Шта је љубав?

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Шта је љубав? (Mi a szerelem?)  (1847) 
Писац: Шандор Петефи, преводилац: Јован Јовановић Змај


Ветропири, пиљарице,
Блебетави свете —
Ви нове појете,
А молим вас лепо
Не сипајте слепо
Ваш уздисај губави,
Не певајте удиљ
Све о љубави.
Знател на чем’ расте,
Чијали је ћерка,
Каквали је зверка
Љубав та? —
Знате да!

Јер бућкулиш прави,
Што у крњем лонцу,
У тој вашој глави,
Варите, кувате,
Па га сузом посолите,
Уздисајем запражите,
Кревељењем зачините,
Јаукањем задимите,
То још љубав није —
Та свет вам се смије.
Почекајте мало, голуждрави тићи,
— Или славујићи
Док будете већи
Да можете рећи,
Шта је љубав права —
Која ли јој слава. —

Годинама носити у телу
Љубте сумње стрелу,
Из крви нам најврелије
Стварат’ себи наде,
Само зато да се змије
У њојзи насаде,
Ил’ да умре над,
А ти да си рад
И да весео греш
Што га у свом срву
Саранити смеш...
Тако данас, тако сутра;
Сваке ноћи, сваког јутра
Слушат’ опадања,
Па се борит’ са грдобом
Пакости и злобом
И трпети све увреде црне
И у голо срце дочекати трне,
Којим од дан на дан
На тебе насрне,
А не тети, а не смети
Ни помислит’ о освети,
Јер тај, што ти срце пара
И јаму ти копа клету
Драгој ти је све на свету;
Па узет’ девојку
Своје миловање,
Дати за њу сву слободу,
Једино имање,
И окове метнут’ на се,
У окови знојити се
И крваво мучити се
А за кору леба
И што жени и што деци
Најнужније треба;
Па ако је жена чудна и злоћуда,
Не жалити муке, не жалити труда,
Говети јој ћуди триста пута на дан —
Јер већ ако један живот
Мора бити јадан,
Нек не буде њезин
Нека буде твој...
Јест, то је љував,
Голубане мој!

Извор[уреди]

1866. Матица, лист за књижевност и забаву. Година 1, број 30, стр. 700-702.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 118 година.