Што се равни Травник замаглио,
или грми ил се земља тресе,
ил пуцају на граду топови?
Нити грми нит се земља тресе,
нит пуцају на граду топови, 5
већ Вилићи сеју удавају,
удају је на Гласинац равни
за онога бега Танковића.
Триста овна заклаше курбана,
три турбета нова начинише, 10
а четири вехда поновише,
да им сеја здраво Сејмећ прође,
а и равно Поље гласиначко.
У том дошли кићени сватови
лијепо их амо дочекали, 15
дочекали и дјевојку дали.
Па пођоше господа сватови
и лијепу цуру поведоше.
Кад су били кроз Сејмећ планину,
удри киша, за њом сушњежица, 20
озебоше господа сватови,
понајвише лијепа дјевојка:
Замрзну се дувак за фереџу,
а фереџа за кафтане златне,
а кафтани за златну кошуљу, 25
а кошуља за плећа бијела.
У том дошли до бијела двора.
Излазио беже Танковићу,
те он скида са коња дјевојку,
изнесе је на бијелу кулу. 30
Излазила њена свекрвица.
Не пита је је л’ ти снахо зима,
већ јој гледа стаса и узраста:
— Снахо моја, лијепо ти си расла,
лијепо те је одгојила мајка 35
а за мога бега Танковића. —
Она јој се смјемо поклањаше,
па је љуби у скут и у руку.
Излазе јој њене заовице.
Не веле јој јел’ ти снахо зима 40
већ јој гледе по кошуљи веза:
— Снахо наша, лијепе имаш руке,
лијепо те је научила мајка,
ти ћеш и нас тако научити
да веземо танане кошуље. — 45
Долази јој њена јетрвица,
изнесе јој у наручју сина,
па је своме сину говорила:
— Питај, сине, јел’ т’ озебла стрина! -
Кад то чула лијепа дјевојка, 50
извадила јаглук из њедара,
па га даде сину јетрвину.
Јаглук даде, па на јастук паде
и умрије жалосна јој мајка.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 596-597.
