđanu,
0017 velike ga misli dopanule,
0018 Arapi će njega dočekati,
0019 te mu isjeć’ kićene svatove,
0020 pa sad Srblje zove u svatove,
0021 zove Relju i zove Miloša,
0022 zove, reče, iz Prilipa Marka,
0023 sa Sjenice Musića Stevana,
0024 iz Kosova, iz kraj Mitrovice,
0025 otle zove Ivan’ Kosančića,
0026 od lijepa Stojna Biograda
0027 zove kralje dva sina Jakšina,
0028 oba brata, Mitra i Šćepana,
0029 iz Toplice vojvodu Milana,
0030 i dva brata dva Bojinovića,
0031 oba brata Mića i Šćepana,
0032 i silnoga od Srijema Vuka,
0033 od Sibinja Janka i Sekula,
0034 ostalijeh hiljadu svatovah,
0035 pa da pođeš, sine, do Leđana,
0036 štogođ dobra ima u Srbaljah
0037 tu će kralju biti u svatov’ma."
0038 Još star Novak na noge đipio
0039 pa dovati bošču iz pendžera,
0040 u njoj svila i u njoj kadifa,
0041 u njoj toke, a u njoj dolame,
0042 u njoj kopče, a u njoj čakšire,
0043 u njoj krila, a u njoj čelenke,
0044 pa kad Novak ođede Grujicu,
0045 ni sam ga se nagledat ne mog’o,
0046 a izvede dora iz pećine,
0047 osedlana, uzdom zauzdana.
0048 Kad Grujica posjede dorata,
0049 sjetuje ga Starina Novače:
0050 "Hajde mudro, ne pogini ludo,
0051 a ka’ budeš pre’o Sarajeva,
0052 mahati će bule jaglucima:
0053 "Jabanlija, okreni se amo!"
0054 Nemoj gledat, nemoj poginuti,
0055 a kleće te Turkinje đevojke:
0056 "Svoja tebe kuća ne viđela!"
0057 Ti ćeš prijeć’ Bosnu zemlju ravnu
0058 pa ćeš proći šeher Banja Luku,
0059 fatićeš se Spleta kaurskoga,
0060 sić’eš, Grujo, u vlaške Kotare,
0061 traži kulu Bijelić-Jovana,
0062 Jovan mi je bogom pobratime,
0063 odvešće te bijelu Leđanu,
0064 ti se kaži čij si i kako si,
0065 pribraće te sve srpske vojvode."
0066 Ode Grujo gorom Romanijom,
0067 Novak njega oč’ma ispratio,
0068 a niz obraz suzam’ oborio:
0069 "Kako spremih ludoga junaka!"
0070 Zamče Grujo, ode Sarajevu,
0071 gledaju ga kićene đevojke,
0072 a mahaju od zlata mahrame,
0073 ama Grujo ni habera nejma,
0074 jednom glednu, naćera dorata,
0075 vrisnu cure ka i zmije ljute
0076 te Grujicu sagledat ne mogle,
0077 svu proježđe Bosnu zemlju ravnu,
0078 i on prođe šeher Banju.Luku,
0079 fatio se Broda kaurskoga,
0080 side Grujo u vlaške Kotore,
0081 obzire se desno i lijevo,
0082 đe će Grujo konak učiniti,
0083 viđe kulu o’ devet tavanah
0084 a pred kulom lijepa nevjesta,
0085 do dva drži u naručju sina,
0086 Grujo njojzi božju pomoć dava:
0087 "Čija j’ ovo kula i avlija?"
0088 A nevjesta suze oborila:
0089 "Ničija je, neznana delijo,
0090 ova kula nejma sahibije,
0091 a nevjesta nejma gospodara,
0092 ovo ti je Bijelića kula,
0093 a ja jesam Bijelića ljuba,
0094 ja sam čula đe govore ljudi,
0095 da se Jovan teško osužnjio
0096 u nekakva od Đurđije kralja
0097 evo ima tri godina danah."
