Мили боже чуда великога!
Гди рибица кундер воде носи
Мимо двора, мимо Иванова.
Код Ивана велико весеље,
Себе жени а сестру удаје. 5
Сестрица је брајну говорила:
О Иване мој мили брајене,
Благослови било рухо моје,
А ја оцу беле дворе твоје.
Ој Анице, ај моја сестрице, 10
Здраво твоје рухо раздерала,
Неимала од срдачца драга,
Кому своје рухо оставити! —
Ој Иване мој мили брајене,
Здраво шећи по твојих дворових 15
Бог ти дао до два сина твоја,
Кому своје рухо оставити!
Мало ј' тога постајало вриме,
Мало вриме петнајст годин дана,
Сестра брајну белу књигу пише: 20
Ој Иване мој мили брајене!
Ја ти имам до дри сина своја,
Један мени бритку сабљу паше,
А други ми врана коња јаше,
А трети ми низ коленца расте. 25
Ки ми брајне бритку сабљу паше,
Тога оћу цару даровати,
А који ми врана коња јаше,
Тога оћу за се оставити,
А који ми низ коленца расте 30
Тога оћу Богу даровати,
Теби брајне недам ни једнога.
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 135-136.
