Што се чудиш
| Што се чудиш Писац: Драга Димитријевић Дејановић |
Та што се чудиш, душо,
Што ме гони свијет цели?
Зар не видиш лице твоје
Светло, кȃно данак бели?
Свет је пунан злобе кивне,
Па се буни, па се пита,
Па свуд тражи та два лепа
Твоја ока огњевита!
Још су и то ради, дане,
Да сазнаду име твоје,
Да сазнаду ког то тако
Заволеше песме моје.
Па зато им ево велим:
Даном сам те увек звала,
Јер ми зора тек у теби,
У твом оку затрептала.
Извор[уреди]
- Ракитић Слободан, Антологија поезије српског романтизма, Београд: СКЗ, 2011, стр 369-370
|