0098 Kaže Grujo kud se zamučio
0099 i kako će kralju u svatove,
0100 tad’ nevjesta pristupa mu ruci,
0101 zakumi ga bogom istinijem,
0102 i rišćanskim zlatnijem Jovanom:
0103 "Primi kumčad, Novaković Grujo!"
0104 Grujica joj kumčad privatio,
0105 al’ mu kuma daje amanete:
0106 "Ako zdravo sideš u Đurđiju,
0107 nasloni se na tavnicu Jovu,
0108 i pozdravi moga gospodara,
0109 "Ljuba ti je ostanula trudna,
0110 eno u nje dva blizanca sina,
0111 u hajduka malo gotovine,
0112 oće li ti odhraniti sinove,
0113 hoće l’ prodat kulu i avliju?"
0114 Njojzi Grujo božu vjeru dava:
0115 "Ja ću kuma izbaviti moga,
0116 ja l’ na blago, ja li na junaštvo,
0117 ja l’ ostavit glave u Đurđiju!"
0118 Pa tu Grujo noćcu prenoćio,
0119 a ujutru dobro uranio,
0120 šćera konja bijelu Leđanu,
0121 začudi se od Leđana kralje
0122 kakav bahnu junak u avliju.
0123 Ode Grujo pitat za svatove,
0124 a veli mu od Leđana kralje:
0125 "Sehratlijo te odviše divna!
0126 Otišli su ima po godine
0127 pa ih ne bi od zemlje Đurđije,
0128 nijedan mi doći nikad neće."
0129 "Daj mi, kralje, dobra kalauza,
0130 za njima ću poći u Đurđiju."
0131 A kralj njemu nađe kalauza,
0132 i pođoše put zemlje Đurđije,
0133 prijeđoše Lječku i Poljačku,
0134 prejezdiše Tursku i Kaursku,
0135 dođe Grujo na vodu Sitnicu,
0136 al’ evo ti šičeli kočijah
0137 a u njima bijelo Latinče,
0138 golo, boso, tužno, raspasano,
0139 njega pita Novakov’ Grujica:
0140 "Kočijaru, čije su kočije?"
0141 "Ničije su, dragi gospodaru!
0142 Nosim knjige iz zemlje Đurđije,
0143 poslalo me dvanaest vojvodah,
0144 ostadoše svati u Đurđiji,
0145 veće, brate, kud si nakastio,
0146 na vodi je hiljadu Arapah,
0147 proć’ ne moreš ti da imaš krila,
0148 sad od mene što su učinili."
0149 Ljjede Grujo mislit i razmišljat,
0150 uteče mu momče kalaušče,
0151 a naprijed nikud ne umije:
0152 "Fala bogu, čuda velikoga,
0153 đe ću svoje kosti ostaviti?!"
0154 Pa srdito išćera dorata,
0155 a kad bio na vodu Sitnicu,
0156 al’ na vodi hiljadu Arapah,
0157 u Sitnicu naćera dorata,
0158 u po vode sablju izvadio
0159 i stotinu posiječe glavah
0160 i proćera zdravo i veselo,
0161 on oćera pravo put Đurđije,
0162 a kad bio u polje đurđinsko,
0163 ugleda ga dvanaest vojvodah,
0164 uze Marko durbin od biljura
0165 pa ga turi na devet kanatah,
0166 što njim vidi dvanaest sahatah,
0167 Marka pita dvanaest vojvodah:
0168 "Možeš li ga poznavati, Makro?"
0169 "Ne znam, braćo, ne znali me jadi!
0170 Po prilici kako kažu ljudi,
0171 ako nije Novakov Grujica,
0172 a iz čajne gore Romanije,
0173 kako li je preš’o na Sitnici,
0174 vas se Grujo u krv zamotao."
