[Шта то цвили кроз гору зелену]
Што то цвили кроз гору зелену:
да л' су виле, да л' су љуте змије?
Нит' су виле, нит су љуте змије
но то јесу Павлови сватови.
Напред иде Павле младожења, 5
за њим иде девер Јеремије,
до девера лијепа девојка.
Савила се грана јоргована
те закучи лијепу девојку,
закучи је по зеленоме венцу. 10
Осврну се девер Јеремије
те извади ону оштру саљбу
да посече грану јоргована,
не пресече грану јоргована
но посече лијепу девојку, 15
посече је по зеленом венцу,
паде глава на зелену траву.
Проговара лијепа девојка:
„Узмите ме на десну руку,
оћу рећи могу је л’ не могу." 20
Узеше је на десну руку,
нити рече могу ни не могу,
она паде на зелену траву,
како паде — богу душу даде.
Ножевима сандук сатесаше, 25
сабљама ју раку ископаше
и девојку лепу сахранише.
Проговара Павле младожења:
„Сури вуци, рано не урлајте,
остала ми у гори девојка, 30
стра' је мене — уплашићете је.”
Проговара Павле младожења:
„Пиле славуј, ти ми рано певај
те ми буди у гори девојку.”