0175 U to Grujo i pod kulu dođe,
0176 a mlađi mu prifatiše dora,
0177 ide Grujo kuli u škaline,
0178 sve vojvode na noge đipiše
0179 dok mu božu pomoć prifatiše
0180 a svaki mu pruži kupu vina:
0181 "Dobro doš’o, neznani junače!
0182 I kako si preš’o na Sitnici?
0183 Sramota je uput upitati,
0184 ma okle si i od koje zemlje?"
0185 "Ja sam glavom Novakov Grujica,
0186 a od čajne gore Romanije
0187 i dobro sam preš’o na Sitnici,
0188 stotinu sam posjek’o Arapah,
0189 a toliko doro pogazio,
0190 pa što dobra ima u srbaljah
0191 svega evo danas u Đurđiji,
0192 no zar ćete okapati o’đe,
0193 oli ćete voditi đevojku?"
0194 Tu prekori dvanaest vojvodah,
0195 sve vojvode na noge skočiše
0196 i ćahu se uput opremiti,
0197 ama ne da Novakov Grujica,
0198 dok Grujica za Jovana kaže:
0199 "Valja meni kuma izbavljati,
0200 ja l’ ću svoju ostaviti glavu."
0201 Moli mu se Kraljeviću Marko:
0202 "Moj sokole, Novakov Grujica!
0203 Nije lasno izbavit Jovana,
0204 na Đurđiji hiljadu topovah,
0205 a soldata ima sto hiljadah,
0206 već da konje sjutra istrčimo,
0207 zaleti me Novakov Grujica:
0208 "Hod’ da, Marko, konja pazarimo,
0209 daji prida dva tovara blaga."
0210 Ja ću, Grujo, iskat tri tovara,
0211 to će čuti dvanaest vojvodah,
0212 čuće z grada hiljadu Latinah,
0213 hoće nama pazar načiniti,
0214 mi hoćemo pazarit, Grujica,
0215 pa nek moli gizdava đevojka
0216 svoga baba od Đurđije kralja
0217 da izvede robje iz tavnice,
0218 jadno roblje da s’ ogrije sunca,
0219 da đevojci hair-dovu daju,
0220 da se tamo u tom domu smiri."
0221 A kad svanu i ogrija sunce,
0222 ustadoše konje pazarivat,
0223 istrčaše konje na košiju,
0224 saleće ga Novakov Grujica:
0225 "Hod’ da, Marko, konja pazarimo!"
0226 Dava Grujo dva tovara blaga,
0227 a Marko mu ište tri tovara.
0228 To začulo dvanaest vojvodah,
0229 a ču z grada hiljadu Lstinah,
0230 u tome im pazar načiniše,
0231 i u tome konje mijenjaše.
0232 A kad Grujo uzjaha Šarina
0233 pod visoku u Đurđiji kulu,
0234 al’ tu jadno robje izvedeno,
0235 sve je robje na noge đipilo
0236 do žalosna Bijeljić Jovana,
0237 otijaše, ama ne mogaše,
0238 neda mu se gvožđe podignuti,
0239 pa ga pita Novakov Grujica:
0240 "Ko je ovdi Bijeljić Jovane?"
0241 Kaže mu se Bijeljić Jovane,
0242 on Jovana uze u sindžiru
0243 pa ga turi Šarcu na ramena,
0244 a pusti se naučio Šarac
0245 dobar tovar pod Markom nositi,
0246 nešto vina, nešto Kraljić Marka,
0247 pa pobježe poljem đurđinskijem.
0248 Na Đurđiji jeknuše topovi,
0249 al’ ne znaše ni kud ode Grujo,
0250 tek moli se kralje od Đurđije,
0251 molio se Marku Kraljeviću:
0252 "Povrati mi onoga junaka
0253 Na poklon ti Bijeljić Jovane."
0254 Ode Marko i vrnu Grujicu,
0255 čauš viknu, dabulhana riknu,
0256 u to kralje iznese darove
0257 te dariva hiljadu svatovah,
0258 pa pođoše kićeni svatovi,
0259 a kad biše na vodu Sitnicu,
0260 na vodi je Arap’ tri hiljade,
0261 među njima troglav Arapine,
0262 iz jedne mu oganj bije glave,
0263 a iz druge studen vjetar puha,
0264 a iz treće ljudski havaz dava.
0265 Prepade se Kraljeviću Marko,
0266 a veli mu Novakov Grujica:
0267 "Bogom otac, Kraljeviću Marko!
0268 Daj ti meni Šarca debeloga,
0269 i daj mene sablju demišćiju."
0270 Ljarca dade a sabje ne dade.
0271 Kad se Grujo dobavi Šarina,
0272 posjednuo Šarca mamenoga,
0273 a gleda ga Musića Stevane,
0274 za Stevanom Banović-Sekule,
0275 za Sekulom Obilić-Milošu,
0276 a za njime dva sina Jakšina,
0277 u Arape konje naćeraše,
0278 dočeka ih troglav Arapine,
0279 na nj’ Grujica naćera Šarina,
0280 jednom mahnu te mu dvije smahnu,
0281 a iz treće Arap progovori:
0282 "Bogom brate od svatovah svate"
0283 Nemoj mene više udariti,
0284 obje mogu preboljeti glave."
0285 Drugom mahnu te mu treću smahnu,
0286 a vojvode konje naćeraše
0287 i svi ostre sablje izvadiše,
0288 Marko viknu k’o da ljeljen riknu,
0289 hiljada im posjekoše glavah,
0290 prijeđoše na vodi Sitnici,
0291 ni bi kaka grdna ni ranjena,
0292 i dođoše bijelu Leđanu,
0293 dovedoše gospoju đevojku.
0294 A da vidiš Novakova Gruja,
0295 ćaše kralju da osječe glavu
0296 i ovako kralju govoraše:
0297 "Zašto Srbim’ prijevaru gradiš!?"
0298 Prepade se od Leđana kralje
0299 pa vojvodam’ tajno govoraše:
0300 "Evo puna tri tovara blaga,
0301 nedajete me Novakovu Gruju,
0302 hajduk silan iz neznane zemje,
0303 hoće meni odasjeći glavu."
0304 I uzeše blaga tri tovara,
0305 podijeli dvanaes’ vojvodah
0306 i Grujici daše starješinstvo.
0307 Ode Grujo u vlaške Kotare
0308 a odvede Bijeljić Jovana,
0309 stvori kumi što se zatekao,
0310 čini velik šenluk niz Kotare.
0311 Kada dođe Bijeljić Jovane,
0312 tu su doma oba počinuli,
0313 počinuše dva mjeseca danah.
0314 Otolen se Grujo podignuo,
0315 to začule age Sarajlije
0316 i velike isturili straže,
0317 na jednu je Grujo nagazio,
0318 na njoj tridest glavah o’siječe,
0319 pa druga ga straža dočekala
0320 i četr’es joj glavah posiječe,
0321 treća ga je dočekala straža,
0322 tu se ljuta zametnula kavga,
0323 zabavi se Novakov Grujica,
0324 i dobru je ranu zadobio,
0325 al’ i še’set okinuo glavah,
0326 pa proćera, ode k Romaniji,
0327 a kad babi u pećinu dođe,
0328 sve mu kaza što se učinilo,
0329 i kako je vojvode vidio,
0330 svu prosvjetku sprske zemlje slavne,
0331 i kako ga Marko pozdravio.
0332 Gruja Novak rukam’ zagrlio,
0333 dok ne njemu rane opazio,
0334 Novak pisnu sva pećina ciknu
0335 pa od zemlje na noge đipio,
0336 stade vidat, izvida Grujicu,
0337 i nežali đe se obranio
0338 kad junaštvo tako počinio,
0339 ta zdravo je kakono i bio
0340 i kako mu svaki Srb želio.